Pro-ruski narativ u srpskim medijima (1) – Šta su interesi Rusije?

O Rusiji se u srpskoj štampi piše puno, ali javnost u Srbiji i dalje malo zna o Rusiji, njenoj politici i životu u ovoj zemlji.

Dnevne novine preplavljene su naslovnim stranama o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, o raznim donacijama naoružanja Srbiji i o tome kako će Rusija spasiti Srbiju od svih zamki i prepreka koje joj Zapad postavlja.

Tema master rada koji sam nedavno odbranio tiče se upravo načina kreiranja pro-ruskog narativa u dnevnoj štampi Srbije. Istraživao sam na koji način srpska štampa i ruski portal Sputnjik izveštavaju o istim temama, kao i da li je pro-ruski narativ u srpskoj štampi više proizvod uticaja iz Rusije ili se radi o potrebi novinara u Srbiji da kreiraju takav narativ.

Koja je strategija Rusije na Zapadnom Balkanu?

Pitanje ruskog uticaja u Evropi predstavlja jednu od vodećih tema u međunarodnoj javnosti. Isti je slučaj i sa regionom Zapadnog Balkana koji je viđen kao prostor odmeravanja snaga Istoka i Zapada, a gde Rusija preko svog saveznika Srbije pokušava dalje da projektuje svoj uticaj.

Ako je suditi po ulasku nekih država Zapadnog Balkana u NATO ili po evropskoj orijentaciji ovog regiona, onda se postavlja pitanje dometa ruskog uticaja. Još jedno pitanje koje proizlazi iz taktika Rusije da širi svoj uticaj jeste pitanje dugoročne strategije Rusije u ovom regionu.

Na osnovu delovanja Rusije na prostoru Zapadnog Balkana stiče se utisak da Rusija nema dugoročnu strategiju širenja svog uticaja u ovom regionu, već da je reč o čistom upiranju prsta u oko Zapada i predstavljanje sebe kao alternative birokratizovanoj Evropskoj uniji.

Da li Rusija ima potrebu da jača svoj uticaj u Srbiji?

Ipak, sa strategijom ili bez nje, Rusija i njen predsednik Vladimir Putin uživaju veliku, ako ne i najveću popularnost u Srbiji koja je viđena kao glavni ruski saveznik na Zapadnom Balkanu. Ono što je posebno zanimljivo u slučaju Srbije jeste već dovoljno formirano pro-rusko javno mnjenje, pa se onda dovodi u pitanje svaka potreba Rusije da dodatno ulaže u svoju meku moć ili širenje uticaja.

O dobro izgrađenoj slici Rusije govori upravo podatak da građani Srbije najčešće vide Rusiju na samom vrhu liste stranih donatora, iako su SAD, EU i Japan daleko ispred nje. Gotovo svake godine svedoci smo i raznih priča o donaciji ruskog naoružanja Srbiji koje obično ostanu samo na naslovnim stranama tabloida kao njihovi snovi o Srbiji kao maloj Rusiji na Balkanu.

Međutim, kad pitate građane Srbije gde bi voleli da žive, da putuju ili da se školuju, skoro uvek ćete čuti da su to zemlje Zapadne Evrope ili Severne Amerike, dok se Rusija retko kad nađe među odgovorima. Još jedan podatak koji govori u prilog ograničenosti ruskog uticaja jeste što je svaka vlast od 2000. godine do danas imala Evropsku uniju kao svoje odredište uz održanje prijateljskih veza sa Rusijom.

Činjenica je da region Zapadnog Balkana u svakom smislu pripada Evropi, u njoj se nalazi, sa njom najviše trguje, sa njenim praksama i zakonodavstvom se usklađuje, a najveći broj njenih emigranata se u njoj i nalazi. Sa te tačke gledišta, Rusija je svesna ograničenosti svojih mogućnosti u ovom regionu koji je ekonomski snažno vezan za države Evropske unije. EU zauzima prvo mesto na listi trgovinskih partnera ovog regiona sa udelom od čak 73% od ukupne razmene, dok je udeo Rusije svega 4.8%.

Koreni ruske popularnosti u Srbiji

Ako Srbija u svakom smislu pripada Evropi i bliže su joj evropske države, postavlja se pitanje odakle dolazi tolika privlačnost Rusije za građane Srbije, od kojih mnogi nikada u Rusiji nisu ni bili, a o njoj znaju vrlo malo. Iako nije definitivan, odgovor na ovo pitanje nalazi se u zaključcima jednog istraživanja po kome države sa većinski pravoslavnim stanovništvom, ili države koje pripadaju slovenskoj grupi jezika, imaju više šanse za izgradnju pozitivne slike u Srbiji.

Istraživanjem je pokazano i da je za građane Srbije dosta bitna vojna moć i percepcija lidera te države, a ne toliko njena ekonomska moć. U skladu sa ovim odgovorima moguće je uklopiti profil Rusije i njenog predsednika, uz sve istorijske i kulturne veze dva naroda.

Uloga srpske štampe u kreiranju pro-ruskog narativa

Ovde dolazimo do glavnog pitanja, a to je kako se građani Srbije uopšte informišu o Rusiji i srpsko-ruskim odnosima. Tradicionalni mediji u Srbiji nesumnjivo i dalje imaju veliku ulogu u formiranju javnog mnjenja gde svoj udeo imaju i štampani mediji, a pre svega dnevne novine kao najtiražnija štampa. Ono što posebno upada u oko svakom posmatraču jeste prisutnost Rusije u srpskoj dnevnoj štampi, njeno glorifikovanje i istovremeno demonizovanje Zapada.

O tome najbolje govori podatak Radija Slobodna Evropa da je u 2017. godini čak 895 tekstova bilo posvećeno Rusiji u pet dnevnih listova (Informer, Alo, Kurir, Blic, Večernje novosti), dok se Vladimir Putin više od 90 puta našao na naslovnoj strani Informera. U trenutku kada Srbija makar javno proklamovano ide ka Evropskoj uniji, postavlja se pitanje zbog čega tabloidi bliski vlasti kreiraju takav pro-ruski narativ.

Ko kreira pro-ruski narativ u srpskoj štampi?

Zbog toga se i javila potreba za pisanjem master rada o kreiranju pro-ruskog narativa u dnevnoj štampi Srbije kako bi se dao odgovor na pitanje da li se on kreira odozgo, to jest da li je proizvod propagande koja dolazi iz Rusije, ili novinari u Srbiji samoinicijativno kreiraju takav narativ. Videćemo i koja je i kolika uloga vladajuće partije u ovom procesu, ali ćemo više saznati o načinu izveštavanja domaće štampe kad je u pitanju Rusija, kao i kako o istim temama izveštava ruski Sputnjik na srpskom jeziku.

Za potrebe istraživanja analizirano je preko 200 novinskih članaka u dnevnim novinama i na portalu Sputnjik, dok sam u drugom delu istraživanja razgovarao sa 15 novinara i urednika dnevnih novina u Srbiji, novinara raznih portala i bivšim dopisnicima iz Moskve i Brisela. Više o rezultatima istraživanja čitajte u sledećem nastavku serije tekstova „Pro-ruski narativ u srpskim medijima“.