Ruski odjek u srpskim medijima

Od početka ruske agresije na Ukrajinu, monitoring medija koji sprovodi organizacija Crta zabeležio je oko 20.000 medijskih priloga koji se odnose na rat. U okviru toga, monitori su identifikovali nekoliko desetina antizapadnih narativa koji se mogu okarakterisati kao dezinformacije. Analiza je pokazala da se određene dezinformacije iz domaćih medija podudaraju sa proruskim kampanjama dezinformacija koje su identifikovane u okviru projekta EUvsDisinfo, Evropske službe za spoljne poslove (EEAS).

Jedna od najupornijih teza u domaćim medijima je da je cela zapadna vojna mašina raspoređena protiv Rusije, ne ostavljajući joj drugog izbora osim da uzvrati brutalnom silom. Ovu nepotkrepljenu tvrdnju, čiji su izvor ruski mediji, u više varijacija su od početka rata prenosili brojni mejnstrim mediji, uključujući TV Hepi, Informer i Večernje novosti. Istovremeno, zabeleženi su i slučajevi doslovnog preslikavanja narativa objavljenih u ruskim i srpskim medijima, poput opovrgnute teze o ulasku evropskih zemalja u dugoročnu energetsku krizu i „povratku u srednji vek“.

Energija i energetska kriza je, čini se, jedna od ključnih tačaka u kojoj se prelamaju dezinformacije povezane sa ratom u Ukrajini. Mnogi domaći mediji, među kojima su Informer, Novosti i Pink, uhvatili su se za upečatljiv primer raskrinkane ruske propagande i objavili da je u Švajcarskoj moguće prijaviti komšije koji pregreju svoje stanove i dobiju nagradu od 200 evra, dok bi krivci za prekomerno trošenje energije mogli da završe u zatvoru. Mediji se nisu ustručavali ni od objavljivanja teorija zavere, poput one da su za sabotažu i eksplozije gasovoda Severni tok 1 i 2, odgovorne Velika Britanija i Sjedinjene američke države, koju su objavile B92, Mondo i Novosti. Identična tvrdnja registrovana je istovremeno i u ruskim medijima.

Ponavljajuću priču da sankcije EU imaju efekat bumeranga i da više škode Evropi nego Rusiji, iznova su na destine puta prenosili srpski dnevni listovi uključujući Kurir i Večernje novosti. Ova neutemeljena poruka takođe se može povezati sa ruskim medijima, kao što je zabeleženo u bazi podataka EUvsDisinfo.

Međutim, uprkos čestoj podudarnosti dezinformacija sa ruskim izvorima, srpski mejnstrim mediji i dalje su dominantno antizapadni, a ne proruski orijentisani. Monitoring medija koji od 2017. godine sprovodi Crta (koji je uključio ukupno 160.000 klipinga) beleži konstantan porast anti evropski intoniranog izveštavanja, dok je prorusko izveštavanje bilo relativno stabilno tokom godina, a značajan rast beleži tek sa naglim porastom novinskih izveštaja o Rusiji koji se odnose na rat u Ukrajini. Štaviše, samo manje od jedne trećine narativa koji prenose dezinformacije su proruski, dok je oko dve trećine antizapadnih. Ipak, sa procvatom proruskih kampanja dezinformacija, srpski mejnstrim mediji su inspirisani da pojačaju svoje antievropske, i šire, antizapadne poruke.

Tim Crte