Savet za štampu: „Srpski telegraf“, „Kurir“, „Nove kikindske novine“ i „Informer“ prekršili kodeks; Zbog „Kikindskih“ opet burno

 Na ovoj, kao i prethodnoj sednici članovi Komisije za žalbe imali su suprostavljene stavove da li su „Kikindske“ prekršile kodeks: jedni da je reč o očiglednom kršenju, a drugi da pitanja navedena u tekstu ne moraju da budu postavljena osobi o kojoj se piše.

Član gradskog odbora Srpske napredne stranke iz Kikinde Marko Vukobrat uputio je žalbu zbog teksta pod naslovom „Koliko nas košta `Vukobrat 25`“ u „Kikindskim“, a koji, kako navodi, „bez navođenja autora teksta postavlja nekoliko pitanja“ koja se tiču njegovih primanja.

Vukobrat u žalbi navodi da je „Kikindskim“ uputio odgovor na pitanja u tekstu, jer nije želeo da se u gradu u kojem živi „stvaraju aluzije na njegova primanja i da se postavljanjem pitanja bez odgovora svakom čitaocu ostavi na volju i maštu da sam zamišlja o kolikim se sumama radi“. Odgovor, kako navodi, nije objavljen u „Kikindskim“.

Odgovarajući na žalbu urednik „Kikindskih“ Željko Bodrožić naveo je da je reagovanje Vukobrata u celosti objavljeno u ovom listu, ali ne u narednom broju jer su morali da konsultuju pravnog zastupnika zbog „ozbiljnih laži i uvreda“ koje se navode u odgovoru.

Novinarka „Vremena“, predstavnica NUNS-a u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Tamara Skrozza rekla je da će ostati uzdržana u glasanju o ovoj žalbi, zato što smatra da je ona zloupotreba Saveta za štampu.

„Prvi put sam glasala da su ‘Kikindske’ prekršile kodeks. Ovo se sada nastavlja. Meni se ne sviđa da Savet za štampu na bilo koji način bude sredstvo raskusurivanja između ‘Kikindskih’ i kikindskih naprednjaka“, rekla je Skrozza.

Dodala je da je ovo „pokušaj diskreditacije ‘Kikindskih’“, imajući u vidu da komisije na konkursu za sufinansiranje medijskoj sadržaja Ministarstva kulture i informisanja ne dodeljuju sredstva medijima koji su više puta osuđivani pred Savetom za štampu.

„Žao mi je što ovo sada prevazilazi priču o kodeksu, ali mislim da moramo da posmatramo i kontekst u kome se dešava“, rekla je Skorozza.

Bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero, predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Saveta za štampu rekla je da je ceo tekst „Kikindskih“ postavljen kao otvoreno pitanje.

„Ako je otvoreno pitanje, ja te upravo zovem da mi otvoreno odgovoriš. U takvoj situaciji nije kršenje kodeksa. Nema potrebe da zoveš i proveravaš. Novinar ima pravo i mogućnost da pozove javnu ličnost. Ovakav način pisanja ne iziskuje obavezu“, rekla je Škero.

Komentarišući izlaganje Škero novinarka „Politike“, predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Višnja Aranđelović rekla je da se sa ovim stavom „duboko ne slaže“. „Ne znam gde bi odvelo novinarstvo kada bi tako svi postavljali pitanja, a da ne zovu živog sagovornika“, rekla je Aranđelović.

Sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji, predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Snežana Andrejević rekla je da je u interesu javnosti da se novinari bave ovom temom, ali na način da se poštuje kodeks.

„Suština našeg predmeta je da li je on pre objavljivanja, kako god mi ovaj tekst doživljavali, trebalo da preduzme određene korake ili nije“, rekla je Andrejić.

Urednica u „Novom magazinu“, predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Jelka Jovanović rekla je da je odgovor Vukobrata na tekst u „Kikindskim“ „nepristojniji“, nego izneta pitanja u tekstu ovog lista.

„Bolje bi bilo da je Bodrožić poslao pitanja Vukobratu, pa sačekao na odgovore. Ovo je granični slučaj“, rekla je Jovanović.

Aranđelović je Jovanović odgovorila da „novinar ima pravo i treba da postavlja pitanja, ali sagovorniku, osobi o kojoj piše. „Slučaj nije graničan, već jasan“, rekla je Aranđelović.

