Sofagejt

Ovaj susret je u našoj javnosti očekivano zasenio debatu u Evropskom parlamentu posvećenu odnosu Evropske unije prema Turskoj, pogotovo u kontekstu nečega što je u medijima prethodnih nedelja dobilo naziv „sofagejt“.

Verujem da se mnogima, kao i meni, urezala u pamćenje fotografija na kojoj turski predsednik Erdogan sedi sa predsednikom Evropskog saveta Šarl Mišelom dok predsednica Evropske komisije stoji, pošto za nju turski protokol nije predvideo stolicu već izdvojenu sofu nasuprot turskom ministru spoljnih poslova.

Fon der Lajen je zaključila da se to dogodilo zato što je žena. Ispravno. Verujem da su se u sličnoj situaciji nalaze mnoge žene u našem društvu i našoj kulturi, koja mnogo dobrog i ne tako dobrog utemeljuje na viševekovnom turskom uticaju u ovom delu sveta.

Siguran sam da je mnogima koji su ovih dana u centru pažnje zbog neprimernog ponašanja u našoj zemlji, neuporedivo bliži ovakav „erdoganski“ stereotip u tretiranju žena. To očito vrednosno ne abolira Jutku, Aleksića, Lečića, Palmu i slične koji su u središtu skandala koji su uzdrmali ovdašnju društveno-političku scenu. I na ovom primeru se pokazalo da, kao i mnogo šta slično, pokret „Me too“ kod nas stiže sa zakašnjenjem, ali ipak stiže. Videćemo sa kojim krajnjim ishodom. Stičem utisak da nema nazad. Naročito kada vidim da ovaj značajan momenat prepoznaju i reklamne agencije koje kampanjama ohrabruju žene da progovore.

Drago mi je što se kampanja o osnaživanju žena u medijskom prostoru prelila u druge sfere. Na nejednakost između žena i muškaraca treba da ukazuju kampanje, ali i konkretni pomaci koji preko osnaženih novinarki doprinose boljem informisanju građana i građanki.

Mislim da je primer Jelene Zorić, koja je nekoliko puta nagrađena u poslednjih par meseci, primer koji treba koristiti za promociju profesionalizma i hrabrosti žena novinara. Nikada nisam pravio tu podelu u nekadašnjem B92, u kojem su često žene vodile glavnu reč u (u ne samo) informativnoj redakciji, ali mislim da posebno treba istaći primer Brankice Stanković koja je godinama imala obezbeđenje upravo zbog svog beskompromisnog stava na kojem su joj zavideli mnogi muškarci.

Zato je bitno istaći da je nedavno imenovana prva žena za glavnu i odgovornu urednicu prestižne agencije Rojters. Alesandra Galoni je prva žena na tom mestu, baš kao što je Ursula fon der Lajen prva predsednica Evropske komisije. Verujem da to još bolje objašnjava gest turskog predsednika. Nadam se da će ovakav publicitet doprineti da se to više nikada više ne dogodi. Drastični primeri se ne zaboravljaju, kao nauk i podsećanje da se svet neumitno menja.

Zato je Fond B92 veliki pobornik borbe protiv nasilja prema ženama i osnaživanju žena. To je kontinuitet aktivizma nekadašnjeg B92 oličen u izgradnji prve Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja koja je otvorena davne 2007. godine.

Zato je logično da od svog nastanka grupa „Novinarke protiv nasilja“ ima našu punu podršku. Bilo bi dobro da se ovaj front podrške proširi. Sve što se događa nam pokazuje da za to ima više nego dovljno razloga.

Od kad je Grupa osnovana 2017. godine, postala je tačka udruživanja koleginica iz različitih redakcija širom Srbije oko teme borbe protiv nasilja prema ženama.