Savet za štampu: Portali RTV Vranjska i Vranjska plus TV prekršili Kodeks, Informer nije, Nova bez odluke o prekršaju

Na jučerašnjoj sednici članovi Komisije za žalbe razmatrali su osam žalbi koje su stigle u proteklom periodu na adresu Saveta za štampu.

Prenošenje uvredljivih saopštenja političkih partija od medija pravi politički pamflet 

Slobodan Petrović podneo je po tri žalbe protiv portala RTV Vranje i portala Vranjska plus TV zato što su preneli tri saopštenja Gradskog odbora Srpske napredne stranke u kojima se on pominje.

Ovi mediji su u celosti preneli saopštenja u kojima je Petrović okarakterisan kao „preletač“, „poturica“ i „lopov“. U sva tri saopštenja pominje se navodna pravosnažna presuda po kojoj je Petrović dužan da Javnom preduzeću Vodovod „vrati“ 600 hiljada dinara, odnosno dva miliona dinara koje je, kako kažu, „opljačkao“.

Petrović u žalbama navodi da su ova dva medija „bez ikakve prethodne provere prenela neistinite i uvredljive navode iz predmetnog saopstenja”, a na njegovu štetu i da je netačno da postoji bilo kakva pravnosnažna presuda protiv njega koja potvrđuje da je bilo šta ukrao.

Direktor i glavni i odgovorni urednik portala RTV Vranje Zoran Veličković u odgovoru navodi da nisu dobili demanti niti odgovor na saopštenje od strane Petrovića. Kako kaže, da jesu, objavili bi ga “s velikim zadovoljstvom”.

On dodaje da su „sva saopštenja pre objavljivanja proverena sa odgovarajućom novinarskom pažnjom“, ali kako kaže, to nije relevantno za Savet za štampu „jer vam je Zakon omogućio da samoregulaciju sprovodite i odluke donosite ne na osnovu činjenica već i dalje u skladu sa partikularnim interesima vaše interesne grupice i vaših nalogodavaca i finansijera“.

U odgovoru na žalbu portala Vranjska plus TV piše da oni smatraju da nisu prekršili Kodeks. Kako kažu, saopštenja su preneta u celosti, bez dopuna ili izmena. I oni kažu da od Petrovića nisu dobili demanti niti odgovor u vezi sa tim. “Da je poslao demantije objavili bismo u skladu sa Zakonom o infomrisanju i medijima”, navodi se u odgovoru.

Članovi Komisije za žalbe objedinjeno su razmatrali šest žalbi koje je Slobodan Petrović podneo protiv portala RTV Vranje i Vranjska plus TV.

Predstavnik Asocijacije medija Zlatko Čobović rekao je da bi trebalo insistirati na tome  da objavljivanje nekog saopštenja integralno ne oslobađa odgovornosti onoga ko je objavio to saopštenje.

„Mislim da se to ne odnosi samo na saopštenje, odnosi se i na izjave, a imamo 99 odsto izjava političara koji, najblaže rečeno, ne misle šta govore. Ako se to tako objavi, onda je to katastrofa“, kazao je Čobović.

Budući da je se u saopštenjima navodi da je Petrović pravosnažno osuđen, Čobović je  rekao da je saopštenje  trebalo da sadrži broj presude i naziv suda koji je doneo odluku.

Na ovo izlaganje Zlatka Čobovića nadovezao se predstavnik javnosti Rodoljub Šabić.

„Postoji razlika između neosnovan i neargumentovan. Hipotetički je moguće da postoji nekakva presuda, bilo da je šesto hiljada ili dva miliona, tako da budemo oprezni oko termina. Može hipotetički biti osnovano, ali u svakom slučaju je neargumentovano i paušalna je optužba“, dodao je Šabić.

Jelena Petković iz Udruženja novinara Srbije rekla je da je problem utvrditi da li je u pitanju neistinito ili neargumentovano izveštavanje.

