‘Politika’ u borbi protiv izmišljenih neprijatelja

Da kažem odmah na početku, iako me niko nije pitao – pisanje tekstova za Njuz je jedan od najboljih i najlakših poslova u Srbiji. Ne moraš da zoveš sagovornike da bi ih pitao za izjave, ne moraš da istražuješ i kopaš pet novinarskih dablvjum od trenutka kada ti padne ideja na pamet do objavljenog teksta ne moraš čak ni da ustaješ iz stolice. Da, pisao sam neke tekstove na mobilnom telefonu sa neslavnih mesta, priznajem i nije me stid. Ok, malo me je stid, ali evo šta je poenta – čak ni tako naizgled jedan lak posao kao što je rad u mediju koji objavljuje izmišljene vesti iziskuje određen nivo zdravog razuma i napora.

Svaka ideja za tekst na Njuzu mora da prođe kroz najmanje dva para očiju, i za ovih skoro sedam godina postojanja, nijednom se nije desilo da neko od autora objavi svoju ideju na sajtu a da je prethodno ne proveri sa ostalim autorima. A skoro svi imamo šifru sajta. Takođe, čitaoci nam često šalju svoje tekstove da ih objavimo. Svaki tekst koji dobijemo putem mejla prolazi rigorozni kriterijum svih ustaljenih autora, koji su svi i sami prošli sličnu torturu dok se nisu ustalili. Od 100 tekstova koje nam čitaoci pošalju, objavimo u proseku tri. Dakle, čak ni Njuz, sajt sa izmišljenim vestima, sagovornicima i događajima, ne objavljuje bilo šta i ne objavljuje bilo koga.

Osim što se očigledno hvalim svojim radnim mestom, postoji i dobar razlog zašto ovo pišem. U prethodnih nekoliko meseci najugledniji i najstariji dnevni list na Balkanu, Politika, objavio je ne jedan, ne dva, nego tri teksta a da pri tome nisu proverili ne samo ko je autor, nego da li autor uopšte postoji. Sva tri teksta se bave sličnom tematikom, koja se može sažeti u tvrdnji da feminizam i zapadne vrednosti, to jest takozvana ljudska prava, perfidno ali sigurno razgrađuju nukleus srpske porodice.

 

Ceo tekst pročitajte na sajtu Aljazeera.