Savet za štampu: Politički interesi ne smeju biti ispred interesa javnosti

Aleksić se žalio na pet tekstova koji su objavljeni u periodu od 18. do 24. oktobra u kojima je on, kako se navodi u žalbi, okarakterisan kao „ponavljač“, „jediničar“ i „korumpirani političar“ i optužen da je zajedno sa svojim tastom proneverio javni novac.

Neki od naslova objavljenih u Alo-u glase: „Glumi poštenjačinu, a s tastom otimao državne pare“, 55 miliona u džep za fiktivne poslove“, „Evo kako su Aleksić i tast zapošljavali. U džep strpali 55 miliona!“, „Aleksić i tast radnicima oteli milione“, „Aleksić podizao milione u kešu“, „Aleksić gurao lažne projekte. Štitio ga G17“ itd.

Uz tekstove su objavljene fotografije Miroslava Aleksića i njegovog tasta.

Aleksić tvrdi da su u ovim tekstovima iznete „neistinite, uvredljive i neproverene informacije“ i da je njemu i njegovoj podorici narušen ugled i povređena čast.

Kako navodi njegov punomoćnik, Aleksića niko iz lista Alo nije kontaktirao u vezi sa navodima iz teksta, a naglasio je i da Aleksić nikada nije krivično osuđivan niti je protiv njega pokrenut bilo kakav krivični postupak.

Aleksić nije uputio demanti na ove tekstove redakciji, ali je je javno demantovao te navode u medijima i u Skupštini, te je smatrao da nema smisla uputiti demati i redakciji, pogotovo što, kako se navodi u žalbi, ovi tekstovi imaju za cilj diskreditaciju Alelsića, a ne informisanje građana.

Alo: Aleksić je javna ličnost i mora da trpi kritiku

Punomoćnici izdavača novina Alo, Advokatska kancelarija Isailović i partneri u odgovoru na žalbu u celosti osporavaju navode Aleksića.

Oni se pozivaju na to da je tužilac javna ličnost i da je dužan da trpi kritiku koja se odnosi na njegov rad. Takođe, navode da je žalilac već podneo tužbe Višem sudu protiv lista Alo i da nema interes da se zbog spornih tekstova vodi postupak pred profesionalnim udruženjima, te su predložili da Savet za štampu odbaci žalbu kao neosnovanu.

Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković je na početku diskusije rekla da to što je Aleksić podneo tužbe, ne znači da nema pravo da se žali i Savetu za štampu, jer je reč o dva potpuno odvojena postupka.

Komisija: Ako je neko javna ličnost to ne znači da mediji mogu svašta da objavljuju bez dokaza

Olivera Milošević, koja u Komisiji predstavlja Udruženje novinara Srbije, rekla je da je saglasna sa predlogom Saveta za štampu i dodala da smatra da je prekršeno i pravo na privatnost u ovom slučaju.

„Ukoliko bismo doneli odluku da ovo nije prekršeno, praktično bismo obesmislili ovu tačku i otvorili vrata diskreditacijama svakog ko uz svoje ime ima prefiks javna ličnost ili funkcioner“, rekla je Milošević i dodala da je kritika javnih ličnosti u redu, ali uz argumente, dokaze i u skladu sa profesionalnim standardima.

Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Skrozza se slažila sa Oliverom Milošević kada je u pitanju kršenje privatnosti.

„Veliki deo ovih tekstova se odnosi na tasta, koji uopšte ne bi bio tema medija da nije tast Miroslava Aleksića. Imamo situacije da se u tabloidima ‘čačka’ po porodicama samo zato što su to ljudi koji ne misle isto politički kao urednici ovih medija“, navela je Skrozza.

Filip Švarm, koji predstavlja Asocijaciju medija u Komisiji, je rekao da je on prvi put o tastu Miroslava Aleksića čuo od Aleksandra Vučića u jednom od njegovih obraćanja naciji.

„Dakle, Vučić je direktno uveo tasta kao političku figuru. I sad imamo tasta kao trsteničkog magnata. Čitava ta priča oko Aleksića se vrti oko tasta. Ovde nije u pitanju javna ličnost. Naprosto, ovo je blaćenje jednog čoveka koji je slučajno tast Mikija Aleksiću“, rekao je Švarm.

Još jedan predstavnik Asocijacije medija, Zlatko Čobović, predložio je da Komisija glasa i o na prećutkivanju činjenica.

„U tekstu piše da su oni ‘strpali u džep’, ‘opljačkali’, ‘otimali’ i tako dalje od 2009. do 2012. Po meni je prećutkivanje činjenica to što u tekstu nije navedeno da od 2012. (do kada su se navodno dešavale zluoptrebe), pa do 2023. državni organi nisu ni saslušavali Aleksića niti su ispitivali te okolnosti“,  rekao je Čobović.

Filip Švarm je na na kraju dodao da svi ovi tekstovi izgledaju kao da ih je pisao neko iz Srpske napredne stranke i odneo u Alo da objavi, jer su oni samo potvrda onoga što govori Aleksandar Vučić u svojim obraćanjima naciji.

Alo je prekršio Kodeks u više tačaka

Članovi Komisije za žalbe jednoglasno su odlučili da je list Alo prekršio kodeks po više osnova.

Prekršene su sve tačke Kodeksa koje se tiču istinitosti izveštavanja, pre svega tačnog, objektivnog i potpunog izveštavanja. Zatim, odredbe koje se odnose na nezavisnost od pritisaka, u smislu da ekonomski i politički interesi ne smeju da utiču na uređivačku politiku. Obrazloženje je da se u tekstovima jasno vidi političko svrstavanje.

Budući da su izvori informacija u tekstovima anonimni i nema više nezavisnih izvora koji potvrđuju informacije, a istovremeno su izostavljene činjenice koje mogu da utiču na rasuđivanje javnosti, Komisija je odlučila da novinari lista Alo nisu postupili sa dužnom novinarskom pažnjom.

Prekršene su i odredbe o odgovornosti novinara. Naime, novinar je odgovoran čitaocima i tu odgovornost ne sme da podredi drugim intresima.

I na kraju Komisija je odlučila da je Alo u ovom slučaju narušio i privatnost, dostojanstvo i integritet ljudi o kojima je pisao.