„Politika“ odustala od teze o hakerskom napadu, fantomske komentatore prijavila za prevaru

Jedina veza sa prvobitnom tezom o hakerskom napadu je to što je prijava podneta Tužilaštu za visokotehnološki kriminal. Međutim, podnosioci prijave nisu se ovom tužilaštvu požalili na računarsku prevaru, što bi značilo da se radi o hakerskom napadu, već na opšte delo prevare iz Krivičnog zakonika.

„Dnevni list ‘Politika’ podneo je 20. jula 2017. godine krivičnu prijavu protiv NN izvršioca zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo Prevara iz člana 208 Krivičnog zakonika“, rekao je za sajt UNS-a tužilac Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković.

„Krivično delo računarska prevara iz člana 301 Krivičnog zakonika nije predmet podnete krivične prijave“, potvrdila nam je i Irena Bjeloš iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Stamenković je objasnio da je tužilaštvo 24. jula tražilo od policije da prikupi potrebna obaveštenja radi utvrđivanja identiteta mogućeg izvršioca i obezbeđivanja dokaza, a da se izveštaj o ovom predmetu ili krivična prijava očekuju „u narednom periodu“.
Zbog čega je predmet krivične prijave prevara, a ne računarska prevara odnosno hakerski napad, kako je kolegijum „Politike“ tvrdio, v. d. glavnog i odgovornog urednika „Politike“ Žarko Rakić nije želeo da odgovori, već je na pitanje koje mu je postavila novinarka sajta UNS-a rekao da mu je „drago da smo se javili“, ali da će nam se zahvaliti na pozivu i zatražiti od nas da odgovore potražimo na drugom mestu. Rakić nije odgovorio na pitanje na koje „drugo mesto“ misli.

Kolegijum „Politike“ naveo je u saopštenju da „od sopstvene krivice za načinjene greške sigurno neće bežati, tako da će zbog ozbiljnih propusta u radu biti kažnjeni svi u lancu odgovornosti“.

Na pitanje UNS-a da li je i ko snosio odgovornost za objavljivanje komentara fantomskih autora, Žarko Rakić je – pošto je vičući pitao u kom svojstvu UNS od njega traži ove odgovore – kratko rekao da “Politika” „u ovom trenutku čeka rezultate istrage da bi mogla da preduzme bilo kakve mere“.

“Ne možemo sada ništa da uradimo. Tek kada istragom bude utvrđeno ko je kriv i za šta, preduzećemo mere“, rekao je Rakić.
Ni od tužilaštva ni od Rakića nismo mogli da saznamo da li je „Politika“ prijavu podnela zbog lažnog predstavljanja „Petra Veličkovića“ i „Milovana B. Vučića“, koje je kolegijum priznao kao sumnjive, ili je i „Petra Nožica“, za koju je takođe otkriveno da ne postoji, obuhvaćena prijavom.

U Krivičnom zakoniku članom 208 kvalifikovano je kazneno delo prevare, a, kako su nam skrenuli pažnju stručnjaci za internetsko pravo, članom 301 kvalifikuje se računarska prevara, pod koju bi se hakerski napad podveo.

U članu 208 Krivičnog zakonika, koji je naveden u „Politikinoj“ krivičnoj prijavi, stoji da će se „ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom“. U stavu dva istog člana dodaje se da će se „ko delo iz stava 1. ovog člana učini samo u nameri da drugog ošteti, kazniti zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom“.

Krivični zakonik u članu 301, kod računarske prevare, propisuje da „ko unese netačan podatak, propusti unošenje tačnog podatka ili na drugi način prikrije ili lažno prikaže podatak i time utiče na rezultat elektronske obrade i prenosa podataka u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist i time drugom prouzrokuje imovinsku štetu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine“.

U razgovoru sa pravnicima koji se bave IT oblašću rečeno nam je da u konkretnom slučaju, da bi se radilo o hakerskom napadu, moralo je da se dogodi da neko upadne u internu „Politikinu“ bazu u kojoj se u digitalnom obliku čuvaju pripremljeni tekstovi za štampu, načini izmenu, promeni naslov, ubaci tekst, te da tako izmenjeno ode u štampu. To bi bila diverzija i upad u interni IT sistem.

Digitalni oblik dostave teksta imejlom ne može biti hakerski napad, rekli su UNS-u, te se eventualno može govoriti o lažnom predstavljanju putem imejla.