Poziv sa Pinka radi predsednika

Do dana današnjeg nije mi stigao ni pismeni ni usmeni poziv da gostujem u toj emisiji, pa samim tim nisam ni odbio učešće, jer da biste nešto odbili, moraju prvo to nešto da vam ponude (ovo je stručno objašnjenje da bi čitaoci Informera i gledaoci Pinka shvatili o čemu se radi).

U Informeru piše da je poziv poslat „još u četvrtak“ Milanu Ćulibrku, Vukašinu Obradoviću i mojoj malenkosti, te da im je Mića rekao da ima bronhitis, Vukašin je odbio, a ja se „čak nisam udostojio ni da im odgovorim na poziv“.

Da bi se neko udostojio da odgovori na neki poziv, prvo mora da dobije poziv. U pitanju je dakle veoma jednostavna procedura, možda malko komplikovana za Pink, ali tako se radi u celom civilizovanom svetu. Kako da se udostojiš da odgovoriš ako se oni nisu udostojili da te pitaju?

Naravno, Informer u svom stočnopijačnom stilu ovu situaciju tumači kao dokaz da smo se sva trojica neviđeno uplašili Vučića kao njegovi „najveći kritičari“. Opet jedno stručno objašnjenje za čitaoce Informera i gledaoce Pinka: da bi nekoga ili nečega mogli da se uplašite, prvo moraju da vam upute poziv za tu strašnu stvar, jer kad ne znate šta vas čeka, ne možete ni da se uplašite.

Želeo bih da podsetim predsednikovog omiljenog autora iz Informera, u novinarskim krugovima poznatijeg po rimovanom nadimku Vučko Potrčko, da je upravo Vučić još 2012. odbio da sa mnom učestvuje u emisiji „Stav Srbije“ na TV Prva, u koju sam uredno pozvan i prihvatio učešće.

Autor emisije Dragan Bujošević obavestio me je dva sata posle poziva za gostovanje kako Vučić ne želi da budem sa njim u istom studiju. Emisija je snimljena bez mene, po Vučićevoj specijalnoj želji.

Po logici Informera – Vučić se, siroma, neviđeno uplašio.

Vučiću je, dakle, trebalo celih pet godina da skupi hrabrost i ne uputi mi poziv za gostovanje u emisiji na TV Pink u ponedeljak, kao i da ja taj neupućeni poziv odbijem.

Valja dodati da ako sledimo logiku najvećeg lažova sa srednjim slovom u istoriji srpske žurnalistike o razlozima odbijanja ostale dvojice (nadam se) uredno pozvanih kolega da učestvuju u toj Pinkovoj propagandnoj budalaštini, Vučić je u neviđenom strahu od novinara Danasa jer je bar tri puta za godinu i po dana odbio da nam da intervju, u kome smo želeli da mu postavimo razna divna pitanja. S tim što smo mi njemu uredno uputili pozive.

Uz to, Televizija Pink je opijum za idiote. Ako predsednika koji se diči da pravi normalnu i pristojnu Srbiju nije sramota da u ponedeljak uveče gostuje na najnenormalnijoj i najnepristojnijoj televiziji u regionu u formi nacionalnog intervjua gde će mu pitanja postavljati, kako piše u Informeru, Milomir Marić i Milorad Vučelić, jedina dva primerka iz žurnalističkog sveta koja su uspeli da nahvataju za ovaj grandiozni poduhvat, ima ljudi koji naprosto ne žele da se pojave u istom o(d)boru za doček. Valjda drže do sebe. Staro pravilo glasi: uvek moraš više da ceniš sebe nego predsednika Vučića ili kakvog drugog bahatog i arogantnog autokratu.

Takav stav nosi rizik da završiš na Pinku ne svojom voljom, a naslovnu stranu Informera dobijaš gratis.

Stigao poziv!

Sinoć u 20 sati i 20 minuta, kada je prvo izdanje Danasa sa ovim tekstom uveliko odštampano, a naslovna strana mejlom poslata svim televizijskim kućama, uključujući u TV Pink, sa nepoznatog broja telefona stigao mi je sledeći SMS: „Juče sam pokušao da te dobijem, ali se nisi javljao! Da li bi bio gost u godišnjem intervju sa predsednikom Vučićem sutra uveče u 21h. Pored tebe još je i Milomir Marić. Goran Gmitrić, TV Pink“.

Moj odgovor je bio: „Pa u subotu ste objavili u Informeru da ste me zvali još u četvrtak. Sada je koliko vidim nedelja uveče!? Ćao i doviđenja! I pozdravite predsednika“.

Potom je sa tog broja stigao još jedan SMS: „Greška, prekjuče u petak sam te zvao“.