Plamičak sveće u gustom mraku

Prošlog petka objavili su rezultate ankete po kojoj je 50 odsto ispitanih protiv pristupanja Srbije EU „jer se ona i onako raspada“, 31 odsto je takođe protiv ulaska u EU „jer bi to značilo predaju Kosova“, a preostali anketirani, čak 19 odsto, za pristupanje je Evropi ali sa jasnim ciljem da „Srbija posle učlanjenja iznutra razori EU“. Dakle anketa dnevnog lista poznatog i po nadimku „službeni glasnik“ govori da je evroskepticizam u Srbiji stoprocentan. Tu idilu jednoumlja kvari samo sukob onih koji tvrde da se EU već raspada i onih drugih koji tvrde da je tu ipak potrebna aktivna uloga Srbije.

Od same ogoljene i sa jasnim političkim ciljem plasirane laži strašnija je ravnodušnost koje je prati. Na citirane podatke niko nije reagovao jer publikovanje laži je, nažalost, postalo dozvoljeni kvazistandard.

Ogromna većina učesnika ovogodišnjeg NUNS-ovog konkursa istraživačkog novinarstva upravo se bori protiv ravnodušnosti, protiv mirenja sa nepravdom i povlačenja pred zlom. Međutim sva njihova hrabrost, veština i upornost u borbi za istinu dovoljni su tek da održavaju plamičak sveće u gustom mraku.

Mrak je toliki da će u budućnosti, siguran sam, biti publicistički istražen direktan uticaj celodnevnih rijaliti programa televizija sa nacionalnom frekvencijom na dramatično uvećanje broja ubistva žena i porodičnog nasilja u Srbiji. Kada pred kamerama višestruko osuđivani kriminalac išamara ženu a potom je siluje, šalje se javnosti jasna poruka o poželjnom modelu ponašanja. Nasilnici se ohrabruju, a svi koji bi morali da se oglase ćute. Moramo znati, da kada bi od sutra svi mediji u Srbiji počeli da rade profesionalno – decenije će proći kako bi se posledice ovog zla otklonile. Zato čuvarima vatre istine i pravde koje je okupio NUNS-ov konkurs mora se pružiti sva raspoloživa podrška. Čestike NUNS-u, čestike ambasadi SAD jer kroz ovaj konkurs već godinama podstiču istraživačko novinarstvo bez kojeg ne bismo znali tačne i obrazložene odgovore na bitna pitanja današnjice.

Istraživanje koje su uradili VOICE i Aleksandar „Veliki“ Reljić odgovaraju na pitanje koje je izveštavanje „službenih glasnika“ u Beogradu i Prištini nameću zdravom razumu: Da li je moguće da se svi Albanci i Srbi na Kosovu mrze bez izuzetka? U dokumentarcu „Kosovo… Na zdravlje! Gezuar!“ pruža se odgovor koji bi svakako šokirao javnost. Naravno kada bi javnost mogla da ga vidi. Ja vam ga sada neću prepričati upravo zato da biste i vi taj film pronašli i pogledali. Zbog profesionalne posvećenosti u traganju za, u ovo vreme krucijalnim odgovorom, NUNS-ov žiri posvetio je Aleksandru Reljiću i VOICE posebno priznanje za autorski angažman.

A u takvom angažmanu pokazanom kod velikog broja učesnika NUNS-ovog konkursa je sva preostala nada da će novinarstvo u Srbiji uprkos svemu preživeti. Svetlost sveće u pustinji vidi se na desetine kilometara, ma koliko mrak bio veliki.

* Govor na dodeli nagrada za istraživačko novinarstvo NUNS-a