„To jeste velika dilema. U svakom slučaju, ovakva vrsta saopštenja, ovakvo prenošenje, bez ikakvog pokušaja kontaktiranja druge strane za ovako ozbiljne optužbe, bez davanja šanse da se na ozbiljne optužbe odgovori, stvarno je daleko od etike“, kazala je ona.

Takođe, osvrnula se na način na koji se direktor Vranjske obratio Savetu za štampu i rekla da ne postoji razlog da se komunicira tako.

„Mi nismo bili pristrasni i zaista ovo nije u redu, da se kaže da smo mi unapred doneli neke odluke. Na kraju krajeva, ovo je sve javno“, dodala je Petković.

Milena Vasić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije je rekla da bi mediji koji prenose politička saopštenja trebalo da naprave vrednosni otklon od onoga što prenose.

„Na taj način se  razlikuje medij od političkog pamfleta. Ako prenesete integralno saopštenje, bez komentara, vi ste politički pamflet. Onda niste medij. Ako kažete ’SNS optužio tog i tog za krađu’, to je već drugi kontekst i već se menja kvalitet te informacije koja se prenosi i mislim da je to način na koji treba da utvrdimo da li postoji odgovornost medija ili ne“, rekla je Milena Vasić.

Nakon diskusije, članovi Komisije jednoglasno su odlučili da su oba medija prekršila Kodeks novinara Srbije prenoseći sva tri saopštenja SNS-a. Naime, odlučeno je da je Kodeks prekršen u delovima koji se odnose na istinitost izveštavanja i to u tački koja kaže da je sa novinarstvom nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina. Takođe, prekršen je Kodeks u delu koji se odnosu na novinarsku pažnju i etike i kulture javne reči.

Informer nije prekršio Kodeks

Sledeća žalba na dnevnim redu bila je protiv portala Informer.rs, a koju je zbog, kolumne Nebojše Bakareca pod nazivom „Kandidati Đilasove liste su masovno voleli Vučića, i to panično kriju!“, podneo ponovo Slobodan Petrović.

Naime, Bakarec u kolumni navodi da je Petrović bio funkcioner Srpske napredne stranke u Vranju, da je zbog nezadovoljstva prešao u Socijalističku partiju Srbije, koja ga je zaposlila u Vodovodu. I ovde se pominje utuženje Petrovića i „obaveza da vrati šesto hiljada dinara“ ovom javnom preduzeću.

Informer nije odgovorio na žalbu.

Predlog odluke Saveta za štampu je da u ovom slučaju nema kršenja Kodeksa, jer je reč o autorskom tekstu – kolumni u kojoj Nebojša Bakarec iznosi svoje lično mišljenje i poziva se na saopštenje koje je već ranije objavljeno i koje nije demantovano.

Zlatko Čobović i Rodoljub Šabić kratko su prokomentarisali da se u ovakvim situacijama Komisija može osloniti jedino na demanti.

Svi članovi Komisije su se složili da Informer ovog puta nije prekršio Kodeks.

Bez odluke o prekršaju za portal Nova.rs

Advokat Nemanja Aleksić podneo je žalbu protiv portala Nova.rs zbog teksta koji je objavljen 23. januara ove godine sa naslovom „Ko zastupa državni Fond za razvoj u kome sede ministri: Jedan advokat dao pokretnu kancelariju Vesiću, drugi brani Belivuka na sudu“. U tom tekstu piše da je advokatska kancelarija “Aleksić sa saradnicima”, čiji vlasnik je podnosilac žalbe, angažovana od strane Državnog fonda za razvoj.

U tekstu se navodi da je Aleksić “Goranu Vesiću “donirao” čuvenu pokretnu kancelariju, a bio je učesnik i nekoliko incidenata, među kojima je i napad na sina Jorgovanke Tabaković”. Takođe, piše da je Aleksić bio advokat Branislava Lečića i da je krivično gonio istoričara umetnosti Stanislava Živkovića.

