Radomirović: Odupreti se centrima moći

On podseća da je fraza „lažne vesti“ počela da se koristi tokom predsedničke kampanje u Americi, naročito kada su, posle izbora, analitičari i urednici medija tvrdili da je Donald Tramp postao predsednik SAD zahvaljujući lažnim vestima.

Lažnih vesti je bilo ranije, tada smo to zvali propaganda, možemo i danas to da zovemo propagandom, ali to nema veze sa novinarstvom, već sa plasiranjem informacija koje služe da zbune javnost, objasnio je Radomirović.

Fenomen lažnih vesti sada se koristi i za vesti koje dolaze iz Rusije, da se Rusi mešaju u američke izbore, da plasiraju lažne vesti po Evropi, što se Radomiroviću čini kao preterivanje.

Tu je srž problema, mejnstrim mediji često ne proverevaju svoje izvore, ne proveravaju dovoljno ono što im novinari daju, dok urednici koji formiraju javno mnjenje u tim zemljama imaju predubeđenja i žele situaciju da predstave onakvom kakva nije, smatra Radomirović.

To najbolje znamo mi, podseća Radomirović, jer se već 20 godina suočavamo sa raznim lažnim vestima, informacijama koje dolaze o ovom celom našem regionu. Upoređujući lažne vesti i spinovanje, on je pomenuo primer dnevnog lista Politika kojem je pripisao pokušaj spinovanja priče o finansijama gradonačelnika, njegovoj brakorazvodnoj parnici i pravosuđu u Srbiji.

Osim toga, Politika je, koristeći fantomske, lažne komentatore, htela spinovanjem da napadne i pravosuđe i majke koje ne vode računa o deci, ali javnost je danas, srećom, dovoljno upoznata sa internetom, za razliku od urednika Politike, ukazao je Radomirović.

Brzo se ispostavilo da ti ljudi ne postoje, da su čak tri autora lažna, rekao je predsednik UNS, a mi još nismo dobili odgovor kako je moguće da se to dogodi i kako je moguće da tri puta naprave istu stvar.

Radomirović je predočio i da su internet džinovi, poput Gugla i Fejsbuka, u proteklih 10 godina „oteli“ reklamno tržište i da mediji više ne mogu da zarade koliko su ranije zarađivali.

Kao novinari, suočavamo se sa izmenjenim kontekstom u kojem radimo, jer danas svako može da bude medij i preko Tvitera i Fejsbuka plasira informacije o sebi, svojoj okolini, pa i celoj državi, ako želi, objasnio je Radomirović.

Takve stvari ne možete da proverite odmah, ukazao je Radomirović i naglasio da javnost tako vrlo lako može postati „žrtva“ propagande.

Kao novinari i mediji, napadnuti smo sa dve strane -internet džinovi su nam uzeli reklamno tržište, a istovremeno su omogućili svakom građaninu da bude medij sam za sebe i plasira informacije kako želi, precizirao je Radomirović.

Opet, trebalo bi videti i pozitivne strane, jer na Tviteru i Fejsbuku, prema njegovoj oceni, možete direktno da komunicirate, ne samo sa svojim čitaocima, slušaocima i gledaocima, već i sa ljudima od kojih tražite odgovore, partijskim i državnim funkcionerima.

Oni tu vrlo rado odgovaraju i na pitanja novinara i na pitanja javnosti, ističe Radomirović i objašnjava da smo tako dobili poligon za šire sučeljavanje mišljenja.

Društveni mediji, osim brze komunikacije, omogućavaju i udarna emocije, naglasio je on i, kao primer, pomenuo kampanju na društvenim mrežama protiv vakcinacije dece.

Ako poznajete nekoga na Fejsbuku, pa neki njegov prijatelj kaže da je, zbog MMR vakcine, dete obolelo od autizma, u to ćete mnogo lakše ćete poverovati, nego da je to objavio neki mali medij, ilustrovao je Radomirović.

On se boji da će posao novinara koji rade u medijima biti sve teži, jer su Fejsbuk i drugi društveni mediji mnogo emotivniji, lakše im je da prodru do ljudi koji nemaju informacije o nekim temama, uključujući i vakcinaciju.

Radomirović smatra da se u javnosti Srbije u proteklih 10 godina promenilo i to što se na prste dve ruke mogu nabrojati mediji i novinari kojima se veruje svakog trenutka i čiji se tekstovi uvek čitaju.

Sada govorim kao glavni urednik Pištaljke da mi proveravamo svaku informaciju koja nam dođe od uzbunjivača i nikome ne verujemo apriori, zaključio je Radomirović.