Savet za štampu: Kurir, Nova.rs, Informer i Sremske vesti jesu, Ozon pres i Pančevac nisu prekršili Kodeks

Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je da Kurir, Nova.rs, Informer i Sremske vesti jesu, a da Ozon pres i Pančevac nisu prekršili Kodeks novinara Srbije.

Veći deo sednice diskutovalo se o žalbama na tekstove o tragediji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ koji su objavljeni na portalu Nova.rs i u dnevnom listu „Kurir“. U oba slučaja prekršen je Kodeks.

Žalbe je podnela predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović. Inače, član Komisije može podneti žalbu na neki tekst u izuzetnim situacijama, ukoliko se radi o bitnom kršenju Kodeksa novinara Srbije. Tada član ne može učestvovati u donošenju odluka. To je i ovoga puta bio slučaj.

Tekst objavljen na sajtu Nova.rs, kako je navela Jovanović, jedan je od prvih u kojima se u potpunosti okriva identitet okrivljenog maloletnika za pucnjavu u školi „Vladislav Ribrnikar“ – objavljivanjem imena, prezimena i fotografije na kojoj su samo oči prekrivene. Dodala je da je tekst kasnije izmenjen, tako da sada umesto punog imena i prezimena stoji samo ime okrivljenog, a za prezime se koristi početno slovo.

Redakcija portala Nova.rs nigde nije naznačila da je do ove izmene došlo, niti se izvinila za neetičko i neprofesionalno izveštavanje o ovako teškom zločinu, ističe se u žalbi.

Redakcija nije poslala Komisiji odgovor na žalbu.

U žalbi Jelka Jovanović ističe da je vest objavljena pre nego što je MUP saopštio bilo kakve podatke. Maloletnik se, dodaje, u celom tekstu doslovno naziva ubicom.

Zato je Komisija za žalbe donela odluku da je u tekstu prekršeno pravo na pretpostavku nevinosti, odnosno tačka tri poglavlja odgovornost novinara, kao i tačke jedan i četiri poglavlja poštovanje privatnosti.

Ipak, odluka nije bila jednoglasna. Sa ostalim članovima Komisije za žalbe nije bio saglasan predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vlado Mareš, koji je smatrao da Kodeks nije prekršen. Mareš je rekao da se u ovakvim situacijama administracija mora staviti po strani i da se tačke Kodeksa ne moraju posmatrati striktno.

Dodao je da su u jeku bile nesrećne okolnosti sa kojima se prvi put suočavamo. To, kako je istakao, dosta utiče na izveštavanje novinara, jer se od njih očekuje da brzo saopšte nešto suvislo o stvari koja je nesuvisla i koju čovek ne može da prihvati.

„Ovde je nesumnjivo da je ubistvo počinjeno, da postoji ubica jer ima opisa odgađaja. Teško je izabrati reči“, rekao je Mareš.

Istakao je i „da nikad nije prepoznao jak razlog zašto bi se neki prekršilac, zločinac ili lopov krstio inicijalima“ i da „javnost ima potrebu da zna ime i prezime“.

Predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Olivera Milošević je rekla da je Kodeks napisan da bi bio poštovan, kao i da je posebno obavezujući za one koji ocenjuju da li je bilo prekršaja.

„Naš kodeks podjednako definiše i prava žrtve i počinioca zločina. Bez obzira na emocije koje nas preplavljuju kod ovakvih situacija, moramo se držati Kodeksa i odlučivati o njemu“, rekla Milošević.

Da je prva stvar koju novinari nauče da ne treba ni ka koji način da otrkiju identitet žrtve ili počinioca, rekla je predstavnica Lokal presa u Komisiji za žalbe Nadežda Budimović.

„Ako posmatramo Kodeks kao sistem preporuka koje su kolokvijalne u jednom trenutku će se desiti da navedemo pogrešno ime ili će se ispostaviti da nismo bili u pravu sa ocenom krivičnog dela koje smo pripisali nekome. To posle ne može da se ispravi“, rekla je Budimović.

Ne samo po Kodeksu već i po Zakonu o maloletnim počiniocima krivičnih dela, kako je istakla predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Snežana Andrejević, zabranjeno je otrkivati identitet maloletnika koji su okrivljeni za zločine.

Jelka Jovanović podnela je žalbu i na tekst objavljen u dnevnom listu Kurir sa naslovom “Iskaz dečaka ubice koji ledi krv u žilama; Žao mi je što ih nisam sve pobio! Hteo sam da slušam njihove krike!”.

Već na naslovnoj strani ovih dnevnih novina izneti su detalji iz iskaza okrivljenog maloletnog napadača, istakla je Jovanović. Naslovnica, kako je navela, sadrži uznemirujuće informacije o zločinu, planiranju i motivima, a više ovakvih detalja objavljeno je u samom tekstu.

Kao izvor poverljivih i uznemirujućih informacija Kurir navodi nezvanična saznanja iz razgovora sa radnicima Centra za socijalni rad.

Iznošenjem nezvaničnih privatnih podataka iz iskaza okrivljenog, Kurir nije radio u javnom interesu, već je zloupotrebio osetljive podatke do kojih je došao, dodala je Jovanović. Na ovaj način su, kako je dodala u žalbi, uznemirene sve osobe direktno pogođene ovim zločinom, kao i cela javnost u trenutnoj, navela je Jovanović.

Redakcija Kurira poslala je odgovor na žalbu u kome se navodi da su tog dana objavljene proverene i tačne informacije.

Javnost je, dodali su, uznemirena samim događajem, a ne objavljenim informacijama. Pitali su i da li je u javnom interesu da se sa tačnom informacijom, ma koliko bolna ona bila, stavi tačka na teorije zavere i prenošenje nagađanja. Iz Kurira su dodali da je prećutkivanje bitnih informacija takođe kršenje Kodeksa.

