Sportska psihološkinja Saša Sredanović se lažno predstavlja javnosti

Tu nije kraj: Saša Sredanović tvrdi da je završila specijalističke studije sportske psihologije na Univerzitetu u Mastrihtu. Reč je o specijalističkim studijama koje ne postoje, niti su ikada postojale. Na molbu da razgovaramo sa Sredanović o navodima iz njene biografije najpre smo dobili pretnje tužbom od njene PR menadžerke, a potom je našoj redakciji stigla i opomena pred tužbu od „Advokatske kancelarije Zejaković” s logom Advokatske komore Beograda (AKB). Ta kancelarija ne postoji, a zloupotreba logoa prijavljena je AKB.

U tekstu koji sledi predstavićemo sve podatke iz biografije Saše Sredanović koji su zvanično demantovani ili su dokazano nemogući / neverodostojni.

„Head Sport psihologyist” i kafa sa Hoakinom

U medijima Saša Sredanović predstavlja sebe kao sportsku psihološkinju koja je diplomirala kliničku psihologiju na Univerzitetu u Mastrihtu u Holandiji, a zatim specijalizirala sportsku psihologiju na istom univerzitetu. Napominje da govori sedam jezika, da je sportska psihološkinja za ceo tim, ali da su je u klubu profilisali kao psihologa za napad.

Navodi da je u početku radila za manje klubove u Holandiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, a da je onda došla u Olimpiju iz Ljubljane. Potom je, kaže, otišla u Španiju, gde je radila za Atletik Bilbao, pa za Real Betis, da bi je zatim nakon transfera dovela Barselona, odnosno njena akademija La Masija. Na svom verifikovanom Instagram nalogu Saša Sredanović tvrdi da je (obratiti pažnju!) „Head Sport psihologyist”.

Često pominje kako blisko sarađuje sa trenerima i fudbalskim zvezdama. Tako, na primer, navodi da je ona zaslužna što je Injaki Vilijams pomeren sa špica na krilo, dok sa Hoakinom Sančezom redovno pije kafe i toliko su bliski da je „on njoj psiholog”. Medijima je ispričala i sledeću anegdotu: trener i legenda Barselone Ćavi zadirkivao je poljskog napadača Roberta Levandovskog, rekavši mu kako se u Poljskoj više pisalo de će Saša Sredanović doći u Barselonu nego on.

Kaže da 15 godina radi ovaj posao, a da je u žižu medijske pažnje došla tako što je pre par godina odlučila da napravi seminar sportske psihologije u Hotelu In.

Koliko su verodostojne tvrdnje Saše Sredanović? Anegdote, svakako, nismo bili u prilici da proverimo, ali ključne elemente biografije jesmo. Idemo redom.

Prethodna analiza

FakeNews Tragač je sredinom decembra 2022. godine istraživao da li je Srbija „jedina evropska reprezentacija na Mundijalu u Kataru koja je otputovala bez psihologa”. Kontaktirali smo sa medijskim predstavnicima evropskih selekcija i u pet od sedam pristiglih odgovora dobili potvrdu da ekipa nema nijednog psihologa u stručnom timu.

Lažna informacija potekla je upravo od Saše Sredanović, iz njenog intervjua za Radio-televiziju Srbije. Tada smo pokušali da proverimo još jednu informaciju iz teksta javnog servisa: da se Sredanović nalazi „na zvaničnoj listi najplaćenijih trenera u elitnoj španskoj fudbalskoj LaLigi”. Nismo pronašli takvu listu, pa smo odlučili da se fokusiramo na druge podatke iz biografije, ali ponovo bezuspešno – o Sredanović nije bilo nijedne vesti ili informacije na internet prezentacijama klubova u kojima je navodno radila. Odlučili smo da im se obratimo.

Odgovori klubova

U upitima koje smo poslali Olimpiji, Atletik Bilbau, Real Betisu i Barseloni referisali smo na navode Saše Sredanović o angažmanu u tim klubovima. Pristigla su sva četiri odgovora i sva četiri su negativna.

Saša Sredanović navodi da je potpisala ugovor s ljubljanskom Olimpijom i da je tamo provela dve i po godine. Iz tog kluba za Tragač odgovaraju da, prema njihovim evidencijama, osoba pod tim imenom nikada nije potpisala nijedan ugovor s klubom.

Iz FK Atletik Bilbao stigao nam je odgovor da su se raspitivali o Saši Sredanović među stručnjacima iz medicinskog departmana tog kluba i da se niko od njih ne seća saradnje sa osobom pod imenom Saša Sredanović. Na upit o angažmanu Saše Sredanović stigao nam je negativan odgovor i iz Real Betisa.

Iz Barselone – gde je Sredanović navodno trenutno angažovana – veoma brzo su nam odgovorili da „niko pod ovim imenom (Saša Sredanović prim. aut) ne radi u La Masiji”. U daljoj komunikaciji poslali smo Kemiju Terezu Oliveri, Barseloninom službeniku za medije, i link ka Instagram profilu Sredanović, gde u opisu stoje informacije o angažmanu u Barseloni / La Masiji. Stigao nam je identičan odgovor: ne, ta osoba ne radi u La Masiji.

Fakultet i misteriozna specijalizacija

U medijima Sredanović ističe da je završila kliničku psihologiju na Univerzitetu u Mastrihtu u Holandiji, a da se zatim specijalizovala u oblasti sporta na istom fakultetu.

