RTS rutinski netačno građanima Srbije predstavio rezultate istraživanja BIRN-a o divljoj gradnji

Naslov na pančevačkom portalu “013 info” je bio zaista odličan: po (pra)starom novinarskom pravilu, nije vest kada pas ujede čoveka, nego kada čovek ujede psa. Tako i ovde – naslov nije bio da je negde divlja gradnja procvetala, već upravo suprotno: “Pančevački graditelji tvrde da kod njih nema divlje gradnje”.

Naravno da sam kliknuo na takav naslov. Istražujem nelegalnu gradnju i nelegalna ozakonjenja te gradnje po Beogradu u poslednjih 7-8 meseci. U BIRN-u je objavljeno obimno istraživanje na tu temu 10. januara, koje je pratila još jedna priča o uslovima života u takvim nelegalno podignutim, pa protivzakonito ozakonjenim zgradama. Dalje istraživanje i nove priče na ovu temu tek predstoje.

Ne bih ovde mnogo o tome – za ovaj tekst je dovoljno da je BIRN našao oko pola miliona kvadrata protivzakonito ozakonjenih zgrada, kuća, stambeno-poslovnih objekata…, od stupanja Zakona o ozakonjenju objekata na snagu u novembru 2015. godine. BIRN je i utvrdio ugrubo da je današnja vrednost tih “nelegalno legalizovanih” (aj’ ti to sad objasni) zgrada veća od milijardu evra.

Izlišno je i pominjati, ali, za sada, niko nije odgovarao za ovu pojavu rasprostranjenu po celom gradu.

Odakle podaci?

Elem, svaki tekst o divljoj gradnji u Srbiji me interesuje, a tekst u kome se tvrdi da ta pojava negde uopšte ne postoji me interesuje još više. No, odmah sam video da je portal “013 info” zapravo preneo tekst sa sajta RTS-a, te sam batalio pančevački portal i otišao na sajt javnog servisa: živo me je zanimalo šta RTS piše o divljoj gradnji.

Zbog višegodišnje prakse da ne objavljuju ništa, ili čak da objave samo demanti vesti koju nikad nisu ni emitovali, gledaoci i čitaoci javnog servisa ostali su “slepi kod očiju” za ko zna koliko informacija u poslednjim godinama (i decenijama)

Istraživanje o nelegalnim ozakonjenjima – kao i mnoga druga istraživanja BIRN-a (sva?) – nisu našla put do RTS-a: ni do sajta, ni do televizije, ni do – ne daj bože – centralne informativne emisije. Što onomad reče jedan od urednika, “RTS mora da prati kako se o nekim temama institucije izjašnjavaju”. Pošto se o ovoj temi institucije nisu izjasnile, ta tema ne postoji za RTS.

(Doduše, dva dana kasnije, 12. januara, jeste objavljen tekst koji počinje rečenicom “Mirijevo je doživelo građevinski bum u poslednjih nekoliko godina”, međutim reč je o problemima žitelja tog naselja sa parkingom.)

No, u pomenutom tekstu o divljoj gradnji na sajtu RTS-a, odmah sam prepoznao nešto što liči na ono što sam ja pisao za BIRN. Kaže novinarka RTS-a sledeće:

“Samo od stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju, odnosno za nešto više od sedam godina, ozakonjeno je oko pola miliona kvadratnih metara divlje gradnje, čija je procenjena vrednost na tržištu nekretnina oko milijardu evra.”

Nigde nema objašnjenja za ovu rečenicu. Odakle podaci o broju ozakonjenih kvadrata, odakle podaci o njihovoj vrednosti?

Legalno, nelegalno, Irak, Iran…

Naravno, čitaocu je iz prethodnog teksta već jasno odakle je novinarka uzela ove podatke. BIRN se u prilogu RTS-a nigde ne pominje, ali nije ni prvi ni poslednji put da mediji mažnjavaju sadržaj jedni od drugih, bez navođenja od koga su ga preuzeli. Doduše, to je odlika tabloida, a ne bi smela da bude javnog servisa, ali, svejedno: ovde su drugi problemi u pitanju.

Naime, ova citirana rečenica iz priloga RTS-a nije tačna: ozakonjenih kvadrata od 2015. u Beogradu je mnogo, mnogo više. Tih pola miliona kvadrata je zapravo nelegalno ozakonjeno, to je 500.000+ kvadratnih metara koji, po zakonu, nisu smeli da budu ozakonjeni – a ipak jesu.

Svojevremeno je glavni i odgovorni urednik RTS-a Nenad Lj. Stefanović prekorio Zorana Lutovca (a ne svoje novinare) što u emisiji nije pitao Nebojšu Stefanovića za aferu “GIM”

Odmah za ovom gore citiranom rečenicom u prilogu RTS-a ide izjava konsultanta za nekretnine Sime Stokića:

„’Najveći problem su napravile građevinske inspekcije koje su lažirale zapisnike o izgradnji objekata jer oni su napravili zapisnik i pored činjenice da objekat u to vreme nije ni postojao na toj parceli i to može da se proveri i prostim uvidom u satelitski snimak’, kaže konsultant za nekretnine Sima Stokić.”

