Posledice lažnih vesti, primeri iz Pakistana Kine i Indije

Ovakve situacije sada, više nego ikada ranije, otvaraju pitanje koliko je efikasna kontrola informacija i da li postoje državni mehanizmi  kao alati za rešavanje problematičnih situacija? Sa izbijanjem rata u Ukrajini i nedavnom pandemijom Kovid-19, čini se da svet vodi globalne napore u borbi protiv sve većeg širenja lažnih vesti i dezinformacija, a zemlje širom sveta pojačavaju svoje napore da privedu one koji odgovorni su  za širenje lažnih informacija.

Hronološki, poslednji takav primer u svetu registrovan je prošle nedelje u Pakistanu. Osumnjičeni kojeg su vlasti privele,  preko svog portala na društvenim mrežama objavio je lažne informacije koje su izazvale zabrinutost stanovništva, obaveštavajući da je svoju ljubavnicu nasilno doveo iz Britanije u Pakistan da žive zajedno. Zbog straha od kidnapovanja, policija je pokrenula istragu o slučaju, koja je rezultirala činjenicom da je Pakistanac širio lažne vesti, kršeći zakon zemlje.

Ranije ove godine, u Kini je uhapšen muškarac srednjih godina koji je sa Čet Dži-Pi-Ti-jem kreirao seriju lažnih vesti o navodnoj železničkoj nesreći u zemlji, koju je potom objavio na svojim sajtovima. Privedeni Kinez je obavestio policiju da je to učinio kako bi imao više poseta čitalaca na svojim portalima.

Kineski mediji prenose da se u policijskom saopštenju o incidentu navodi da je osumnjičeni u javnosti identifikovan samo po prezimenu – Hong, a osumnjičen je da je generisao stotine vesti koje opisuju kobnu tragediju voza, šireći paniku među stanovništvom.

Kako navode vlasti, policija je započela istragu o incidentu odmah nakon što je lažna vest objavljena 25. aprila.

Početkom ove godine, policija Bangladeša uhapsila je novinara jednog od najčitanijih nacionalnih medija, Protom Alo, zbog „širenja dezinformacija“ nakon što je objavio lažnu vest o rastu cena hrane. Činjenica je da je cena hrane u Bangladešu porasla od druge polovine 2022. godine zbog ruske invazije na Ukrajinu, ali je istovremeno značajno opala vrednost u odnosu na dolar, a sve ovo u zemlji čini ove informacije popularnim u medijima u vezi sa praćenjem ovih stanja.

Ministar Asaduzaman Kan potvrdio je hapšenje novinara i naveo da ga je policija ispitivala zbog „dezinformacija“.

“Protiv njega je pokrenut postupak”, rekao je ministar, koji je istakao da će novinar biti pušten, uz mogućnost da se brani sa slobode dok traje suđenje.

Medijski radnik je osumnjičen da je “ dezinformacijama uništio reputaciju Vlade “ i postavio pitanja o dostignućima Bangladeša, dok se u isto vreme lice goni zakonom u zemlji poznatom kao  “Zakon o digitalnoj bezbednosti“.

U komšiluku 2019. godine uhapšena su i osuđena dvojica novinara albanskih medija „Siri.net“ i „Šekuli“ zbog objavljivanja lažnih vesti u kojima su najavljivali katastrofalni zemljotres i pozivali građane da napuste svoje domove, saopštila je albanska policija.

Rasprostranjena pretnja kao poziv na akciju 

Proliferacija lažnih vesti i dezinformacija postala je hitna briga za vlade i društva širom sveta. Lažne informacije, često prekrivene senzacionalizmom, imaju potencijal da manipulišu javnim mnjenjem, podstiču nemire, pa čak i nanose štetu pojedincima i zajednicama. Prepoznajući veliki uticaj na demokratiju, socijalnu koheziju i javnu bezbednost, zemlje su se obavezale da će se direktno pozabaviti ovim pitanjem. U cilju borbe protiv širenja lažnih vesti, nekoliko zemalja je donelo stroge zakone kojima se pojedinci pozivaju na odgovornost za širenje lažnih informacija.

Mnogi od ovih zakona posebno ciljaju na korišćenje platformi društvenih medija za širenje dezinformacija. Prekršioci se mogu suočiti sa velikim novčanim kaznama, kaznom zatvora ili oboje, u zavisnosti od težine njihovih radnji. Pored toga, agencije za sprovođenje zakona su ojačane specijalizovanim jedinicama posvećenim praćenju i istrazi slučajeva dezinformacija.

Politički analitičar Milan Stefanovski je u svojoj izjavi na ovu temu prokomentarisao da je više nego očigledno zašto vlade u svetu, uključujući i Makedoniju, u tesnoj saradnji sa tehnološkim kompanijama, medijskim organizacijama i građanima moraju da sarađuju kako bi obezbedile da istina prevlada u svakodnevnim informacijama. .

– Hteli mi to ili ne, mi sada živimo u veoma povezanom svetu gde informacije igraju veoma važnu ulogu, za razliku od, na primer, pre 20 ili 30 godina. Zato je za mene razumljivo uvođenje strogih  zakona protiv onih koji šire dezinformacije i lažne vesti, a istovremeno nisam iznenađen sudskim postupkom po ovom pitanju, što snažno podržavam – rekao je Stefanovski.

Tehnološki giganti se pridružuju bitci

Kompanije koje poseduju društvene mreže i internet platforme, prepoznajući svoju ulogu u omogućavanju brzog širenja informacija, pridružile su se državama u procesu rešavanja problema. Vodeći društveni mediji i onlajn platforme implementirali su mehanizme za proveru činjenica kako bi identifikovali i označili obmanjujući sadržaj.Ove platforme sada blisko sarađuju sa vlastima na brzom uklanjanju štetnog sadržaja i suspendovanju ili zabrani korisnika koji neprestano šire lažne vesti.

Međunarodna saradnja: ujedinjenje protiv dezinformacija

Borba protiv lažnih vesti ne poznaje granice, a zemlje sve više sarađuju na globalnom nivou. Kroz međunarodne saveze, vlade dele informacije, najbolje prakse i strategije za suzbijanje kampanja dezinformacija koje nastoje da utiču na strana društva. Takva saradnja se pokazala kao instrument u praćenju i pozivanju na odgovornost onih koji organizuju napore za prekogranične dezinformacije.