Članovi Komisije za žalbe jednoglasno su odlučili da su prekršene tačka tri poglavlja istinitost izveštavanja i tačka četiri poglavlja odgovornost novinara.

Mareš je rekao da je, za razliku od teksta na portalu Nova.rs, ovaj sadržaj objavljen nekoliko dana posle tragedije, pa argumenti koje je izneo za Novu ne mogu biti validni i za Kurir.

Andrejević je istakla da pravo javnosti da zna može da prevagne u odnosu na poverljivost i privatnost samo onda kada ta radnja nije zabranjena drugim zakoniom.

„Ne znamo kakav se postupak vodi protiv ovog lica. Čak i da su iz polkicije dobili podatke, ne bi smeli da ih objave jer su ovakve informacije pod zabranom objavljivanja“, dodala je.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da im je u prethodnom periodu stizalo mnogo žalbi na tekstove o ovoj tragediji. Pošto Savet za štampu nije ovlašćen da odlučuje o žalbama građana na tekstove kojima nisu direktno oštećeni, onenisu bile na dnvenom redu, dodala je.

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da će verovatno biti organizovana vanredna sednica u kojoj će članovi Komisije za žalbe razgovarati o izveštavanju o masovnim ubistvima.

Osim na tekstove o zločinu u školi „Vladislav Ribrnikar“, Jovanović je podnela žalbu i na tekst sa naslovom “ZAPAD UKINUO VIZE LAŽNOJ DRŽAVI! Evropo, evo vam Šiptara! Vodite ih sve u EU!” koji je objavljen u štampanom i onlajn izdanju dnevnog lista Informer. Kako je istakla, već u samom naslovu se Albanci oslovljavaju uvreljivim terminom „Šiptari“, a posle naslovnog bloka autor ide korak dalje i naziva ih „teroristima iz Prištine“.

Ne samo uvredljivom terminologijom, već i porukom u naslovu, kako je rekla Jovanović, tekst Albancima poručuje da nisu dobrodošli.

Informer na žalbu nije odgovorio. O ovoj žalbi nije odlučivala Snežana Andrejević koja je rekla da je o žalbama koje podnose članovi Komisije odlučivala samo kada se radilo o deci, odnosno, maloletnicima. Dodala je da smatra da nije u redu da članovi Komisije podnose žalbe, iako su u tom slučaju izuzeti iz glasanja. Zato je odlučila da ostane uzdržana.

Olivera Milošević je rekla da se radi o raspririvanju već uzavrele situacije.

„Diskriminatorni način na koji se piše o Albancima i nazivanje teroristima nema nikakav pomiriteljski ton, što bi mogla da bude obaveza i etička dužnost medija“, dodala je.

Svi članovi osim Andrejejević glasali su da su prekršene tačka jedan poglavlja odgovorniost novinara i tačka četiri poglavlja novinarska pažnja.

Osim o žalbama Jelke Jovanović, članovi Komisije za žalbe odlučivali su i o onim koje su podnosile osobe direktno pogođene spornim tekstovima.

Sandra Kukić žalila se na Sremske vesti zbog teksta „Rat dve Sandre u Rumskim grupama na fejsu!? Ne zna se koja je prava, a koja lažna“. Sremske vesti prenele su objave sa lažnog i pravog profila Sandre Kukić ispod čega se pozivaju čitaoci da glasaju koji je pravi.

Ona navodi da su na lažnom profilu objavljene njena i fotografija njenog deteta sa ponižavajućim sadržajem. Sadržaj sa ovog profila prenesen je i u tekstu uz uvredljive konstatacije, istakla je.

Kako kaže Kukuć, cilj teksta je bio da se ona omalovaži. Redakcija nije odgovorila na ovu žalbu.

Predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Jelena Petković rekla je da je ovaj tekst primer toga šta nije novinarstvo.

„Ovo nije smelo da bude objavljeno u mediju. Način na koji je tekst plasiran sa ovakvog fotografijom je pokazatelj mizoginije u odnosu prema temi koja je jako osetljiva, lična i nije za objavljivanje“, rekla je.

Komisija je jednoglasno odlučila da si prekršeni navedeni Kodeks.

Dragana Ćendić je podnela žalbu zbog objavljivanja njene fotografije u okviru teksta Ozon Presa „Fejk Njuz čudo neviđeno od kisele vode u Ovčar banji“ bez dozvole. Ona je navela da je fotografija nastala za potrebe promotivne kampanje za ovu vodu koju je radila njena marketinška agencija.

U odgovoru redakcije na žalbu prvo je navedeno da ona nije autorka fotografije i da zbog toga nisu tražili dozvolu od nje za objavljivanje.

Pošto članovi Komisije za žalbe ne mogu biti sigurni odakle je fotografija preuzeta. Zato je odlučeno da u ovom slučaju nema kršenja Kodeksa.

Komisija je odlučila da prekršaja Kodeksa nema ni u žalbi koju je podneo Jovan Ćirić protiv nedeljnika „Pančevac“.

U njemu je, kako navodi, objavljena prijava koju je Ćirić podneo inspekciji. U ovakvom slučaju, kako kaže, nema javnog interesa osim da se nastavi kampanja, koju ovaj nedeljnik vodi protiv njega. Podseća da je ovo jedna u nizu žalbi na taj nedeljnik, koji nije objavio ni prethodne odluke Saveta za štampu o prekršaju Kodeksa.

Iz „Pančevca“ su Komisiji za žalbe odgovorili da nije objavljeno ništa što nije istinito. Na to se, kako je rekla Novaković, Ćirić nije ni žalio. Ipak, Komisija je ocenila da Kodeks nije prekršen.