RTS i dalje megafon narativa vlasti, studenti ga utišavaju

Svaki novi spin bio je novi pokušaj skretanja pažnje i diskreditacije studenata, kao i građana koji ih na masovnim protestima širom Srbije podržavaju. Do sada nijedan nije uspeo, ni blokade ni protesti nisu utihnuli, ali najuticajniji mediji pomogli su u širenju manipulacija predstavnika vlasti i obmanjivanju javnosti.

U šta veruju gledaoci RTS-a?

Među prvim spinovima je bio onaj da iza studentskih blokada stoji opozicija, odnosno da je nezadovoljstvo na ulicama, posle nesreće u Novom Sadu, zapravo pokušaj opozicionih stranaka da preuzmu vlast.

Predstavnici vlasti pokušali su tom manipulacijom da prikažu kako je cilj protesta politički profit opozicionih lidera, a ne da institucije počnu da rade svoj posao – što je zajedničko svim studentskim zahtevima. Sudeći po rezultatima istraživanja javnog mnjenja, koje je Crta sprovela u decembru 2024. godine, ovim spinom obmanuta je većina – onih građana koji se informišu putem RTS-a.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Istinomer (@istinomer)

„Ono što smo tada videli jeste da preko dve trećine građana koji prate RTS veruju u takav narativ, dok je, s druge strane, među onima koji ne prate RTS svega negde oko četvrtine građana verovalo u isti takav narativ”, kaže direktor javnomnjenjskih istraživanja Crte, Vojislav Mihailović.

Drugi narativ kojim je vlast uz pomoć mejnstrim medija odgovorila na studentske blokade i masu na ulicama jeste da su protesti studenata još jedan pokušaj „domaćih i stranih neprijatelja da se sruši Aleksandar Vučić” i „razori Srbija”. I ovaj spin ima svoje „zašto” i „zato” – one koji pozivaju na odgovornost trebalo je predstaviti kao neprijatelje države i predsednika Aleksandra Vučića koji se sa državom poistovećuje.

Čak 60 odsto građana koji prate RTS je poverovalo. Nasuprot tome, među onima koji ne prate Javni servis, tek 13 odsto građana prihvatilo je da su namere studentskih blokada i protesta da se „sruši” Vučić i „razori” Srbija.

Iako predstavnici vlasti još glasnije tvrde da je zemlja „napadnuta i spolja i iznutra”, da su protesti posledica delovanja stranih službi, a ne pada nadstrešnice, slika se promenila. Ovaj narativ, najčešće preveden kao „pokušaj obojene revolucije”, kod gledalaca RTS-a izgubio je na snazi.

„U februaru vidimo da među građanima koji prate RTS u takav narativ sada veruje negde oko 47 posto njih. Definitivno je primetan pad efikasnosti takvih narativa”, ističe Vojislav Mihailović.

Do šire javnosti stigle su i manipulacije poput onih da je pad nadstrešnice zapravo „namerna diverzija” koja je imala za cilj da „destabilizuje” Srbiju, kao i da iza studentskih protesta stoji namera o otcepljenju Vojvodine. Dokazi o bilo kakvoj „diverziji” ne postoje, a studenti nikada nisu govorili o statusu Vojvodine. Ipak, vlast im je pripisala „separatističke namere”, ponovo stvarajući neprijatelja od koga će jedan čovek odbraniti i zemlju i narod.

Spin o studentima „separatistima”, pokazalo je novo Crtino istraživanje, prihvatio je i deo građana koji se informišu putem RTS-a.

„Videli smo da nepunih 40 posto građana koji prate RTS zapravo veruje u narativ da iza protesta stoje neke separatističke namere da se otcepi Vojvodina. Pored toga, možemo reći da narativ o namernoj diverziji, kako bi se destabilizovala vlast, definitivno ne prolazi, jer smo tu videli negde oko 19 posto njih koji veruju u taj narativ”, kaže direktor javnomnjenjskih istraživanja Crte.

Studenti su ustali – i oslabili moć RTS-a

„Ja bih rekao da su građani koji trenutno prate RTS, posebno građani koji prate isključivo RTS da bi se informisali, kako šire o političkim i socijalnim temama, ili uže – o protestima, ti građani su trenutno jako zbunjeni, zato što informacije koje oni dobijaju iz dana u dan ne odgovaraju u potpunosti onome što mogu da vide kroz prozor. Ili, još važnije, onome što su mogli da čuju od studenata iz svoje uže ili šire porodice, u poslednjih dva do tri meseca”, kaže Vojislav Mihailović.

U ta dva do tri meseca, građani su putem RTS-a mogli da čuju neke studente u blokadi, dekana Fakulteta dramskih umetnosti koji je izazvao snažne reakcije javnosti, ali su protesti ostali u senci predstavnika vlasti i njihovih narativa. Ipak, čini se da je ulica bila glasnija od uvodne špice za Dnevnik Javnog servisa. U odnosu na decembar prošle godine kada je, po rezultatima Crtinog istraživanja, proteste podržavalo 30 odsto, sada ih među onima koji prate RTS, podržava 43 odsto građana.

„Studenti su tokom praznika uspeli da urade dobar posao, jer smo mi videli da su ti razgovori sa prijateljima i u porodici skočili na drugo mesto kao sekundarni izvor informisanja”, naglašava Mihailović, dodajući pritom da je Crtino istraživanje pokazalo i da „veći udeo građana koristi društvene mreže da se informiše o protestima, a ne televizije”.

Kako su se televizije s nacionalnom pokrivenošću ekspresno uključile u kampanju protiv njih, RTS im posvetio tek delić pažnje u odnosu na pažnju koju posvećuje predstavnicima vlasti, studentima je ostalo tek nekoliko medija s ograničenim pristupom široj javnosti. Zato su se građanima najviše približili putem društvenih mreža i u direktnoj komunikaciji.

Gledali smo Dnevnik 2, da vi ne biste morali.

Skup studenata i građana u Kragujevcu bio je četvrti prilog u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a.

pic.twitter.com/RGK61ZuOrv

— #dasenelazemo (@istinomer) February 15, 2025

Tako su, izgleda, i polovinu građana koji prate RTS „zarazili” jednom od svojih najglasnijih poruka – da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije nadležan za ispunjenje studentskih zahteva.

„Pad uspešnosti narativa, veća podrška studentima i protestima i prihvaćenost onoga što su studenti gurnuli u javnost, a to je da predsednik Srbije nije nadležan – bez te direktne komunikacije studenata sa starijima i društevnih mreža – to se ne bi desilo”, zaključuje Mihailović i ocenjuje da to „očigledno vidi i druga strana”, pa imamo ekspanziju objava predsednika Srbije na društvenim mrežama – platformama koje su studenti odavno osvojili.