Pitanje lažnih vesti je pitanje relevantnosti izvora

„Novinari profesionalno rade svoj posao i prenose informacije koje dobijaju, i, lično smatram, rade najbolje što znaju, kao i mi što radimo najbolje što znamo. Drugo je pitanje da li su vesti koje prenose tačne ili nisu, što zavisi od izvora“, rekao je Kon povodom pitanja novinara kako medicinska struka komentariše „napade na novinare“ i „zašto struka ne brani novinare“, a nadovezujući se na pitanje o izveštaju Nove iz KCV.

Kada je reč o vesti o KCV, Kon je rekao da je možda bilo bolje da je to bilo pitanje na jednoj od pres konferencija, jer bi, možda, njima samima bilo malo neprijatno, ali bi proverili i opet bi se dobila tačna informacija.

Ljudi se, kaže, pa i medicinsko osoblje, katkad uplaše više nego što za to ima razloga, pa mogu biti izvor netačnih informacija.

„U svakom slučaju, svaka vest od vas se odmah proverava“, rekao je Kon.

Dodao je da razume novinarski kodes zaštite izvora i da to isto prihvata, ali je napomenuo da to može nekada da prozurokuje i kratkotrajne štete.

Na konstataciju novinara da „predstavnici vlasti optužuju pojedine medije da iznose neistine“, a da ima zaraženih lekara, te upitan ko je u pravu, Kon je rekao da se u takvim stvarima šteta meri satima utrošenim u dokazivanje koje nije bilo potrebno, umesto u lečenje.

„Da li je korisno da dođe do preispitaivanja… To je relativno. Netačne vesti, posebno u situaciji kada smo u ozbiljnom vremenskom škripcu, zadaju probleme. Ali, to ne znači da ne treba da se pita. Bolje da odgovorimo da ne znamo, pa da sutra dođemo sa tačnom informacijom, nego da se negde veruje nekome, koliko god bio veliki stručnjak“, rekao je Kon.

Upitan da li je tačno da je korona u ušla u porodilište u Šapcu, on je rekao da nema tu informaciju.

Nemam ni ja, dodala je zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević.