Poligon za manipulaciju

Ona je, u okviru serijala Pres Ekstra, ocenila da bi jedan od načina borbe protiv lažnih vesti mogao biti u procesu obrazovanja i medijskog opismenjavanja mladih.

Ali, u našoj zemlji istinski cilj države nije da ima medijski pismene mlade ljude, ukazala je Nikolić, profesorkana Katedri FDU za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture.

Ona je, u razgovoru s novinarkom Andrijanom Milaćević, primetila da lažne vesti nisu ništa novo i podsetila da je u novinarstvu od ranije poznat termin „novinarska patka“, kao oblik lažnog informisanja.

Sve više se srećemo sa primerima loše prakse izveštavanja i delovanja kreatora medijskih sadržaja, ukazala je Nikolić i objasnila da se tako upalila crvena lampica zbog koje smo počeli da se bavimo onim što nazivamo lažnim vestima.

Provocirani novim tehnološkim uslovima, danas smo u situaciji da sve više prepoznajemo lažne vesti, predočila je ona i konstatovala da se u savremenim uslovima otvorio prostor da gotovo svako postane kreator medijskih sadržaja.

Pojavio se individualni aktivizam masovne samokomunikacije, istakla je Nikolić, koja smatra da lažne vesti nisu uvek nešto loše.

Prema njenoj oceni, korpus lažnih vesti u medijima dolazi zbog neobrazovanosti, kao i zbog toga što nema vremena da se dubinski uđe u temu, pa se dešava da su autori veoma površni. Kao rezultat brzine, neupućenosti i neobrazovanosti, rekla je Nikolić, može da se pojavi lažna vest koja nema nameru dato bude, ali jeste dezinformacija. Drugo su tendenciozne lažne vesti, koje se kreiraju sa ciljem da njen stvaralac ili institucije ostvare nekukorist, što čine mediji, političari, kao i interesne grupe iz sfere ekonomije, čak i kulture, napomenula je Nikolić.

Kao treći oblik fejk njuza, ona je označila jedan vid društvenog aktivizma, kao što je sajt Njuz.net,koji plasira lažne vesti na ironičan i sarkastičan način.Tako ukazuje na sve što se čitaocu, gledaocu može desiti, ako nekritički i bez imalo otklona konzumira medijske sadržaje, obrazložila je Nikolić.

Ona smatra da bi satirični sajtovi mogli da se koriste za medijsko opismenjavanje i mladih i starijih, u smislu, šta nam mediji rade i koliko moramo biti oprezni i kritični kad pratimo medije.

Često se govori da je jedan od načina suprotstavljanja lažnim vestima istraživačko novinarstvo, ali Nikolić smatra da je novinarstvo – novinarstvo, zato što svako novinarstvo mora imati pretpostavku istraživanja i uvek dva ugla gledanja.

To je, prema njenoj oceni, jedini način kako bi medijski radnici mogli da se bore protiv lažnih informacija i odgovornost jeste na njima. Prvo je odgovornost na onom ko daje izjavu, ako imate tendencioznu osobu koja u izjavi laže, jasno da ćete imati lažnu vest, ukoliko ne iskoritite osigurače, proverite tvrdnje i dovedete u vezu s drugim stvarima, izjavila je Nikolić.

Povodom ideja da Vlada Srbije osnuje Komisiju za borbu protiv lažnih vesti, ona je ukazala da ni postojeća regulatorna tela nisu nezavisna.

Ako imamo nezavisno regulatorno telo, a ono je itekako u stvarnosti zavisno, ne vidim šta bi to telo koje formira Vlada u borbi protiv lažnih vesti moglo da radi i kako bi tek ono bilo zavisno u odnosu na stavove političkih elita, rekla je Nikolić.

Govoreći o propagandi devedesetih godina, ona je podsetilana pošalice „Voleo bih da živim u državi iz Drugog Dnevnika Radio-televizije Srbije (RTS)“ i na događaje 5. oktobra, kadaje gorela Skupština, a Prvi program radio Beograda je izveštavao o manjem incidentu ispred parlamenta.

Međutim, napomenula je Nikolić, Srbija dobija javni servistek 2006. godine, tako da analizu javnog servisa možemo raditi od tada, precizirala je Nikolić, koja misli da je ideja potpune nezavisnosti javnog servisa – fiks ideja. Iz razloga što u svakom sistemu, ma koliko on biodemokratski, kako je objasnila, uvek postoje pokušaji da se utiče na javni servis. Ali, ne smemo zaboraviti i to da postoje zaposleni u javnom servisu, koji često imaju neke oblike autocenzure, pa se i nude da budu dobri prema nosiocima vlasti, da adekvatno izveštavaju i budu miljenici političkih garnitura, naglasila je Nikolić.

Prema njenom stavu, to su sve ti sitni benefiti zbog kojih ljudi pristaju da budu glasnogovornici aktuelnih političkih sistema.

Tako da je ideja o nezavisnoti javnog servisa utopijska, ana toj skali samo možemo meriti gde je to vidljivije, a gde primitivnije, zaključila je Nikolić.