Jovanović je istakla i da ovaj slučaj ima dve strane, odgovor Vukobrata koji je uvredljiv i tekst, u formi pitanja, koji nije.

Kolumnistkinja „Nedeljnika“, predstavnica UNS-a u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Ljiljana Smajlović rekla je da je novinar dužan da pozove osobu o kojoj piše pre objavljivanja. Istakla je da će posledica biti na „očigledan prekršaj kodeksa“ da Savet za štampu nije u stanju da donese odluku.

Upitala je generalnu sekretarku Saveta za štampu Gordanu Novaković koji je u ovom slučaju standard Saveta za štampu.

Novaković je Smajlović odgovorila da je Savet imao slične situacije kada je u naslovu postavljeno pitanje, kao i da su to svaki put sankcionisali.

Skrozza je istakla da je ovaj slučaj apsolutno jasan, ali u „idealnom svetu“ u kojem funkcioneri poštuju zakon i ne diskriminišu medije. “Imam problem sa zloupotrebom Saveta za štampu i zaboravljenim kontekstom u kojem se stvari dešavaju“, rekla je Skrozza.

Odgovarajući Skrozzi Aranđelović je istakla da Komisija za žalbu ne može, jer ne živimo u idealnom svetu, da „žmuri“ na kršenje kodeksa.

Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu nisu doneli odluku da su „Kikindske“ prekršile tačke iz odeljka I (istinitost izveštavanja), kao i da tekst ovog lista nije prekršio tačku 6 odeljka IV (odgovornost novinara) novinarskog kodeksa

Podsetimo, na prethodnoj sednici članovi Komisije za žalbu Saveta za štampu odlučili su da su „Kikindske“ prekršile kodeks.

Slučaj sličan pređašnjem

Vuk Jeremić žalio se Savetu za štampu zbog teksta u „Kuriru“ koji mu je „povredio čast i narušio ugled iznoseći o njemu neistine, nepotpune i uvredljive informacije“.

U žalbi se navodi da je na naslovnoj strani „Kurir“ objavio nadnaslov „Afera koja trese region“ i naslov „Boki 13 novac od reketa davao Vuku, Bošku i Đilasu“, a kojima upućuju na „sporni tekst“ na stranama 4. i 5. gde je objavljen nadnaslov „Otkrivamo ko se ovajdio od afere reket“ i naslov „Boki 13 novac od reketa davao Vuku, Bošku i Đilasu“.

Navodi se između ostalog, u žalbi i da „Kurir“ ne navodi niti jedan „ozbiljan izvor informacija“, kao i da je „konstruisana priča“ stavljena u kontekst aktuelne političke situacije.

Odgovarajući na žalbu Jeremića advokat „Kurir“ naveo je da „novinari nisu dužni da utvrđuju apsolutnu istinu već su dužni da istinitost informacija provere sa pažnjom primerenom okolnostima“, te da su svi navodi iz žalbe neosnovani.

Snežana Andrejević istakla je da ovo slučaj sličan prethodnom, Vukobrat protiv „Kikindskih“, jer se u tekstu postavljaju pitanja o onome šta se dogodilo. „Možemo da se ponašamo kao i u pređašnjem slučaju“, rekla je Andrejević.

Kada je reč o prekršenoj pretpostavci nevinosti u tekstu „Kurira“ Andrejević je istakla da se praksa Evropskog suda za ljudska prava „ozbiljno promenila“ i da su standardi „pooštreni do krajnjih granica“.

Jelka Jovanović o ovom slučaju rekla je da je tekst „čist spin“, na „bazi pretpostavki“.

Jednoglasna odluka komisije je bila da je „Kurir“ prekršio tačke 2,3,4,5 odeljka I (istinitost izveštavanja), tačku 3 odeljka IV (odgovornost novinara) i tačke 1 i 2 odeljka V (novinarska pažnja) novinarskog kodeksa.

Sve su prepisali

Južne vesti podnele su žalbu Savetu za štampu zbog teksta u „Srpskom telegrafu“ pod naslovom „Romu oduzeli konja“, za koji tvrde da je reč „spoju dva teksta“ sa njihovog portala.

