Salaš u malom ritu Amazonije

Da su žito zapalili Nemci sav gnev YU gledateljstva 1976. godine sručio bi se na mrske okupatore koji su uništavali letinu naših paora. Umesto gneva, sve simpatije za zapaljeno žito pobrao je seoski skojevac Vasa koji je to uradio da bi se osvetio okupatoru za dobijene batine.

Slični dvostruki aršini mogu se primetiti u aktuelnom izveštavanju dela svetskih i većine domaćih medija o požarima u šumama Amazona. Danima se organizovano satanizuje Žair Bolsonaro, predsednik Brazila, da je piroman koji je „zapalio našu šumu“. Istovremeno se, međutim, mudro ćuti kad tu istu „našu“ šumu pale „naši skojevci“.

Ne branim Bolsonara, nije mi „ni rod ni pomoz bog“, ali postoje neke očigledne logičke rupe u jednoobraznom izveštavanju o amazonskoj golgoti.

Primetno je da uz Bolsonarovo uvek ime ide pogrdni epitet „tropski Tramp“ i ideološki predznak „kontroverzni“ predsednik koji pali „pluća planete“ zarad interesa krupnog kapitala i lokalnih sitnospostvenika (seljaka). Zašto je „kontroverzan“, šta je merilo kontroverznosti predsednika države i ko određuje stepen kontroverznosti? Brazilski predsednik predstavljen je kao desničarski politički predator koji je za samo osam meseci vlasti uspeo da nanese više štete Amazoniji nego udruženi prethodni levičarski brazilski predsednici Dilma Rusef i pre nje Lula da Silva.

Da li je baš sve tako?

Izveštavanje medija, utisak je, pati od nekih upadljivih logičkih rupa koje ukazuju na populistički motivisan politički animozitet prema legalno izabranom predsedniku Brazila, ali i na zanemarivanje zanatskih standarda u izveštavanju o ovom krupnom problemu za budućnost planete.

To što je svet u panici zato što gore šume u Amazoniji ne znači da treba spržiti logiku i paranoično upirati prstom samo na jednog čoveka (brazilskog predsednika) kao jedinog krivca samo zato što je desničar i „kontroverzan“. I da zbog opšte paranoje, tipa „neka visi Pedro“, ne treba razložno analizirati koliki je doprinos individualnog „ljudskog faktora“ u amazonskoj katastrofi a koliko je to delom i prirodna katastrofa izazvana nebrigom mnogih drugih svetskih aktera (država i političara) za sudbinu planete.

Olako se prenebregava činjenica da je takvih požara ovog leta bilo na raznim stranama sveta, čak i u susedstvu Brazila, u istim tim kišnim amazonskim šumama. Taj aspekt problema, kao i drugi uzroci tih požara prećutkuju se iz raznih razloga, što ne služi na profesionalnu čast medija. Često se koriste i podmetnute fotografije požara u Amazoniji od pre 30 godina (jedna takva fotografija podeljena je na društvenim mrežama 15.000 puta) da bi se dočarala kataklizma sadašnjih požara i za nju okrivio „tropski Tramp“.

Uglavnom se prećutkuju analize koje nudi satelitski sistem Earth Observatory (NASA), čiji naučnici tvrde da požari u Amazonskoj šumi, o kojima se toliko priča, nisu ništa veći od proseka u poslednjih 15 godina. Stručnjaci NASA napominju da su požari u Amazoniji najčešći u julu i avgustu, jer se radi o sušnom periodu i da nestaju u novembru. Ključni zaključak NASA izveštaja – da ovogodišnji požari odgovaraju proseku u poslednjih 15 godina – u teškom je raskoraku s tvrdnjama dela svetskih i većine srpskih medija koji isključivo citiraju brazilski Nacionalni institut za istraživanje svemira da je broj požara ove godine 85 odsto veći nego 2018. godini.

Gledajući samo tu statistiku mediji su u Bolsonaru pronašla glavnoga krivca za požare u Brazilu (na čijoj je teritoriji 60 odsto amazonskih šuma) jer je ukinuo nadzor nad deforestacijom u korist eksploatacije. Ali, ti isti mediji uglavnom prećutkuju zvanične statistike požara iz država u kojima se prostire 40 odsto amazonskih šuma a one pokazuju da je u Boliviji broj požara u odnosu na prošlu godinu porastao 114 odsto, u Gvajani 145 odsto, u Peruu 104 odsto a u Surinamu 128 odsto.

