Savet za štampu: Blic, Jugmedija i Rešetka jesu, Alo nije prekršio Kodeks (VIDEO)

Pojedinci koji su smatrali da su oštećeni medijskim sadržajem nisu se žalili direktno, već su to u njihovo ime činili advokati ili nevladine organizacije.

Advokat Nemanje Šarovića žalio se zbog teksta „Ko su Srbi koji žele nasilje zbog Kosova, ko su Rusi koji ih huškaju i daju im pare za to“, koji je objavljen u štampanom i onlajn izdanju dnevnog lista Blic.

U žalbi se navodi da je Šarović bez ikakvih dokaza prikazan kao ekstremista i satelit politike Kremlja, kao i da je optužen da prima novac iz Moskve da bi pravio haos u Srbiji. U tekstu piše i da je Šarović predsednik opskurnog pokreta koji je neonacistički, za šta, ističe se u žalbi, takođe ne postoje dokazi.

Blic nije odgovorio na ovu žalbu.

Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da su u ovom tekstu prekršene prva, druga i peta tačka poglavlja istinitost izveštavanja.

U tekstu, apostrofira Šarovićev avokat, nije naveden nijedan izvor informacija. U žalbi se ovaj medijski sadržaj ocenjuje kao tekst sa političkom pozadinom. Demanti koji je poslat redakciji Blica objavljen je ispod originalnog teksta u onlajn izdanju u vidu dve rečenice, navodi Šarovićev advokat.

„Ovde nisu u pitanju informacije već čiste kvalifikacije. Kakva god da je ideologija u pitanju, moramo se držati Kodeksa i isključivo toga da li mediji rade u skladu sa njim“, rekla je predstavnica Udruženja novinara Srbije (UNS) u Komisiji za žalbe Olivera Milošević.

Advokat lokalnog poverenika za Srpsku naprednu stranku u Lebanu i predsednika lokalne privredne komore Gorana Jovića žalio se na tri teksta koji su objavljeni na portalu Jugmedija, kao i na dva teksta objavljena na portalu „Rešetka“.

U oba slučaja su, kako je odlučila Komisija za žalbe, prekršene tačke dva i pet poglavlja istinitost izveštavanja. Ipak, odluka ni u jednom slučaju nije doneta jednoglasno.

Dok je osam članova Komisije za žalbe glasalo da je portal Jugmedija prekršio Kodeks, troje je glasalo protiv ove odluke. Kada je u pitanju tekst objavljen na portalu Jugpresa, glasanje je bilo neizvesnije, pa je sedam članova Komisije za žalbe glasalo za, a četvoro protiv odluke da je Kodeks prekršen.

U prvom tekstu objavljenom na portalu Jugmedija navodi se da je Jović pretučen zbog rasprave oko parking mesta, u drugom da je čovek koji ga je napao pritvoren i da se postupa po krivičnoj prijavi, a u trećem se prenosi priča čoveka koji je osumnjičen da ga je napao.

Advokat Jovića je ukazao na to da cilj novinara nije bio da informišu javnost već da diskredituju Jovića i članove njegove porodice. Ističe da nije bilo javnog interesa u objavljivanju netačnih, kao ni informacija koje nisu mogle da budu proverene. Niko ga, istakao je, nije kontaktirao za izjavu.

U odgovoru na žalbu urednica portala Rešetka Milica Ivanović navela je da Jovića jeste pitala za izjavu preko poruke, ali je Jović naveo da njenu poruku nije dobio. Ivanović je istakla da je u potpunosti sledila profesionalne i etičke standarde da bi se o incidentu informisali građani. Kontaktirala je, kaže, policijsku upravu u Leskovcu od koje nije dobila informaciju.

Navela je da smatra da on ima animozitet prema njoj još od kad je kao dopisnica Bete pisala o tome da zloupotrebljava službeni položaj. Istakla je da bi kao i svakog prethodnog puta objavila demanti, da su ga poslali.

