Posle Bog sami zna koliko vremena juče u onoj mojoj kafanici prelistah primerak Kurira, ponešto bogme i pročitah i na kraju ne mogadoh a da se ne prekrstim i levom i desnom rukom. A zašto? Zato što mi je Kurir u sadašnjoj alotropskoj modifikaciji mnogo više zaličio na „Demokratiju“ iz devedesetih (seća li se još ko tih novina) nego na Kurir u pravom besmislu te reči.
U jučerašnjem broju Kurira nije bilo praktično nijednog viđenijeg opozicionara i opozicionog mislioca koji nije „davao izjave“, poveravao sumnje i nade, iznosio vizije i smatranja ili čak pisao za srpsku žutaru sa najdužom i najmračnijom tradicijom. Ne treba valjda da vam objašnjavam – TV Pink vam je valjda dosad objasnio – da je taj kopernikanski obrt – koji je dojučerašnje gadljivce i zgražavače nad Kurirovim poslovima i danima pretvorio u Kurirove redovne čitaoce i stalne saradnike – posledica nagle drugosrbijanizacije Kurirovog spahije Rodića i posledične promene žutarine uređivačke (i svake druge) politike.
Površno posmatrano, Novi (nazovimo ga tako) Kurir vaistinu je žestoko „antiprotivan“, vaistinu žestoko plajpiči Jego Sijatelno Predsedatelstvo, Vučića, kome to – ma koliko on to poricao pred Marićem i srpskim narodom i senatom – vrlo teško pada, dočim mene ostavlja dibidus ravnodušnim jer prepičkavanje „na relaciji“ Kurir – Vučić – SNS smatram porodičnom svađom u koju vaspitane osobe ne treba da se mešaju. Tim pre što se – što rekla Mir Jam – posle žestoke svađe utuljena ljubav lako može ponovo rasplamsati i završiti dobrim seksom.
Moja pak malenkost (a pod uticajem gorepomenute Mir Jam) drži da masovna navala opozicionara na saradnju sa Kurirom proističe iz seljačkog makijavelizma, političke doktrine o kojoj sam pisao u nekom od prethodnih mini-serijala, a koja se svodi na ideju da je u borbi protiv ovog ili onog Arhidušmanina dozvoljeno udružiti se i sa crnjim i gorim od njega. Slično je mislio i onaj indijanski poglavica – ne znam zašto mi je u trenutku zaličio na dva-tri naša opozicionara – koji je u nekom kriznom momentu izgovorio ono naslovno „ši šteke, ni šteke“, što u prevodu znači: neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj. No dobro, kao što se ne mešam u svađu Vučića i Kurira, neću se mešati ni u ljubav između Kurira i opozicionara – neka ih, nek se vole – ali se ne mogu uzdržati da opozicionarima i borcima protiv diktature skrenem pažnju da ne bi trebalo da se uzibrete ako za jedno dva-tri meseca u Kuriru ugledaju fotografiju na kojoj će ugledati sebe kako – sa rukom u tuđem džepu, sve šmrčući kokain – na redaljku guze siromašnu učiteljicu u invalidskim kolicima!
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.