Pink: Očevi i oci

Sedamnaestogodišnja Andrea Bojanić je poginula 18. jula 2013. godine, kada je na nju, u Ustaničkoj ulici, u Beogradu, naleteo džip kojim je upravljao Aleksandar Mitrovićev, sin Željka Mitrovića, vlasnika TV Pink.

Prošle nedelje TV Pink je najpre objavila kraći intervju sa Savom Bojanićem, ocem pokojne Andree, u Nacionalnom dnevniku. Potom je Bojanić bio gost Ksenije Vučić, u emisiji “Pravac”, emitovanoj na Pink 3.

Siguran sam da nije bilo gledaoca, od onih koji su imali želudac da odgledaju ove dve emisije, koji nije primetio da se najmanje govorilo o Andrei i o tragično prekinutom životu jedne sedamnaestogodišnje devojke, kao ni Aleksandru Mitroviću, drugoj žrtvi ovog događaja kome život, kako god da se sve ovo okonča, posle te noći, siguran sam, nikad više neće biti isti.

Glavna tema nisu bili ni Andrea, čak ni Aleksandar, već stariji Mitrović “kome se zapravo sudi”… I zato ideja Željka Mitrovića da iskoristi televiziju čiji je vlasnik za još jedan morbidni rijaliti je zapravo monstruozna i to ne samo prema žrtvi, već, pre svega, prema svom sinu.

Iako intervju i emisija nisu imali, barem prema onom što se čulo, za cilj pravdanje ili aboliciju mladog Aleksandra Mitrovića, njegov otac mu je ovakvim postupkom, zapravo, učinio medveđu uslugu i provozao ga još jednom kroz tu nesrećnu noć.

Bol za izgubljenim detetom je nemerljiva i neuporediva sa bilo kakvim drugim osećanjima. I zato u životu, u ovakvim tragičnim situacijama, treba biti posebno obazriv prema roditeljima i žrtvama.

O motivima Sava Bojanića da se pojavi na Pinku, čini se, mučno je i degutantno raspravljati. Ne toliko zbog onog što je izgovorio, već što bi se moralo zaći upravo iza one, za pristojan svet, nedozvoljene granice koja podrazumeva donošenje sudova o osećanjima oca koji je ostao bez ćerke.

Sudski proces je zahvaljujući veštačenjima, odlaganjima, nemarnošću, odmakao već u petu godinu. Ovde nije reč o pravosuđu, koliko god bi bilo suvislo postaviti mnoga pitanja.

Iako je u “imaginarijumu”, toliko puta smo se uverili, sve moguće, TV Pink i Željko Mitrović su ovog puta liniju zloupotrebe televizije sa nacionalnom frekvencijom podigli toliko visoko da će, čini se, retko ko dostići u dogledno vreme.

Eh, da, za kraj. Intervju sa Savom Bojanićem je emitovan između live uključenja sa Aleksandrom Vučićem i još jednog pisma naslovljenog sa “Dragi…”.
Mislite o tome. Svi, a možda ponajpre predsednik Srbije koji je i sam roditelj.