Pažljivom posmatraču, a ja si laskam da sam takav, dovoljan je letimičan pogled na izložene novinčine da bi video pravce razvoja političkog sistema kolektivnog pokvarenjaštva i kretenizma.
Raspored buntova novina na tezgi odraz je trenutnog odnosa političkih i kulturoloških snaga u Srbiji. Centralno mesto pred šuberom – gde oćeš nećeš moraš stati da bi platio espap – zauzimaju Informer Alo, Sr. Telegraf i kobajagi bolje, u stvari stoput gore odštampotine, Politika i Večernje novosti.
Tu je negde i moja omiljena žutara, Blic, koja se visoko kotira, naročito posle povlačenja intervjua sa episkopom Grigorijem.
Ko hoće (i ko stisne muda) da kupi Danas, mora ga potražiti na dalekom istoku tezge, prekrivenog publikacijama tipa Ribolovac, Glas pčelara, itd, itd. Kupujući cigare, moja malenkost redovno baci pogled i na tabloidne naslovnice i uvek ima šta da vidi i da (nabrzinu) pročita.
Prekjuče tako na Informerovoj naslovnici ugledah dragi lik – LJilju Smajlovićku iznad čije je besprekorne „princeza Valijant“ frizure lebdela najava – LJilja Smajlović objašnjava. Znajući odranije da kad Smajlovićka nešto objasni, tu nikakvih nedoumica više nema, bio sam čak spreman da odrešim kesu i kupim primerak Informera, ali nije bilo potrebe.
Smajlovićka je sve objasnila već na naslovnoj strani. „SZS“ – terdžumanila je Smajlovićka – „ne sme na izbore! Hoće da otmu vlast na ulici“.
Mora biti, pomislih, da su Đido, Guzijan i Boškić pali u amok obavestivši se da im je Smajlovićka provalila pakleni plan – s namenom; neće oni da otimaju vlast na ulici, oni bi da im ulica otme vlast – mora biti, takođe, pomislih da je pročitavši LJiljinu dojavu i Vučić stavio prst na čelo, i zapitao se da li je smenivši Smajlovićku postupio razborito, da bi nakon kraćeg razmišljanja zaključio da jeste jer trenutni stepen Politikinog dupeuvlačenja Smajlovićka ni uz najbolju volju ne može postići.
Za tako nešto potrebna je upravi ova i ovakva Rotopalankina posada.
Šta je još bilo?
Vest dana je Kontravladalac (ne zove se to tako, ali nema veze), emisija upriličena na Pinku kao protivudar Slavišinom dokumentarcu, u kojoj su učešća uzeli najeminentniji primerci beogradske crevne faune, među njima (ma ipak sam ja vidovit) i naš drug krle22, Tasovac i udarni Rotopalankin kolumnista, Apostolovski, koji ima stanovitih problema sa uvlačenjem u Visoko Dupe; ne zna se šta tu u šta treba da se uvuče, razumete valjda šta hoću da kažem.
Kad već pomenuh Smajlovićku, sila asocijacija me navede da pomislim i na Abu Ćirjakovića, pa odlučih da posetim sajt Nepismeni đavolji advokat, da vidim šta Abi radi, šta sanja, šta mu se događa. Kad oćeš vraga. Ne mere. Abu udario rampu. „Ovaj blog je“ – piše na blogu – „otvoren samo za pozvane čitaoce“. Ajd zdravo. Dosta je svakom danu gluposti njegove.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.