Od aprila 2016. do aprila 2017. godine Srpski telegraf i Informer imali su na naslovnim stranama 265 puta najave ratova sa susednim zemljama, ili sa alijansama, kao što je NATO, rečeno je u Novom Sadu, na tribini „Ko nas vodi u novi rat?“.
U 2018. godini u ovim tabloidima svaki treći tekst o Kosovu, koji je najavljen na naslovnoj strani, sugerisao je neko nasilno rešenje.
Ratuje se sa svima i ratuje se kako se stigne. Ali se Srbija brani od osvajačkih namera komšija. Tako, ukazuje istraživač medija i urednik Fake News Tragača Stefan Janjić, Hrvati žele da zauzmu Apatin, Bošnjaci hoće da preotmu Sandžak, a ni Makedonci, kao ni Bugari, ne žele mir u regionu, pa imaju pretenzije prema delovima srpske teritorije.
Janjić citira rečenicu kako „rat još uvek nikada neće početi“ iz romana „Zabluda Svetog Sebastijana“ Vladimira Tabašević, dodajući da mu se čini da to danas živimo. A od koga urednici i novinari tabloida saznaju ove ratne detalje javnosti je nepoznato, jer se to od nje i krije.
„U tekstovima nema konkretnih imena koji su izvori za te tvrdnje. Ti mediji uglavnom funkcionišu tako što se pozivaju na ‘anonimne izvore’, ‘dobro obaveštene izvore’, a mi, koliko god ta vest apsurdno delovala, ne možemo da znamo da li taj izvor zaista postoji ili ne“, navodi Janjić.
On dodaje da je cilj ovakvog izveštavanja, iako rat očigledno ne postoji, da se stvori utisak u javnosti kao „da tu ipak ima nečega“. Ratovi se najavljuju svakodnevno već godinama, te neko zbog konstantnog potenciranja teme može da pomisli da neko zaista ima interes da nas napadne.
„To je zbirka antologijskih budalaština i u tom smislu sve je jasno, sve je vidljivo i prozirno“, dodaje ovaj istraživač medija.
„Uništiće nas domaći plaćenici“
Penzionisani profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski, koji je u osvit ratova devedesetih bio urednik na Radio Beogradu, smatra da su mediji bili prethodnica onome što će se dogoditi u krvavim sukobima u bivšoj Jugoslaviji u poslednjoj deceniji 20. veka. Sa ratnim huškanjem najpre je krenula štampa, a potom su po diktatu nacionalističke propagande krenuli da rade televizija i radio.
Kada su mediji već zauzeli svoju poziciju na linijama „odbrane“ otadžbine ili u redu za rafalnu paljbu na neprijatelja, Veljanovski je bio urednik nezavisne produkcije „Doba razuma“. Gotovo 20 godina nakon što je ta emisija okončana, Veljanovski kaže da je nastupilo „doba autoritarne manipulacije“.
„Sva ta priča o potencijalnom ratnom sukobu jeste manipulativna strategija vlasti, koja u saradnji sa tzv. medijima i tzv. novinarima, raspiruje priču o stalnoj ugroženosti. Centar za bezbednosne politike radio je istraživanje koje pokazuje da kada Kosovo odskoči kao tema u dnevno-informativnoj agendi, tako odmah opadne interesovanje za teme kao što su korupcija, ljudska prava, plate, penzije. To jednoj autoritarnoj vlasti odgovora. Mi, ljudi razuma, imamo defanzivnu strategiju kada nas napadaju da smo strani plaćenici, ali ja nikada nisam čuo nekoga kako kaže da će nam glave doći domaći plaćenici, pogotovo u sferi medija. Pogledajte koliko se javnog novca u svakoj opštini, gradu, izdvaja za one medije koji održavaju atmosferu straha i dezinformisanosti“, ističe Veljanovski.
Niko ne sankcioniše širenje panike
Kako su nedavno objavile Južne vesti, pojedini mediji dobijaju naređenja kako da izveštavaju o predstavnicima opozicije. To je dovelo do toga da različiti mediji imaju iste sadržaje, jer zavise od onoga što naredi „centrala“. Janjić kaže da se slični tekstovi primećuju u tabloidima Alo i Informer, dok Srpski telegraf ima neku vrstu uređivačke autonomije, ali su njihove agende slične. Kada se pojavi lažna vest, ona cirkuliše, a javljaju se analitičari koji ih komentarišu.
To je bio slučaj i sa dezinformacijom kako će albanska teroristička organizacija ANA napasti srpske enklave na Kosovu, što su mediji preneli oslanjajući se na video sa Jutjuba koji je star osam godina. Tako je i Politika objavila tekst u kojem analitičari razmatraju šta raditi posle takvog video-snimka i imenom navode koje enklave su najugroženije.
„Time stvaraju paniku, što je krivično delo. Dakle, za širenje lažnih vesti propisana je i zatvorska i novčana kazna, ali niko to ne sankcioniše. Nema odgovornosti jer nje nema ni na jednom drugom polju. Nijedna institucija ne funkcioniše, pa ne vidim ni ovo kao neki izuzetak. Nemamo kome da se okrenemo“, dodaje on.
A posledica konstantne ratne atmosfere za Radeta Veljanovskog mogao bi da bude izostanak racionalnog, građanskog i promišljenog odnosa prema onome što nas okružuje. On se osvrnuo i na to šta bi tabloidi u demokratskom svetu trebalo da predstavljaju.
„Tabloidi su uglavnom štampani medij koji se bavi pomalo lascivnim temama, ali to nisu mediji koji svesno lažu, koji svesno proizvode strah, koji su otvoreno režimski. Naziv tabloid njima ne pristaje - to je smeće od novina. To su režimski propagandni mediji, i to u demokratskom društvu ne bi moglo da opstane, jer bi ih publika odbacila“, smatra on.
Stefan Janjić je izrazio nadu da tabloidi ne zanimaju mlađe generacije, jer se mladi okreću medijima kao što je Jutjub, gde sadržaj plasiraju jutjuberi. Kako kaže, i tamo postoji gomila bezvrednog materijala, ali se nije razvio nacionalizam.
Tribinu „Ko nas vodi u novi rat?“ organizovali su Fondacija 021 i Radio 021, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Velika većina aktuelnih političara je bila u vlasti, ratnohučkaškim aktivnostima od Hrvatske, preko Bosne i Kosova, i samim ratovima. I dok oni vode ono što su za*rali, ja u tome niti sam, niti ću učestvovati. Vreme će presuditi. Anatema na bezbožne.