Ova izjava ima svakog smisla kada se govori o BIRN-ovom istraživanju, koje je pokazalo upravo to: da su nezakonito ozakonjavani objekti koji se ne nalaze na satelitskom snimku RGZ iz 2015. godine, a to – da bude “pod krovom” na satelitskom snimku – jeste osnovni uslov da objekat uopšte uđe u postupak ozakonjenja.

Međutim, ta izjava Sime Stokića ne znači apsolutno ništa u RTS-ovoj netačnoj interpretaciji BIRN-ovog teksta. Da li je ovaj prilog prošao kroz neke uredničke ruke – ili je ispao ovakav baš zato što je urednik intervenisao – verovatno nećemo nikad saznati.

Sve to je manje bitno od činjenice da je RTS rutinski svojim gledaocima plasirao netačnu informaciju, a da tačnu, koja im je već mesec dana dostupna, izbegava da saopšti.

Fakat, ovo nije mnogo bitna informacija: da li su ovo ozakonjeni ili samo nelegalno ozakonjeni objekti – pa, bože moj, propusti se dešavaju, nenamerne greške takođe, šta da se radi.

Samo ako institucije nešto kažu

Problem je, međutim, dublji. I tu se vraćamo na onu ulogu RTS-a, ne onu koju bi trebalo da ima – da radi u interesu javnosti, od koje dobija pare za to, nego onu koju mu, očito, daje uredništvo – da prati šta kažu institucije, pa da izveštava u skladu sa tim.

Sve to je manje bitno od činjenice da je RTS rutinski svojim gledaocima plasirao netačnu informaciju, a da tačnu, koja im je već mesec dana dostupna, izbegava da saopšti.

Nikad neću zaboraviti ulogu RTS-a u “informisanju” javnosti u slučaju “GIM”, odnosno, ulozi – sada pokojnog – oca bivšeg ministra Nebojše Stefanovića u izvozu oružja iz “Krušika”. Uzmimo za primer tekst BIRN-a s početka decembra 2019, u kome je objavljen dokument iz koga se vidi da je Branko Stefanović bio pravni savetnik firme GIM, a za koju je ministar Nebojša uporno tvrdio da nema nikakve veze sa njegovim ocem.

Ova priča danima nije uspevala da se probije do drugog “Dnevnika” – glavne i najvažnije informativne emisije u državi – i sva je prilika da i ne bi uspela, da Aleksandar Vučić nije o njoj prozborio, nekih 5-6 dana nakon što je priča bila objavljena.

Šta je javnost koja prati RTS saznala iz tog “Dnevnika”? Saznala je da je Vučić novinare N1 pitao “pa šta ako je (Branko Stefanović) bio (pravni savetnik “GIM-a”)”, da ih je upitao “da li je to krivično delo”, kao i da “ne razume smisao cele te afere”.

Vrlo je verovatno da ni gledaoci Dnevnika 2 nisu razumeli smisao cele afere, zbog odnosa RTS-a prema svakoj aferi koja nije aminovana, odnosno, o kojoj “institucije ništa nisu rekle”. Ili, vaše pravo da znate šta predsednik misli o nekim pojavama u društvu.

Ko smo mi da pitamo?

Afera “GIM”, odnosno “Krušik” trajala je mesecima, pa valja podsetiti da je par meseci pre otkrića da je Branko Stefanović bio pravni savetnik GIM-a, u oktobru 2019. glavni i odgovorni urednik RTS-a Nenad Lj. Stefanović prekorio Zorana Lutovca (a ne svoje novinare) što u emisiji nije pitao Nebojšu Stefanovića za aferu “GIM”:

BIRN se u prilogu RTS-a nigde ne pominje, ali nije ni prvi ni poslednji put da mediji mažnjavaju sadržaj jedni od drugih, bez navođenja od koga su ga preuzeli

“Imali smo pre dve nedelje emisiju koja je bila, u poređenju s ovom prethodnom, navodno spornom, vrlo pristojna. Gospodin Lutovac, koji je jedan pristojan čovek, Nebojša Stefanović, razgovarali su sat vremena, nisu se ni oko čega složili, oni su se na kraju čak i rukovali. I onda ste imali situaciju da je Tviter zajednica nervozno reagovala napadajući Lutovca što on nije pitao Stefanovića o poslovima njegovog oca ili o svemu tome, i Lutovac se sutradan pojavio pred RTS-om da kaže, ‘a, sramota je, evo javni servis nije pitao ministra za poslove njegovog oca’. Pa što ga ti nisi pitao, sedeo si sat vremena“, rekao je tada Nenad Lj. Stefanović.

Zbog ovakve višegodišnje prakse – da ne objavljuju ništa, ili čak da objave samo demanti vesti koju nikad nisu ni emitovali – gledaoci i čitaoci javnog servisa ostali su “slepi kod očiju” za ko zna koliko informacija od javnog značaja u poslednjim godinama (i decenijama).

Uostalom, probajte da nađete bilo šta o vili u Trstu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića (i garaži, i delu šume…) na sajtu RTS-a, pa će vam biti jasnije.

Autor je novinar BIRN-a i Vremena