Zbog „Evropskih smernica za privatnost” nije moguće dobiti zvanične potvrde o statusu studenata i diplomaca na Mastrihtu, ali postoji nekoliko nemogućih i neutemeljenih tvrdnji u informacijama o školovanju Saše Sredanović.

Prvo, na Linkedin profilu Saše Sredanović navodi se da je diplomirala na „Maastriht University of clinical psychology“, a takva institucija ne postoji. Na Univerzitetu u Mastrihtu nude se osnovne studije psihologije na engleskom i holandskom jeziku.

Drugo, na zvaničnom sajtu ovog univerziteta ne postoje informacije o osnovnim, master ili specijalističkim studijama sportske psihologije. Poslali smo upit profesoru Gilu ten Horu, koordinatoru jedinog predmeta posvećenog sportskoj psihologiji na Univerzitetu u Mastrihtu, a on nam je potvrdio da specijalizacija koju Saša Sredanović navodi – ne postoji, niti mu je poznato da je u tom gradu, u nekoj drugoj obrazovnoj instituciji, moguće specijalizovati se za sportsku psihologiju. Trenutno čak ni predmet „Sport & Exercise Psychology”, na kom je Ten Hor bio koordinator, više nije aktivan.

Treće, u razgovoru za Sputnik u emisiji „Miljanov korner” Sredanović objašnjava kako je, da bi prijavila diplomski ispit, morala imati 3.600 sati rada sa sportistima. Ukoliko bismo ovaj broj podelili sa osam radnih sati dnevno, dobijamo 450 dana rada. Ovo je neuobičajeno visok zahtev za studenta osnovnih studija, posebno kada se sagleda u kontekstu zahteva koji su, na primer, potrebni za sticanje Evropskog sertifikata za psihoterapiju, za šta je dovoljno ukupno 3.200 sati teorijskog i praktičnog rada.

Odbijanje komunikacije: „Prijateljski savjet, ne izbacaj ništa”

Nakon što je Barselona u odgovoru za Tragač demantovala da Saša Sredanović radi kao sportska psihološkinja u La Masiji, obratili smo se Saši Sredanović u pokušaju da čujemo njenu stranu, odnosno dobijemo bilo kakav dokaz da radi u ovom klubu.

Odgovor smo, umesto od nje, dobili od Seke Sredanović, koja se predstavlja kao Sašina PR menadžerka. Isprva nam je odgovoreno da je „Saša u velikoj gužvi i problemima”, a zatim da po ugovoru ne može da daje izjave za ovu sezonu. Kada smo pokušali da njenoj PR objasnimo povod istraživanja, već u drugoj rečenici pomenula je tužbu: „Ne bi ti išla od nas tužba, već od nadležnih. Prijateljski savjet, ne izbacaj ništa”, pisalo je u odgovoru.

Na naš poslednji pokušaj da dobijemo bilo kakav dokaz rečeno nam je da bismo „morali da znamo ko je Saša Sredanović” i da ona „nije u obavezi da bilo šta dokazuje”, a dobili smo i savet: „Moj savjet, bavite se svojim poslom koji odlično obavljate, Sašu Sredanović ostavite po strani, da ne bude da Vas nisam upozorila”, napisala je PR Seka Sredanović.

Upozorenje nepostojećeg advokata

Nedugo nakon gorepomenute prepiske, na mejl glavnog i odgovornog urednika, pomoćnika urednika, kao i menadžerke programa FakeNews Tragača stigla je opomena pred tužbu koju je „po nalogu našeg klijenta Saše Sredanović” uputio izvesni advokat Miloš Zejaković iz, kako se navodi, „Advokatske kancelarije Zejaković”.

U opomeni se upućuje „posebna nota” novinaru koji je stupio u kontakt sa PR Sekom Sredanović i stoji da je to opomena pred „pokretanje postupka međunarodne tužbe – po predmetu uvrede, klevete, iznošenja neistina, povrede privatnosti, časti, morala”.

Dokument koji nam je dostavljen putem mejla sadrži logo Advokatske komore Beograda, kao i informacije da se Advokatska kancelarija Zejaković nalazi u Takovskoj 46 u Beogradu. Pokušali smo da pronađemo kancelariju i advokata uz pomoć Gugl pretrage – nismo uspeli. Bili smo i na adresi Takovska 46, a u zgradi na toj lokaciji nismo pronašli nijednu advokatsku kancelariju, niti tablu s imenom kancelarije koja bi na takvom mestu morala da bude jasno istaknuta. Jedna od stanarki Takovske 46 rekla nam je da ne zna ni za kakvu advokatsku kancelariju u tom kompleksu.

Budući da „Advokatsku kancelariju Zejaković” nismo mogli da pronađemo u registru Advokatske komore Beograda, obratili smo se AKB, gde su nam potvrdili da advokat pod imenom Miloš Zejaković ne postoji u njihovoj evidenciji, kao i da u Takovskoj 46 nema registrovanih advokatskih kancelarija. Takođe, zatražili su da im prosledimo opomenu koju smo dobili kako bi istražili potencijalni slučaj lažnog predstavljanja.

Na mejl s kojeg smo dobili opomenu poslali smo upit, zatraživši sken o upisu u advokatsku komoru. Do dana zaključivanja ovog teksta na njega nismo dobili odgovor.