Šabić: Najavljeno objavljivanje snimaka zločina bilo bi kršenje zakona i etike

Šabić je kazao agenciji Beta da je najavljena namera vlasti da objavi detalje iz istrage koja se vodi protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka, uključujući i snimke za koje je navedeno da će „šokirati celu Evropu i ceo svet“, zapravo potvrda da je javnost suočena sa „višestruko štetnom praksom“ podređivanja prava i trajnih društvenih vrednosti dnevno-političkim interesima.

„Ovakvo objavljivanje je u suprotnosti i sa odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima i sa odredbama Zakona o elektronskim medijima koje se odnose na izveštavanje u vezi sa krivičnim postupkom, odnosno scenama mučenja i nasilja“, ocenio je advokat.

Dodao je da bi objavljivanje tih snimaka bilo u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) koji podatke o sprovođenju tzv. posebnih dokaznih radnji (tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje…) izričito tretira kao tajne podatke.

„ZKP predviđa da te podatke moraju da čuvaju kao tajnu ne samo službena lica koja učestvuju u postupku već i sva druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju. Osim toga ZKP predviđa da se, ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji, taj materijal mora uništiti“, rekao je Šabić.

Naveo je da je i dosadašnje emitovanje na televiziji delova tajno praćene komunikacije i tajnog nadzora i praćenja ljudi u suprotnosti sa odredbama zakona, a „nastavljanje takve prakse i još robustnije emitovanje takvog materijala bilo bi bukvalno skandalozno“.

„Nikako se ne sme isključiti i mogućnost da bi nezakonito postupanje s dokaznim materijalom i upotreba u senzacionalističke svrhe za posledicu moglo imati i kompromitaciju dokaza i otežati njihovo korišćenje za pravu svrhu i tako otežati i put do pravde i kažnjavanje počinilaca zločina“, istakao je Šabić.

On je ocenio da bi objavljivanje snimaka o kasapljenju žrtava bilo u direktnoj suprotnosti i sa minimalnim medijskim etičkim standardima odnosno sa Kodeksom novinara Srbije i na njemu zasnovanim smernicama.

„Ti standardi podrazumevaju da prilikom izveštavanja o počinjenom nasilju, novinari i mediji moraju da vode računa o potrebi javnosti za informacijom. Međutim, mediji i novinari su istovremeno u obavezi da vode računa i o interesima i osećanjima žrtava i neposredno pogođenih osoba“, objasnio je advokat.