Vlado Mareš je rekao da nije prekršen Kodeks jer je pisanje o ovoj temi u javnom interesu. Dodao je da ovu žalbu vidi kao pokušaj da se ućutkaju medijski radnici.

Da Kodeks ipak jeste prekršen rekla je predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Snežana Andrejević jer, kako je navela, informacije objavljene u tekstovima nisu proverene .

„Potpuno sam saglasna da je rasprava u javnom interesu i da je Jović javni funkcioner koji mora da pokaže viši stepen tolerancije na izraženu kritiku, ali ovde se ne radi o tome već o neprofesionalno napisanim tekstovima“, rekla je.

Sa Andrejević je bila saglasna i Vida Petrović Škero, koja je istakla da je provera činjenica bila neophodna.

„Sve je ovo moglo da se objavi na drugačiji način, sa ocenom činjenica, izražavanjem sumnji, sa još podataka i sa proverom (…) Smatram da je moralo na drugačiji način da se piše i da iz tih razloga postoje povrede koje su navedene i tiču se onoga što predstavlja etiku i način pisanja svakog novinara“, dodala je Petrović Škero.

Da tekstovi nisu precizni jer informaciju nisu dale nadležne institucije rekla je predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović.

Advokat Jovića je Savetu za štampu poslao i tekst Jugpresa o ovoj temi kao primer dobre prakse, a predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Jelena Petković rekla je da je ova paralela za nju bila presudna za donošenje odluke.

Advokat Jovića žalio se i na dva teksta o ovom događaju koji su objavljeni na portalu Rešetke – prvi je tekst o samom događaju, dok se drugim prenosi odgovor načelnice Opštinske uprave Tanje Bogdanović, uz komentarisanje. Komisija nije razmatrala žalbu na drugi tekst jer bi na njega mogla da se u ovom slučaju žali samo Bogdanović.

Ipak, Jović je potvrdio da su ga novinari Rešetke pozvali za izjavu. On je, kako se navodi, odbio da bilo šta kaže, iz straha da bi ga mogli nepotpuno i netačno citirati.

Urednik Rešetke je, poput urednice portala Jugmedija, naveo da se radi o javnoj ličnosti čije je pravo na privatnost suženo. Istakao je da se nisu bavili time ko je izazvao incident već da su želeli samo da informišu javnost o događaju, kao i da za ovakve slučajeve ne moraju da navode izvore.

Zlatko Čobović je ocenio da su novinari Rešetke postupili profesionalno, jer su pitali Jovića za izjavu, kao i da su učinili sve što je u tom trenutku bilo u njihovoj moći. On je glasao protiv kršenja Kodeksa. Ipak, većina je odlučila da Kodeks u ovom slučaju jeste prekršen.

Žalbu je podnela i Mreža za izveštavanje o različitosti „Da se zna“ zbog teksta „Trendovi sa zapada prete porodičnim vrednostima u Srbiji: Hoće da istrebe mame i tate“ , koji je objavljen na portalu „Alo“. Iz ove organizacije naveli su da u tekstu nije napravljena razlika između činjenica i ličnih uverenja, kao i da nisu svi sagovornici navedeni imenom i prezimenom.

„Nejasno je zbog čega se krije identitet ovih izvora“, navode iz organizacije „Da se zna“.

Ovim tekstom se, po njihovom mišljenju diskriminiše cela LGBT+ zajednica jer se njeni pripadnici predstavljaju kao pretnja porodičnim vrednostima u Srbiji.

U odgovoru na žalbu urednik lista Alo Viktor Petrović naveo je da tekst govori o trendu ukidanja reči „mama“ i „tata“, što se ne odnosi samo na porodice sa mamom i tatom već i na porodice sa dve mame ili dvojicom tata. Ovde je, kaže, ključna terminologija, za koju se u tekstu navodi da dolazi kao „trend sa Zapada“.

Članovi Komisije za žalbe su bili saglasni u konstataciji da je tekst na ivici, ali i da sa te ivice ipak nije skliznuo. Zato su jednoglasno odlučili da portal Alo nije prekršio Kodeks.

A. N.