Radojević: „Korona profiteri“ zloupotrebljavaju naše emocije zbog klikova

Kako je ocenila, mejnstrim mediji, tabloidi i nagledanije televizije, izveštavaju o korona virusu „onako kakav je stav političara“.

Ona je u serijalu razgovora Presstup ukazala da je postojao „nonšalantni pristup vlasti prema novom virusu“.

Prema njenoj oceni, „terali su nas da idemo u šoping“, govorili da „ženama virus ne može ništa“, a da su u tom maniru izveštavali i tabloidi.

Situacija se kasnije promenila onako kako se promenila i „u glavi Aleksandra Vučića“, ocenila je Radojević i ponovila da u skladu s tim pišu i tabloidi.

„Sada postoji drugačiji narativ, da su za virus u Srbiji najkrivlji državljani Srbije koji dolaze iz evropskih zemalja i da su oni veliki udar na naš zdravstveni sistem“, predočila je Radojević.

Kako je podsetila, pojavila se i „lažna naslovnica Informera“ na kojoj je bila „vest“ da je 6.000 zaraženih Srba ušlo u zemlju. „To su stavili u usta epidemiologa Zorana Radovanovića koji je za Raskrikavanje negirao da je to rekao. Objasnio je da mu je novinarka Informera pomenula taj broj, a da je on na osnovu toga dao svoju izjavu“, objašnjava Radojević.

Kako je napomenula, pored najčitanijih i najgledanijih medija koji su „zapravo lažne vesti koje država finansira“, lažne vesti o virusu počele su da se šire i kroz vajber grupe i aplikacije za poruke.

Ljudi su skučeni u svojim stanovima i „bombardovani emotivnim, lažnim i dramatičnim“ konferencijama i naslovnim stranicama, precizirala je Radojević.

Prema njenom objašnjenju, zdravstveni problemi u ljudima izazivaju posebnu pažnju i želju da pročitaju „bukvalno svaku vest“, ne bi li razumeli šta se dešava i kada će životi opet da nam postanu normalni.

„U tom smislu ‘korona profiteri’ zloupotrebljavaju naše emocije i teraju nas da klikćemo na te vesti za koje shvatite, kada uključite malo razum, da su potpuno lažne“, konstatovala je Radojević.

Ona medijsku scenu u Srbiji vidi kao „tužnu i siromašnu, ali profesionalnu, sa jedne strane, i kao neprofesionalnu i sa puno državnih para, s druge strane“.

Za tu podelu smatra da je „sve izraženija i nije veštački napravljena“, uverena da je „nisu izazvali novinari i medijske organizacije koje poštuju Kodeks novinara Srbije“.

Prema njenim rečima, „prosto je klima takva“, budući da medijska scena u Srbiji „ne može biti ništa bolja od političke scene i političkih sloboda“, koje su „ograničene“.

Kako je ocenila, „svi znamo“ kako izborni dan izgleda u Srbiji, „sa sve crnim džipovima, duplim spiskovima i ucenjivanjem da se glasa za vladajuću partiju“, pa u skladu sa tim medijska scena ne može da bude nimalo drugačija.

Odgovorna profesija, kao što je novinarstvo, kategorična je Radojević, mora sa sobom da nosi dozu lične odgovornosti.

„Novinari moraju da razumeju da nisu nekakva Pošta d. o. o. koja će da iskuca ono što im kaže urednik ili nekakav političar, ili da se vode pi-ar saopštenjima i da to bude esencija njihovog rada“, poručila je Radojević.

Prema njenom shvatanju, novinari moraju „za građanina za kog rade“ da donesu teme „onakve kakve one jesu“.

Za stanje u medijima odgovornost snosi „čitava plejada novinara, i mladih i starih, koji apsolutno ne razumeju šta je njihova uloga u društvu“, tvrdi Radojević.

Kako je ocenila, oni ne shvataju koliko je za svakoga u Srbiji značajno da postoje slobodni novinari i organizacije koje će na lokalu da pitati vlasti na šta troše pare“.

Koliko su novinari važni, ilustrovala je Radojević, najbolje se vidi na primeru lokalnih medija, „jer beogradski mediji ne mogu da stignu svuda i da izveštavaju o stvarima koje muče lokalno stanovništvo“.

U takvim slučajevima potrebni su profesionalni lokalni mediji, „a mi ih možemo izbrojati na prste jedne ruke“, rekla je Radojević.

Misli da je mnogo tužno „koliko je bedan i sužen izbor medijskih organizacija i medija koji mogu profesionalno da izveštavaju“. To vidi kao „posledicu onoga što političari žele da nam urade – da nas ponize do kraja“.

O radnim pravima novinara najbolje svedoče slučajevi novinara propalih privatizovanih preduzeća, koji su joj rekli da su im „radna prava ugroženija od prava radnika o kojima su izveštavali“.

Novinari dele sudbinu svih ostalih radnika u Srbiji, ukazala je Radojević, a to je „velika neizvesnost“ koja „neće brzo biti pozitivno rešena“. Ona solidarnost među novinarka i novinarima posmatra „na najprimitivnijem nivou“ i zaključuje „da je nema“.

Kako je primetila, solidarnosti ima kada se otpuštaju novinari ili se ukidaju emisije, „ali to nije ništa jako i na nivou velikih protesta“.

Prema njenom stavu, niko ne očekuje da je posao novinara da izlaze na ulice i da se bune, ali napominje da je situacija u Srbiji „stvarno takva da moraš da se buniš“.

Novinari, ne samo da su ugroženi finansijski i politički, nego i bezbednosno, „jer te sa svih stana buše i prate“, upozorila je Radojević. Zato joj „nije jasno“ kako se niko već dugi niz godina novinari ne pitaju kako će da pomognemu sebi samima“.