Imenovanje predstavnika ovih kompanija nije formalnost, već pitanje od suštinskog značaja za ostvarenje prava građana Srbije propisanih Zakonom. U trenutnim okolnostima, kompanije kao što su Gugl i Fejsbuk posmatraju Srbiju, kao i mnoge zemlje u razvoju, kao teritorije za neregulisanu eksploataciju privatnih podataka građana, iako se Srbija novim Zakonom o zaštiti podataka uskladila sa pravilima jedinstvenog evropskog digitalnog tržišta. Naime, navedene kompanije prepoznaju Srbiju kao relevantno tržište, te nude svoje usluge građanima Republike Srbije i prate njihove aktivnosti. U toku poslovanja, ove kompanije obrađuju veliki broj podataka građana Srbije i na tome ostvaruju ogroman profit. S druge strane, građanima su novim Zakonom garantovana brojna prava u odnosu na ovakvu obradu, ali se trenutno čini da bi ostvarivanje tih prava bilo suočeno sa brojnim poteškoćama.
Između ostalog, ove kompanije ne obezbeđuju jasne kontaktne tačke kojima se naši građani mogu obratiti – na raspolaganju su im uglavnom formulari za prijavu koji su na stranom jeziku. Naše iskustvo je pokazalo da takvi formulari nisu adekvatni jer zahtevaju od građana Srbije napredno znanje stranog jezika, ali i zbog toga što ovu vrstu komunikacije najčešće vrše programi koji šalju generičke automatizovane odgovore.
Iako novčane kazne po domaćem Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koje može da izrekne Poverenik, u ovom slučaju u iznosu od 100.000 dinara, svakako ne bi imale velike posledice po budžete ovih gigantskih kompanija, smatramo da bi pokazale da nadležni organi Republike Srbije nameravaju da zaštite naše građane te da ove kompanije ne posluju u skladu sa domaćim propisima.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.