RTS i Pink: Optimistična i katastrofična varijanta vesti o pomoći penzionerima

U zabludi su svi oni koji veruju da se medijska strategija tek priprema. Ona se, naprotiv, uveliko primenjuje od strane svih onih glasila (u Srbiji u ogromnoj većini) koja su u potpunosti ili pretežno samo propagandno oruđe vlasti.

U to se i ovih dana možemo uveriti jednostavnim uvidom u sadržaj i raspored vesti na državnoj i ružičastoj televiziji. Kao i u svim smišljenim podelama rada (koje su sastavni deo svake strategije pa i medijske), i u ovoj su prvoj poverene optimistične, a drugoj katastrofične vesti. Ma koliko različite i po izboru i po rasporedu, pokazalo se da u harmoničnom – takoreći dirljivom – sadejstvu dve televizije takav sadržaj vodi istom cilju.

Sačekajte sa umiranjem do izbora

Državna televizija, tako, već danima među najvažnije vesti svrstava onu o jednokratnoj pomoći penzionerima od pet hiljada dinara. Pomenuta vest je najpre najavljivana mnogo pre nego što se dogodila, neposredno pre i, najzad, na sam dan kada se dogodila. To se čini samo kod događaja od planetarnog značaja ili kod plaćenog oglašavanja o gostovanju nekog čuvenog pevača ili pojavi takođe izuzetne knjige.

Toliko puta se, u stvari, čula, da je izgubila karakter vesti, postajući puko sredstvo za stvaranje što upečatljivijeg utiska. Pa, ako je to bio cilj, u tome se uspelo.

Kao da to čudovišno predimenzioniranje nije bilo dovoljno, ministar lično je gostovao na televiziji da, između ostalog, objasni kako će jedni penzioneri primiti – čestim ponavljanjem – mitski uvećan novac putem tekućih računa, dok će drugima biti dostavljen na kućnu adresu. Kao da to, uostalom sasvim nepotrebno objašnjenje, nije mogao da pruži bilo koji činovnik Penzionog fonda ili Pošte.

Ni ministar ni već ustaljeni „objektivni“ politički analitičari nisu propustili da primete da – za razliku od prethodnih nenarodnih vlasti – koje su penzije samo održavale na predviđenom zakonskom nivou – ove ih uvećavaju.

Pošto su na istoj televiziji, takođe bezbroj puta, objavljene vesti o seniorskim i nagoveštenim socijalnim kartama, medijsko zavođenje optimističkim vestima sve više liči na bizarno nagovaranje najstarijih građana da se – sa udeljenim prilogom od pet hiljada dinara – strpe i makar do izbora ne napuštaju ovaj svet.

Pink: Cunami zastrašujućih vesti

Dok državna televizija bodri penzionere da uživaju u blagodetima života, ružičasta ih prepada upozorenjem šta ih sve može snaći ako ne poklone poverenje deliocima neverovatno velikodušne jednokratne pomoći. U jednom od poslednjih tekstova takve vrste, koji se redovno prenose iz tabloida na televiziju i obrnuto, i doslovno se kaže – pozivanjem na reči jednog opozicionog vođe – kako bi kandidovanje na beogradskim izborima drugog opozicionara bila prava „katastrofa“.

Vest o jednokratnoj pomoći penzionerima od pet hiljada dinara državna televizija je toliko puta ponovila da je izgubila karakter vesti, postajući puko sredstvo za stvaranje što upečatljivijeg utiska

Da i ne govorimo o svakodnevnoj poplavi – bolje reći cunamiju – isto tako zastrašujućih vesti u kojima se gledaoci – kao mala deca babarogama – plaše opozicionim ličnostima koje se, udruženim poduhvatom tabloida i televizije, sumnjiče za sva moguća zlodela.

Pa vidite sad vi, penzioneri, za koga ćete se opredeliti. Na jednoj strani monumentalnih pet hiljada dinara. Na drugoj – „katastrofa“!

Iako je prenošenje istog sadržaja iz jednog glasila u drugi lakše nego iznošenje Šešelja iz Skupštine, i ono ima svoju težinu. Moglo bi se čak reći da se u tako zamišljenoj propagandnoj strategiji, koja se (za razliku od one medijske još uvek nepostojeće i samo u pripremi) uveliko primenjuje, koristi naučni princip „spojenih sudova“ u kojem se tekućina (u ovom slučaju pamet) presipa iz jednog suda u drugi, valjda zbog toga što je samo u jednom nema dovoljno.

Možda se zbog toga potkradaju greške kao u poslednjem pomenutom tekstu u kome se, na jednoj strani, tvrdi kako su opozicioni vođi nesložni, a na drugoj, opet, kako su u „opakoj“ nameri da ruše vlast svi na okupu.

Nije li to protivrečno, pitaćete se? Naravno da jeste, ali koga je za to još briga? Zbog čega bi, najzad, „kovači lažnog novca“, koji su u stanju da od novčanice od pet hiljada dinara stvore Keopsovu piramidu, vodili računa o istini i smislu i sličnim tricama?