Prema rečima Ristića, u korpus lažnih vesti u Srbiji spadaju priče o naoružanju i ratnoj tehnici koja stiže iz Kine i Rusije, ali i priče kako ćemo imati penzije kao u Švajcarskoj i da smo u top 10 evropskih ekonomija.
Ljudi očekuju tu dozu slatke jeze i adrenalina svakog dana kada idu do kioska, ocenio je Ristić, uz konstataciju da bi tiraž dnevne stampe značajno opao ako bi samo tri dana zaredom imala „normalne“ naslovne strane.
On je novinarki Sandri Krstanović Živković rekao da je svrha lažnih vesti da dovedu javnost u stanje zbunjenosti.
Kako je objasnio, tako se pojedincima može lakše manipulisati u odnosu na one koji su dobro informisani.
„U Srbiji 30 odsto ljudi pogledaju samo fotografiju i naslov, dok tekst uopšte ne pročitaju„, precizirao je Ristić i ocenio da je to isključivo posledica brzog života koji vodimo.
On je upozorio na preveliki jaz u društvu, koji se ogleda i u samom odabiru medija.
„Ljudi se ponašaju kao navijači, više ne prate vesti da bi se informisli, već da bi potvrdili neko svoje mišljenje„, predočio je Ristić.
On tvrdi da se „lažne vesti u Srbiji isplate„, jer vlast, kroz razne projekte, odvaja veliki novac za „najgore medije“.
Kao primer, pomenuo je slučaj najprodavanijeg dnevnog lista u Srbiji, koji je u proteklih godinu dana imao 350 laži na naslovnoj strani.
Prema Ristićevom uverenju, mediji bi se „upristojili“ kada bi poštovali nadležnost Saveta za štampu i Kodeks novinara Srbije.
„Opasno je što je laž postala istina, a istina laž i što se danas u medijima i javnom životu dešavaju stvari koje su pre desetak godina bile nezamislive„, zaključio je Ristić.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ovo su neutemeljene ocene, alibi za loš rad u „normalnim“ redkacijama… Sad ne valjaju čitaoci!
Na osnovu čega g. Ristić tvrdi,odnosno „precizira“, da „u Srbiji 30 odsto ljudi pogledaju samo fotografiju i naslov, dok tekst uopšte ne pročitaju“? Gde je to istraživanje objvaljeno?
Kad u prilog svojoj tezi o „lošim čitaocima“ pominje „najprodavaniji list“, ne kaže da je tiraž tog (i svih ostalih) tabloida tek negde oko 60-70.000 primeraka, a da je samo Blic 2000. godine prodavao 230.000 primeraka!
Ali to je bio neki drugi,sadržajniji Blic… Umesto da se žali na narod, gospodin Ristić bi mogao da poradi na sadržajima u Vremenu (ovo kažem dobronamerno, kao dugodišnji čitalac), a isto važi i za druge „normalne“ novine.
Ljudi ne kupuju novine jer su, jednostavno, nezanimljive…