Aleksić u žalbi navodi da su u spornom tekstu objavljene neproverene i neistinite informacije i ističe da je protiv urednika i izdavača medija podneo tužbu zbog ranijeg pisanja o njemu. On smatra da nije javna ličnost i da mediji nemaju prava da pišu o njemu.

U odgovoru na žalbu portala Nova.rs piše da je žalba neosnovana, da su navedeni isečci iz teksta koji su nebitni za suštinu i da je po sredi kampanja protiv nezavisnih medija.

Takođe, iz ovog portala tvrde da je Aleksić politički aktivan i da je javno davao političke izjave i da je svojim nastupima u medijima sebe definisao kao javnu ličnost.

Oni ističu da se tekst bavi temom od javnog interesa (“kako se troše novci jedne državne institucije”) i da je napravljen osvrt na “aktivnosti izabranih advokata koje su poznate javnosti”.

Predlog odluke Saveta za štampu u ovom slučaju je da je Kodeks prekršen u delu koji se odnosi na razdvajanje činjenica od pretpostavki i nagađanja, zatim u delu koji se odnosi na dužnu pažnju i u delu koji se odnosi na poštovanje privatnosti i dostojanstva, te da i u slučaju javnih ličnosti pravo na privatnost iako suženo, postoji. Prema oceni Saveta za štampu Nemanja Aleksić jeste javna ličnost.

Milena Vasić je rekla da je nedopustivo da se advokatu spočitavaju klijenti koje zastupa i da je žalilac u pravu kada kaže da se tekst mnogo više bavio advokatima nego samom državnom institucijom.

„I moram da kažem da mi je mnogo žao što je ovo propuštena prilika da se ispita da li advokat uopšte ima pravo da zastupa Fond za razvoj, s obzirom na to da nema pravo, da državno pravobranilaštvo zastupa sve državne organe i potpuno je promašena tema. Dakle, diskredituje se ličnost advokata umesto da se bave onim što je od javnog interesa, a to je poslovanje jednog organa čiji osnivač je država“, kazala je Milena Vasić.

Zlatko Čobović je rekao da misli da u tekstu nema prekršaja Kodeksa.

„Ako je već napravljen promašaj ovde, pa su ušli u priču o advokatima koji zastupaju Fonda za razvoj, ja mislim da je od javnog interesa objasniti ko su advokati koji zastupaju Fond. Dakle, sve ovo što on kaže da nije tako, a posle pedeset odsto on u svojoj žalbi potvrđuje da jeste tako… Sve što je redakcija upotrebila da bi opisala kakav je advokat u pitanju, odnosno, čime se bavio sve je tačno. Tačno je da je on javna ličnost, tačno je da se bavi politikom, zna se kakve je političke orjentacije, sve je to tačno. I na posletku, u vezi fotografije. Fotografija je preuzeta sa njegovog sajta i fotografija je propisno obeležena u skladu sa Kodeksom novinara Srbije“, obrazložio je svoje mišljenje Čobović.

Olivera Milošević iz Udruženja novinara Srbije se osvrnula na odgovor na žalbu portala Nova.rs u kome piše da informacije koje se prenose i koje su više puta objavljene ne treba proveravati jer su postale opšte poznate.

„Koliko opšte poznatih informacija iz tabloida imamo koje su bukvalno laži koje su nekome uništile život i sada ako bismo takve informacije iznova i iznova bez ikakvih provera prenosili, to nas abolira od svake odgovornosti. To nije tačno i to Kodeks definiše“, rekla je Olivera Milošević.

Nakon diskusije pristupilo se glasanju, ali nije bilo dovoljno glasova za odluku da su prekršene odredbe koje se odnose na razlikovanje činjenica od pretpostavki i nagađanja i novinarsku pažnju, dok je odlučeno da Kodeks nije prekršen ni kad je reč o pravu na privatnost.