Zanimljiv je, recimo, slučaj Bolivije čiji predsednik Evo Morales (kao i njegov brazilski kolega Bolsonaro) tvrdi da je za katastrofalne požare kriv šestomesečni sušni period. I vlast levičarskog predsednika Bolivije Eva Moralesa dozvolila je (kao i desničarska vlast u Brazilu) seču drveća i kontrolisano paljenje šume zarad širenja poljoprivrednih plantaža i egzistencijalnih potreba lokalnih seljaka. Ali, mediji ćute o tome. Dakle, kad amazonske šume pali levičarski predsednik Bolivije, to nije nepočinstvo prema budućnosti planete ali jeste razlog za satanizaciju desničarskog predsednika Brazila.

Ako se Bolsonaro ne može braniti (a ne može) jer se u julu zbog smanjenja državnog nadzora zaista dogodila velika deforestacija praćena intenzivnim spaljivanjem šume, onda to isto važi i za Eva Moralesa, koga mediji amnestiraju za isto zlodelo. Zašto?

Mimo logike je i optužba da Bolsonaro pali šume po Amazoniji zbog povećanja proizvodnje svinjskog mesa i njegovog povećanog izvoza u Veliku Britaniju i druge evropske države. Potrebno je samo malo uključiti logiku da bi se razumelo kako Bolsonaro nema ama baš nikakve zasluge za rast potrošnje brazilskog svinjskog mesa u Ujedinjenom kraljevstvu 2018. godine, iz prostog razloga jer je stupio na dužnost 1. januara 2019. godine.

Kao argument za optužbe protiv aktuelnog brazilskog predsednika koristi se i studija o ugroženosti amazonskih šuma tamošnjeg Instituta za istraživanje Amazonije (IPAM), ali se olako prelazi preko podatka da se ta analiza zasniva na posmatranju amazonskih šuma u – prethodnih devet godina. A za to bi, recimo, mnogo više odgovornosti mogla da ima bivša predsednica Dilma Rusef.

U katastrofalnim amazonskim požarima čini se da je izgorela doslednost i principijelnost mnogih medija a da je, nažalost, sačuvana politika dvostrukih standarda u brizi za budućnost planete. Primera radi, malo ko se tako žestoko i javno (kao u slučaju Amazonije) obrušio na uzroke i „ljudski faktor“ katastrofalnih požara koji su ovog leta uništili ogromna šumska prostranstva u Sibiru. Da nisu možda sibirske šume manje važna „pluća“ planete od šuma u Amazoniji? I kako to da se samo za požare u Sibiru može tvrditi da su elementarna nepogoda a za požare u Amazoniji samo se forsira „ljudski faktor“?

Natruhe licemerja brzo postanu trn u oku. Naročito kad se olako prelazi preko podataka da je, istovremeno kad je u Amazoniji bilo 2.127 vatrenih stihija – u Angoli zabeleženo 6.902 požara a u Demokratskoj Republici Kongo 3.395. Šumske požare u centralnoafričkim državama podmetnuli su seljaci (kao i seljaci u Brazilu i Boliviji) da bi raščistili zemlju za sadnju biljki za ishranu. Zašto požari u Angoli i Kongu nisu privukli toliko pažnje i proglašeni opasnošću po budućnost planete, kao oni u Amazoniji? Zašto se tako olako amnestiraju piromani u Africi a satanizuju u Južnoj Americi?

Zahtevi za odgovorima na sva pitanja iz ovog teksta nikako ne umanjuju značaj katastrofalnog uništavanja životne sredine i problem ugrožavanja budućnosti planete. Požari u Brazilu su ogroman zabrinjavajući problem. Ali isto bi trebalo da važi i za požare u osam drugih latinoameričkih država, u Rusiji, u centralnoj Africi, Grčkoj… Zar ne? Lako zavodljiv jeftini populizam, koji optužuje samo „tropskog Trampa“ za katastrofalne požare u Amazoniji nije dobar lakmus papir za okupljanju globalne koalicije za spas planete.