Proruski narativ u srpskim medijima (4) – Kako se izveštava o EU

Iako se ovaj tekst neće baviti današnjim naslovnim stranama i analizom izveštavanja štampe o evropskim izborima, biće predstavljeni neki od rezultata istraživanja o kojima ste mogli da čitate u prethodnim tekstovima u okviru serije “Proruski narativ u srpskim medijima“.

Podeljenost u izveštavanju prema EU – površno i faktografsko

Za razliku od Rusije koja je bila direktan predmet istraživanja o kojem sam pisao u prethodnim tekstovima, izveštavanje štampe o Evropskoj uniji posmatrano je samo kroz prizmu odnosa naše štampe prema Rusiji. Već je naglašeno da Rusija nijednom nije pomenuta u negativnom ili kritičkom kontekstu u novinskim tekstovima koji su bili predmet istraživanja, dok sa druge strane EU ni jednom nije pomenuta u pozitivnom kontekstu.

U tekstovima u kojima je bila pomenuta, EU je predstavljena kao ucenjivač koji Srbiju stavlja pred izbor „ili Evropska unija ili Rusija“, a o njoj se govori i kao o izvoru konfrontacije sa Istokom i nesprečavanja projekta takozvane ’Velike Albanije’.

Za za razliku od odnosa analizirane štampe (Politika, Večernje novosti, Kurir, Blic, Informer) prema Rusiji koji je nekritički, pozitivan i obojen senzacionalizmom, njen odnos prema EU značajno se razlikuje.

Odnos štampe prema Evropskoj uniji svakako nije jednostran, već postoji podeljenost u izveštavanju o odnosima Srbije i EU, ali je ono uglavnom površno, faktografsko i bez dublje analize i poznavanja prilika unutar same unije.

Odnos štampe prema EU uslovljen odnosom vlasti prema njoj

Novinari sa kojima sam razgovarao ističu da je izveštavanje o EU uvek dato kroz prizmu evropskih integracija i pristupnih pregovora, dok TV novinarka i autorka jedne političke emisije smatra da je odnos medija prema EU uslovljen dobrim ili lošim odnosima u datom trenutku. Ona smatra i da u Srbiji postoji nerazumevanje evropskih procesa, te se cela priča oko EU svodi na pregovaračka poglavlja.

Tako i urednica ruskog portala smatra da srpska štampa ima podeljen odnos prema EU gde je jedan deo štampe uvek za njenu glorifikaciju, dok drugi deo svaki postupak smatra lošim. Urednik jednog dnevnog lista smatra da je odnos štampe u korelaciji s odnosom vlasti prema EU. Ukoliko dođe trenutak otvaranja pregovaračkih poglavlja tada se o EU piše pozitivno, ali čim se pomene normalizacija odnosa sa Kosovom ili se približi godišnjica NATO bombardovanja, štampa piše negativno po nalogu predsednika Vučića.

O dvojakim standardima u izveštavanju o EU govori urednik novinske agencije koji smatra da se na EU gleda kao na nešto loše gde je Kosovo uporišna tačka tog negativnog stava prema EU, ali je ona istovremeno i politički cilj Srbije.

Stav Rusije po pitanju Kosova doprineo proruskom osećanju urednika

Jedan od glavnih razloga za pomenuti odnos dnevne štampe prema Rusiji i EU može da se tumači upravo kroz podršku Rusije Srbiji po pitanju Kosova. Osim što ima uticaj na javno mnjenje, urednik dnevnih novina smatra da je takav stav Rusije doprineo i proruskom osećanju kod urednika domaćih medija. Iako aktuelna vlast javno zastupa ideju o Srbiji kao budućoj članici EU, stiče se utisak da je Srbija mnogo bliža Rusiji, što predstavlja igru vlasti koja zbog podrške u biračkom telu ističe prorusku politiku da bi više došla do izražaja.

Upravo kad je reč o Kosovu, dobijeni podaci govore da srpska štampa više insistira na uokviravanju priče o Kosovu i ruskoj podršci nego što to radi ruski portal Sputnjik. Ovakav rezultat je i očekivan pošto se odnos Srbije prema Rusiji oblikuje najviše kroz podršku koju dobija od Rusije po pitanju Kosova.

 

Dometi i ograničenja ruske politike u Srbiji

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se Rusija, kada je reč o stranoj pomoći i donacijama koje Srbija dobija, u odgovorima građana uvek nalazi na vrhu liste donatora, iako su zemlje Zapadne Evrope i SAD među najvećim donatorima. Ovaj podatak može da ide u prilog tezi da proruski narativ ima svoje rezultate na kreiranje javnog diskursa.

Ipak, nijedna proruska stranka, ili ona koja nije imala Evropsku uniju u svom programu, nije osvojila vlast, što sa druge strane govori o realnim dometima ruske politike i strategije u Srbiji. Kao još jedan primer podeljenosti građanina Srbije govori podatak da mnogi Srbi vide Rusiju kao velikog prijatelja i zaštitnika, a Zapad kao nešto loše, ali ipak odlaze u potragu za boljim životom i školovanjem u države Zapadne Evrope, daleko više nego u Rusiju.

Očigledna je disonanca u stavovima građana koju će mediji zasigurno nastaviti da iskorišćavaju, bilo zbog komercijalnih ili političkih razloga, dok će vlast kontrolom medija nastaviti da vrši zloupotrebu naroda zarad opstanka na vlasti i dalje dezorijentacije javnog mnjenja.

*Dugujem izvinjenje svim čitaocima budući da je u prethodnom tekstu bez dodatne provere citirana sagovornica koja je izjavila da joj nije poznato da naši mediji imaju dopisnike iz Moskve, dok zvanični podaci govore da list Večernje novosti ima svog dopisnika Branka Vlahovića.

Nažalost, iako je istraživanjem bilo predviđeno da razgovaram i sa urednikom Večernjih novosti kako bih više saznao o uređivačkoj politici ovog lista, taj sastanak nikada nije realizovan.