Srbi nisu najstariji evropski narod, a potraga za najstarijim narodom je besmislena

Kako smo utvrdili, podaci koji se u medijima predstavljaju kao senzacionalno otkriće nisu novina u naučnoj zajednici, dok su zaključci koji iz njih navodno proizilaze netačni i neutemeljeni, te su mediji, bez konsultovanja ijednog relevantnog izvora, kao objektivne i naučne preneli proizvoljne interpretacije Nebojše Draškovića.

Na sertifikatu i u potpisu televizije Prva pisalo je da je Nebojša Drašković doktor nauka, pa smo pokušali da proverimo tu informaciju. Sam Drašković nam je u telefonskom razgovoru najpre rekao da je istoričar, a na pitanje zašto je potpisan kao doktor nauka rekao nam je da je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Nikšiću. Zatim je rekao da je „studirao dva fakulteta sa prijateljem sa kojim je bio ista generacija, koji se zove Milan St Protić – istoriju i Pravni fakultet u Beogradu“, da bi na kraju rekao da napišemo da je „penzionisani penzioner sa tri diplome u penziji“, a na pitanje da li je jedna od te tri diplome doktorska, rekao je da „najbolje da mi to proverimo“ i da kažemo da nam on „nije ništa rekao“. U Kobis bazi Crne Gore pretragom, međutim, nismo naišli na disertaciju pod njegovim imenom, zbog čega ostaje nejasno da li je ili nije tačno medijski predstavljen.

Kako piše portal B92: „Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bošnjaci najstariji su narodi u Evropi. Za to senzacionalno otkriće postoji i sertifikat, odnosno potvrda DNK instituta iz Hjustona, najuglednije institucije u toj oblasti u svetu.”

Međutim, ono što se u medijima predstavlja kao „Hjustonski DNK institut iz Teksasa” zapravo je ogranak komercijalne kompanije „Family Tree DNA” iz Hjustona koja za novac izdaje sertifikate na kojima se nalaze rezultati testiranja DNK pojedinaca, u ovom slučaju Y-DNK testiranja po kojem se poreklo istražuje po muškoj liniji. Dakle, svako ko se testira dobiće sertifikat, samo će sadržaj sertifikata, u zavisnosti od konkretnih rezultata, biti drugačiji. Na internetu se mogu pronaći na stotine ovih sertifikata koje su testirani pojedinci javno objavili, pa se može naići i na one sa identičnim komentarom kao sa sertifikata Nebojše Draškovića, koji su, između ostalih, dobili i izvesni Andrii Lundiak ili Stanley John Petrowski.

Iz kompanije „Family Tree DNA” su na pitanje da li ovaj sertifikat može predstavljati dokaz da testirana osoba pripada najstarijem narodu u Evropi odgovorili odrečno: „Haplogrupa ne ukazuje na nacionalnost. Haplogrupa je naučna oznaka koja identifikuje liniju drevnih predaka. U ovom slučaju haplogrupa I ukazuje na to da su drevni preci testiranog pre nekoliko hiljada godina migrirali kroz južnu Evropu, ali ne može biti specifičnije od toga.”

I drugi sagovornici FN Tragača saglasni su da to što neko ima I2a haplogrupu i ima drevne pretke nije nikakav dokaz da su Srbi ili bilo koji narod kod kojeg je ova haplogrupa dominantna najstariji iz jednog prostog razloga: genetika je mnogo starija od naroda. Dakle, to što jedan pojedinac ima pretka koji je davno naseljavao Evropu ne mora da znači da je narod kojem taj pojedinac danas pripada najstariji. Narodi su istorijske i kulturološke kategorije i biološki su heterogeni.

Kako navodi Biljana Stojković, profesorka na katedri za genetiku i evoluciju Biološkog fakulteta u Beogradu, u vreme kada su drevni evropski haplotipovi nastajali nikakvih naroda nije bilo, već je tadašnje stanovništvo bilo organizovano u socio-političke istorijske grupacije.