„Tekst je sastavljen jednostavnim prepisivanjem navedena dva teksta Južnih vesti, uz neznatne izmene u redosledu reči, dok su citati prepisani doslovce. Ne samo da nigde nije navedeno da je bilo koji deo teksta preuzet iz drugog medija, već je i kao autor teksta potpisane ’Ekipa Srpskog telegrafa’“, navodi se u žalbi, na koju „Srpski telegraf“ nije odgovorio.

Članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu konstatovali su i da se u praksi dešava da sagovornici novinarima kažu da su dali izjavu za drugi mediji i da je prepišu za njihov.

Urednik u FoNetu, predstavnik Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Zlatko Čobović rekao je da je u ovom slučaju „nesporno“ da je kodeks prekršen, kao i da je „bezobrazluk toliki“ da su pojedini citati prepričani.

Predsednik Odbora za ljudska prava iz Niša, predstavnik javnosti u Komisiji za žalbe Saveta za štampu Dragan Đorđević istakao je da je tekst „Srpskog telegrafa“ „nesporna krađa, kršenje autorstva“, kao i da su „sve prepisali, čak su i slagali“.

Vida Petrović Škero rekla je da u obrazloženju Komisije za žalbe Saveta za štampu treba da se istakne da „Srpski telegraf“ „čak nije odgovorio“ na žalbu Južnih vesti.

Jednoglasna odluka komisije je bila da je „Srpski telegraf“ prekršio tačku 1 odeljka IX (poštovanje autorstva) kodeksa.

Nekada je saopštenje vest

Urednik „Kikindskih“ Željko Bodrožić uputio je žalbu zbog tekstova „Bodrožićevo iz nemoći širenje zla“ i „Bivši predsedniče OFK Kikinde Bodrožiću“, a koji su objavljeni u „Novim kikindskim novinama“.

U žalbi se između ostalog, navodi da su o Bodrožiću iznete „uvredljive kvalifikacije i neistine, njegovom rođenom bratu i ’Kikindskim’“, ne dajući mu priliku da odgovori.

U odgovoru na žalbu navodi se da je neosnovana, da je reč o saopštenjima SNS-a u kojima se iznose određeni stavovi i konstatacije na račun Bodrožića kao novinara.

„Bodrožić je mogao da reaguje demantijem, koji bi mi, bez dileme, objavili. Ali nije, kao što nikada to nije učinio, ni kada su u pitanju stranačka saopštenja, niti tekstovi u kojima se on u bilo kakvom, pa i negativnom, kontekstu pominje“, navodi se u odgovoru u na žalbu.

O prenošenju saopštenja u medijima Zlatko Čobović je rekao da mogu da se prenose u celosti, ali da se tim „reskira“ kršenje kodeksa, jer je novinar odgovoran za ono što objavljuje.

Ljiljana Smajlović je istakla da je nekada saopštenje vest. „Redakcija ima načina da kaže da su u saopštenju iznete nepotkrepljene optužbe za koje nisu ponuđeni nikakvi dokazi“, rekla je Smajlović.

Odluka komisije je da su „Nove kikindske novine“ prekršile tačke 4 i 5 odeljka I (istinitost izveštavanja), tačku 3 odeljka IV (odgovornost novinara) i tačku 1 odeljka VII (poštovanje privatnosti) novinarskog kodeksa.

Vest o sastanku koji se nije održao

Zlatko Čobović podneo je žalbu protiv lista „Informer“ jer je obavestio javnost o održanom sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel, a koji se desio sutradan.

„Na ovaj način ‘Informer’ je obavestio javnost ne samo o nepostojećem događaju, već je citirao šta je predsednik Srbije rekao kancelarki Nemačke s kojom se nije sreo na sastanku koji se nije dogodio!“, napisao je u žalbi Čobović.

Višnja Aranđelović rekla je da ne smatra da je vest „Informera“ lažna, već da je reč o slepom verovanju izvoru. „Nije postojala namera da se čitaoci obmanu“, rekla je Aranđelović.

Vida Petrović Škero istakla je da je ovo netačna vest, jer da je bila „greška“ „Informer“ bi se izvinio sutradan svojim čitaocima.

Odluka komisije je da je „Informer“ prekršio tačke 1 odeljka I (istinitost izveštavanja) i tačke 1 i 2 poglavlja V (novinarska pažnja) kodeksa.