Rat u Ukrajini: Za režimske medije Rusija je žrtva, a ne agresor

Za razliku od vlasti koja je oklevala da se jasno odredi prema situaciji u Ukrajini i predlogu EU da osudi invaziju Rusije na tu zemlju, njoj bliski mediji neskriveno se stavljaju na stranu “bratske Rusije”, diveći se nadmoći ruske vojske i odlučnosti Vladimira Putina da se suprotstavi čitavom Zapadu.

“Putin za dan stigao do Kijeva, Blickrig ruski uragan se sručio na Ukrajinu”, piše na naslovnoj strani tabloid Alo, uz ogromnu fotografiju nasmešenog Putina. Objektiv se opredelio za drugu metaforu – “Probuđeni medved pobesneo, Rusi za dan pregazili Ukrajinu”.

Novosti su na naslovnici izvestili o početku rata u Ukrajini uz tvrdnju da je “ruski udar odgovor na pretnje NATO”, dok Informer piše o Putinovom “munjevitom udaru”  – “Rusi za dan došli do Kijeva”.

Pre samo tri dana čitalac Informera mogao je da stekne utisak da je Ukrajina ta koja je započela rat, jer je na njegovoj naslovnoj strani velikim slovima pisalo – “Ukrajina napala Rusiju”, a sitnijim da su Ukrajinci granatirali ruski granični punkt zbog čega je Putin naredio vojsci da uđe u Donbas i Lugansk. I pored toga što je zvanični Kijev negirao napad uz tvrdnju da je reč o provokaciji, Informer se, bez ikakve ograde, držao teze da je Rusija napadnuta.

Kao odgovorne za sukob ovaj tabloid nije označio samo ukrajinske vlasti već Zapad u celosti, a ta poruka se plasira u svakom njegovom tekstu o rusko-ukrajinskom sukobu. Tako je 14. februara Informer na naslovnici tvrdio da “Amerikanci i Britanci po svaku cenu hoće rat”, a 25. januara da “Bajden na Rusiju šalje 50.000 vojnika”.

Ko i kako širi prorusku propagandu

Da jedan deo medija promoviše rusku stranu, a negativno prikazuju zapadne sile i kada je reč o sukobu u Ukrajini, kao i da to čine iznošenjem neproverenih informacija i manipulisanjem činjenicama, te pozivajući se uglavnom na ruske medije i prenošenjem većinom izjave ruske strane, pokazala je najnovija Crtina analiza medija.

Do ovakvog zaključka Crta je došla analizirajući sve sadržaje u kojima je tema bila kriza u Ukrajini – ukupno 469 medijskih priloga, kao i način na koji su predstavljene glavne svetske sile (SAD, Rusija, NATO, EU i Kina) u periodu od 20. januara do 20. februara. Uzorak je obuhvatio najčitanija dnevna izdanja novina (Blic, Informer, Kurir i Večernje novosti), kao i centralne informativne programe i prelistavanje štampe u jutarnjim programima na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću (RTS 1, Pink, Prva i Hepi).

Posmatrani mediji, kažu u Crti, krizu u Ukrajini predstavljali su pre svega kao posledicu sukoba Rusije s jedne strane i Ukrajine, Amerike i NATO s druge strane. Evropska unija je imala neutralnu poziciju i predstavljena je kao kao entitet koji je pokušavao da spreči sukob, dok se Kina, nakon susreta kineskog i ruskog predsednika, pojavljivala u promotivnom svetlu, kao partner Rusije.

Iz analize se vidi i da na pomenutim televizijama i u dnevnim novinama preovladava rusko tumačenje krize u Ukrajini, koje ukratko glasi – Rusija je dovedena u bezizlaznu poziciju time što se krši Minski sporazum, otvara mogućnost za integraciju Ukrajine u NATO, a neprijateljske snage se dovode na njenu granicu. Istovremeno, poruke Amerike i NATO da je Rusija agresor koji, sa pozicije snabdevača energentima, koristi krizu u Evropi da izvrši okupaciju Ukrajine, bile su manje zastupljene u posmatranim medijima.

Glavni generatori pomenutog ruskog narativa su jutarnji programi na televizijama Pink i Hepi, pokazalo je analiza.

Kada je reč o dnevnim novinama, u tome su prednjačili tabloid Informer i Večernje novosti.

Pomenuti mediji, objašnjava se u Crtinoj analizi, širili su prorusku propagandu tako što su Rusiju predstavljali kao žrtvu, a Ameriku i NATO kao agresore koji se mešaju u unutrašnje stvari drugih zemalja, zatim pravdajući mogući napad Rusije odbranom ruskog stanovništva od “nacističkog režima u Kijevu”, te veličajući nadmoć ruske vojske i kult ličnosti Vladimira Putina, njegove odlučnosti i spremnost da se odupre Zapadu.

Kriza u Ukrajini za vlast nije tema

Nasuprot njima bliskim medijima, srpski zvaničnici su se u posmatranom periodu držali neutralno i ponašali kao da sukob ne postoji. Samo po jednu izjavu o krizi u Ukrajini imali su Ana Brnabić, Ivica Dačić, Nikola Selaković, Nenad Popović i Zorana Mihajlović, dok je Aleksandar Vučić imao čak tri izjave.

Zajedničko za sve njih bilo je balansiranje i pokušaj sedenja na dve stolice. U tom pravcu su se kretale i poruke predsednika Vučića, koji je izjavio da Srbija želi dobre odnose sa EU i SAD, ali da istovremeno ne želi da kvari “prijateljske odnose” sa Rusijom, dok je u potpunosti odbacio mogućnost integracije u NATO.