Skrozza: Ne postoji javni interes da se nečija intima nađe na naslovnim stranama (VIDEO)

Zakon o informisanju i medijima, kao i Kodeks novinara Srbije izričito zabranjuju objavljivanje pornografije i svake vrste sadržaja koja može imati štetan uticaj na decu. Ovi akti takođe naglašavaju da se mora poštovati privatnost i dostojanstvo ljudi o kojima se izveštava. Međutim, kada odete na trafiku, možete svojim očima da se uverite da su ova pravila dovedeno do granice apsurda.

„Situacija je prošle nedelje došla do vrhunca, sa objavljivanjem fotografija navodne afere Jelene Karleuše, ali mi imamo pristup pornografskom i uznemirujućem sadržaju na nivou svakog dana. Na primer, izveštaji štampe u o rijaliti programima. U tim programima imate čistu pornografiju u vreme kada ona ne sme da se prikazuje, a onda štampani mediji objave sve šta se prethodne večeri dešavalo. A osim toga, imamo takođe nešto na šta Kodeks stalno upozorava, a to su nepoštovanje etike i kulture javne reči, psovke i slično“, kaže Skrozza u Novom danu.

To je, kako je rekla, niže od dna.

„Pri tome imate dve stvari – jednu kada prikazujte učesnike rijalitija da ispod jorgana nešto rade, a druga je stvar kada imate nečiji genitalni predeo fotografisan i samo reda radi prekriven nekom zvezdicom…Zato je to dublje od dna, ne samo kada je u pitanju osoba o kojoj je reč, nego je uvreda svih nas. To su kiosci pored kojih prolazimo svi, naša deca“, rekla je Skrozza.

Advokat Draginić kaže da, kada se priča o privatnosti, da je to jedno od najkompleksijeg ličnog prava.

„Teško je utvrditi gde počinje a gde završava privatnost. Konkretno, mediji pre nego što objave neku informaciju, oni treba da utvrde da li postoji opravdani interes javnosti, u odnosu na to da se spreči objavljivanje te informacije. O konkretnom slučaju Jelene Karleuše, ona možemo da sami donesemo zaključak da ne postoji opravdani interes javnosti da se upoznaje sa određenim eksplicitnim fotografijama koje predstavljaju lični zapis“, rekao je Draginić.

Kaže da se u slučajevima povrede privatnosti, uvek ide od slučaja do slučaja.

Kršenje Kodeksa i zakona na dnevnom nivou

„Naši mediji na dnevnom nivou krše obavezu čuvanja prava na privatnost. Kodeks novinara u poglavlju 7 kaže da novinar mora da poštuje pravo na privatnost, a dalje se kaže da javne ličnosti imaju donekle ograničeno pravo na privatnost. Ali, to ne znači da osoba koja je javna ličnost nema prava ni na šta“, kaže Skrozza.

Osim Kodeksa novinara, dodaje, medije obavezuje i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, a ona zabranjuje atak na privatnost bilo koga u domenu doma, porodice i najdublje intime.

Govoreći o tome koliko mediji krše ta pravila, Skrozza kaže: „Savez za štampu radi monitoring osam dnevnih listova već četiti godine…Prošle godine pratili smo objave od avgusta do decembra i imali smo više od 3.500 tesktova u kojima je prekršen Kodeks. Poređenja radi, 2015. godine kada smo pratili medije, za duplo duži period imali smo toliki prekršaj. U svakom mesecu imali smo više od 700 spornih tekstova. Dakle, sve što može da se prekrši se prekršilo“, kazala je gošća N1.

[povezaneprice]

Prema njenim rečima, tabloidi, čak i da se ne oslanjaju na Kodeks, u obavezi su da poštuju zakon. „A oni najčešće na poštuju ne samo Kodeks, nego ni zakon“, dodaje.

„Ministarstvo kulture je podnelo nekakve prijave protiv četiri tabloida, ali je oni moglo da reaguje milion puta ranije. Problem je što se ne reaguje i što se tabloidima pustilo da rade šta hoće“, kazala je Skrozza.

Kako je navela, mnoge kolege koje rade u ozbiljnijih medijima su opravdali ponašanje tabloida u slučaju Karleuše, uz obrazloženje da je ona do sad vrlo obilato koristila medije, i da su joj bili oruđe u izgradnji karijere.

„To što je i da li je uopšte Jelena Karleuša, ili bilo ko, koristio medije, nije opravdanje da se njena genitalna regija pojavi na tri naslovne strane“, kaže Skrozza.

Problem je, kaže, što mediji nemaju ni stida ni srama, a novinari ne žele da razmišljaju o posledicama svojih dela.

„A drugi problem je što imamo jako mnogo funkcionalno nepismenih ljudi, dve trećine stanovništva je medijski nepismeno. Ti ljudi gutaju tu vrstu sadržaja ne razmišljajući kako je tim osobama o kojima čitaju“, kazala je.

Slučaj Karleuša nije usamljen

Slučaj Karleuše je, kaže, najgori primer koji imamo, ali podseća i na slučaj glumice Nede Arnerić.

„Kada je žena pala s terase, a tabloid je objavio detalje iz njenog zdravstvenog kartona. Urednik tog tabloida je čak rekao da ne žele da lažu svoje čitaoce i da su oni morali da objave njen karton“, rekla je gošća N1.

Dodaje i da misli da ovaj skandal nije plasiran tek tako.

„U trenutku masovnih protesta, Ibarskog marša, u trenutku kad se sprema doček Putina, dan pre toga na naslovnim stranama imalo samo i isključivo genitalije folk pevačice“, kaže Skrozza.

Naglašava da u našem društvu postoji problem da „tabloidi od prvog dana kada su nastali, su najagilnije oruđe svakog režima“.

„Ni prošli režim nije izbegao da ih koristi, a ova vlast je to dovela do maligne forme. Imamo problem, a leka nema, metastaze su po celom društvu. Imate situaciju da ako se zamerite vlastima, pustiće svoje tabloide na tebe i gotov si…A postoji i fenomen reketiranja – ja imam tvoje fotografije, plati toliko i toliko, i nećemo ih pustiti. To međutim, nismo nikada uspeli da dokažemo, niti se iko iz države time bavio. Zato što im služe, koriste ih i rade dobro taj posao“, rekla je Skrozza.

Kazne do 100.000 dinara

Advokat Draganić kaže da postupci za povredu časti i ugleda, na koje se obično žale oštećeni, traju i do tri godine.

„Bolno pitanje je, imamo primer, da jedan sudija ima od 700 do 1.000 predmeta u Višem sudu. Postupak može da traje dve do tri godina, ročište od 5 do 7 meseci, u zavisnosti od sudije i opterećenosti. A taj postupak bi morao da bude hitan“, kaže Draginić.

Prosečna kazna koju, kako kaže, potvrđuje praksa, je oko 100.000 dinara, nekada i manje.

„A problem je što je diskurs na našoj medijskoj sceni kontaminiran, prostaklukom, uvredama, tabloidnom senzacijom. U toj galami, ne čujete životne tonove, bitne činjenice koje nam promiču. Takva medijska scena je toksična i zahteva hitnu reakciju“, kazao je gost N1.