„Kada je jedna skupina ljudi na određenoj teritoriji odlučila da napravi društvenu organizaciju, da se nazovu narodom, da se dogovore kojim će jezikom da razgovaraju – tada nastaju narodi, ali to se dešava znatno kasnije i u momentu kada su ti ljudi biološki već mešavine, jer narodi nastaju značajno kasnije od porekla tih haplotipova. Svaki savremeni narod u Evropi je mešavina starih paleolitskih i novih neolitskih haplotipova koji su dolazili iz Azije. Srbi ili Hrvati ili bilo koji drugi narod nisu najstariji narod, jer prosto ovi haplotipovi potiču mnogo, mnogo pre nastanka Srba i Hrvata i koga god hoćete, ne pričam samo o Balkanu, nego uopšte u svetu”, objašnjava Biljana Stojković i postavlja pitanje „Šta je onda čovek koji se izjašnjava kao Srbin, a nema I2a haplotip?”.

Kako se dalje navodi u medijima, osim sertifikata, dokaz za objavljene tvrdnje je i, kako se navodi, „istraživanje koje je Draškovićevo udruženje sprovelo u saradnji sa drugim organizacijama. Oni su testirali gene muškaraca sa ovih prostora, što je potkrepilo činjenicu da smo najstariji narod Evrope”.

Međutim, Jovica Krtinić, predsednik udruženja Društva srpskih rodoslovaca „Poreklo”, koga i sam Drašković imenuje kao svog saradnika, kaže da jeste sarađivao sa njim, ali da se ne slaže sa iznetim tvrdnjama. Udruženje „Poreklo” je pre šest godina pokrenulo „Srpski DNK projekat” sa ciljem da na jednom mestu okupi sve osobe sa ovih prostora koje su uradile Y-DNK test. Krtinić navodi da je svaki pokušaj da se utvrdi ko je bio prvi čovek ili prvi nacion unapred osuđen na proizvoljnost.

„Nesumnjivo da kod jednog dela ljudi koji se izjašnjavaju kao Srbi ima genetike koju treba dovesti u vezu sa drevnim populacijama koje su bile u Evropi, ali isto tako imate genetiku koja se može naći na Dalekom istoku, Bliskom istoku, Zakavkazju – jedna heterogenost koja nikoga ko nema I2a haplotip ne čini ništa manjim Srbima. Tu se bespotrebno uvode neke kategorije koje su ovovremene da bi se objasnilo nešto što je daleka prošlost, praistorija.“

Svrha genetičke genealogije, kako navode naši sagovornici, nije u tome da se utvrdi „koji je narod najstariji”, već je to za naučnu zajednicu značajno zbog demografskih istraživanja, praćenja migracija, ratova i načina na koji su se narodi mešali.

Sa druge strane, kako objašnjava Jovica Krtinić, svrha pojedinačnog testiranja nije da se utvrdi da li pojedinac pripada najstarijem narodu u Evropi, već se više bave ovovremenim stvarima.

„Kada se testirate u DNK laboratoriji u Hjustonu ili nekoj drugoj laboratoriji, u sertifikatu koji dobijete u najopštijem smislu piše kojoj haplogrupi i eventualno kojoj podgrani pripadate, pa oni odrede kad je otprilike mogao da živi zajednički predak svih ljudi koji su nosioci te haplogrupe. Međutim, treba znati da ispod tih haplogrupa i ispod tih grana haplogrupa, postoji niz podrgana i njihovih grana i to se grana u hiljadama nekih manjih ogranaka i mi danas utvrđujemo poreklo pojedinca na osnovu toga što znamo kom podogranku podogranka on pripada, a postojanje nekog dalekog pretka je sa stanovišta naših istraživanja potpuno irelevantno” – kaže Krtinić. On zaključuje da ovakvi navodi samo zbunjuju ljude koji bi možda želeli da saznaju nešto o svom davnijem poreklu, ali su sada u nekom strahu da neće kao rezultat dobiti određenu haplogrupu i da će tim biti manje Srbi, Hrvati, Bošnjaci ili Crnogorci, a to nema nikakvo naučno utemeljenje.

Ovu vest preneli su portali Espreso i Srbin Info.