Pismo novinarki Verici Bradić: Netačno preneta moja analiza u HitTvitu

Kao potvrdu Šešeljeve tvrdnje da je naglo, neobjašnjivo masovno bežanje ljudi u Ulici kralja Milana psihološki fenomen, pročitali ste da sam navodno kazao „da ljudi zapravo utiču na ljude i da je to uzrok paničnog bežanja…“

Niti sam rekao niti piše da je „to uzrok paničnog bežanja“. Tako se gledaoci navode na pogrešan zaključak da i jedan stručnjak, „psiholog Žarko Trebješanin“, smatra da nije bilo nikakvog objektivnog uzroka, da nije upotrebljen uređaj nazvan „zvučni top“, već je reč o čisto subjektivnom, psihološkom fenomenu bezrazložne panike, koji se „često javlja u masi“, kako kaže Šešelj.

Naravno, to je netačno preneta moja analiza. Naprotiv, na osnovu brojnih dokaza, svakako je bilo nezakonito upotrebljeno opasno i podmuklo oružje za razbijanje demonstracija, koje izaziva ne samo psihološke efekte, nego i fiziološke i neuropsihološke štetne pojave (dezorijentaciju, mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, bol u ušima, oštećeno viđenje itd). U mojoj izjavi to je nedvosmisleno jasno: „Čim je nestao taj zvuk, ljudi su stali. Na prodorne zvuke, reagujete trzajevima, bežite. Nemate vremena da doživite ono što se dešava, nego reagujete kao da se projektil približava, to nije jasna svest i nehotice počnete da bežite.“

Na portalu „Vremena“ je tačno preneto moje zapažanje da je efekat panike kratko trajao i da su se ljudi veoma brzo smirili čim je prošao taj čudan, zastrašujući zvuk. „To je, kaže Trebješanin, iznenađujuće, jer obično kad masa krene – onda nastavlja da se giba i kreće. Tako se i gine u stampedu jer se neko nađe u sendviču, neko posrne i bude pregažen. Ovde je pribranost odnela pobedu“.

Radi profesionalnog, istinitog i potpunog informisanja gledalaca, zamolio bih Vas da pročitate ovu moju ispravku.

Autor je psiholog