Srbija u vrtlogu lažnih vesti

Informer, jedan od listova sa najvećim tiražom, tokom 2017. je na 302 naslovne strane objavio čak 362 lažne vesti. To su utvrdili istraživači Novosadske novinarske škole, koji su osnovali sajt “Fakenews”, kako bi podstakli borbu protiv propagande i dezinformacija u javnoj sferi.

„To nas dovodi do zaključka da ovaj mediji, ali i mediji slični njemu, objavljuju neproverene informacije gotovo svakodnevno. One se najčešće tiču najavljivanja ratnih sukoba, što je izrazito ratnohuškački pristup. Informer je tokom 2017. najavljivao sukobe Srbije sa Albancima sa Kosova, sa NATO-om, najavljivao je sukobe i sa Makedoncima, sa Bosancima, Hrvatima i ništa se od toga nije dogodilo. Godinu dana nakon toga možemo da kažemo da su to bile lažne vesti, lažne uzbune i čisto podizanje panike”, kaže jedan od istraživača Novosadske novinarske škole Stefan Janjić.

Analiza lažnih vesti pokazuje da ih najčešće prenose tabloidni mediji. Međutim, autori nedavno pokrenutog sajta “Raskrinkavanje” utvrdili su da i javni servisi RTS i RTV objavljuju lažne vesti zbog čega se, zajedno sa listom Kurir i agencijom Tanjug, nalaze na njihovoj crvenoj listi medija.

“Postoje mediji koji su dokazano više puta bili produžena ruka države, služili su kao nekakva propagandna mašinerija, uopšte nisu bezazleni, naivni i nevini, tako da ih ne bih abolirala od bilo kakve odgovornosti i uvek bih išla sa tom pretpostavkom da oni vrlo dobro znaju šta rade”, upozorila je Marija Vučić, novinarka sajta “Raskrinkavanje”.

Da bi se neki mediji našao na crvenoj listi “Raskrinkavanja”, dovoljno je da je objavio bar jednu lažnu vest u poslednja dva meseca. Informacija koja je javne servise stavila na tu listu bilo je prenošenje izmišljene Tanjugove vesti. Agencija je objavila izjavu ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović pre nego što je ona uopšte stigla na događaj. Marija

Vučić podseća i na vest iste agencije koja je dovela do zatezanja odnosa između Srbije i Bosne i Hercegovine, kada je netačno preneta izjava člana predsedništva Bakira Izetbegovića o priznanju Kosova.

“Tanjug je objavio da će BiH priznati Kosovo i to su bez ikakve provere preneli drugi mediji. A vrlo lako je bilo proveriti tu vest, zato što je Izetbegović dao intervju za Dojče vele. Na pitanje novinara hoće li BiH priznati Kosovo, on je rekao ‘nadam se da da’. Par dana posle toga smo imali na naslovnoj Informera’Izetbegović bi da kolje’, i to vam je kao grudva snega koja se sve više kotrlja i vi više nemate pojma šta je izvor te informacije, kako se to desilo i na kraju strašna priča, zatežu se odnosi a sve zbog toga što je Tanjug uradio jednu tako nečasnu stvar”, rekla je ona.

Pogubne posledice olakog preuzimanja neproverenih informacija i izjava u vidu lažnih vesti videle su se i u slučaju izveštavanja o malim boginjama – bolesti koja više ne bi trebala da postoji, a kojom je od oktobra prošle godine zaraženo više od četiri hiljade ljudi. U Srbiji se vode istrage protiv osoba koje su javno širile dezinformacije o vakcinaciji, ali je opomena za medije regulatornih tela izostala.

“Postoje lažene vesti koje mogu da utiču na društvene procese, da ugroze nacionalnu bezbednost ili zdravlje, to smo imali prilike da vidimo nedavno u kampanji protiv vakcinisanja dece kada su različite javne ličnosti, astrolozi i drugi laici, oslanjajući se na neproverena istraživanja i vesti, širile informaciju da je vakcinisanje opasno i na taj način ugrozili javno zdravlje u čitavoj Replici Srbiji. To je ono polje na kome se lažne vesti naročito moraju suzbijati jer suizuzetno opasne”, ocenio je istaživač Janjić.

Izjave i obećanja političara često su udarne vesti, koje većina medija kritički ne ispituje i ne proverava. Građanin u takvim okolnostima obećanja mogu da “provere” tek kada neposredno, na svojoj koži, osete njihove posledice, što je proces koji može da potraje. Već devet godina sajt “Istinomer” ocenjuje istinitost izjava političara, a njihovo prošlogodišnje istraživanje otkrilo je poražavajuću statistiku – od ocenjivanih 140, samo šest izjava bilo je istinito.

“Smenom vlasti počela su da se izdvajaju tri političara, tadašnja tri lidera Vučić (Aleksandar), Dačić (Ivica) i Dinkić (Mlađan). Kada je otišao Dinkić, ostala su ova dvojica, da bi se vrlo brzo izdvojio samo Vučić, koji daje najveći broj izjava, a veliki broj njegovih izjava smo cenili najčešće negativno. Nažalost ukoliko se oni ne kažnjavaju na izborima, dobijaju vetar u leđa da na isti način postupaju kao što su činili ranije”, smatra Siniša Dedić novinar iz Istinomera.

Ovogodišnje istraživanje o medijskoj pismenosti u Evropi pokazalo je da su balkanske zemlje najmanje “otporne” na širenje lažnih vesti i da se Srbija našla na 29. mestu od 35 zemalja. Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Nedim Sejdinović podseća da širenje lažnih vesti u Srbiji ne dozvoljavaju Zakon o informisanju i medijima i Kodeks novinara Srbije.

“U vreme kada političari svakodnevno iznose neistine ili lažna obećanja, odgovornost novinara je još veća. Mediji i novinari ne samo da krše medijski kodeks, ne samo da dezinformišu javnost i rade protiv javnog interesa, već nanose ogromnu štetu društvu. To nije uloga medija, nije uloga novinara. Oni moraju, i to ne samo po profesionalnim standardima već i po etičkom kodeksu, da idu korak dalje”, rekao je Sejdinović.

Osim što novinari, kao i građani, moraju da “idu korak dalje” i preispituju informacije, za sada nema preciznog odgovora kako se boriti protiv lažnih vesti koje se pomoću interneta šire brzinom svetlosti. Međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) predložila je uvođenje potvrde za medije koji poštuju norme profesionalnog morala, što bi doprinelo njihovom pozicioniranju kao pouzdanih izvora informisanja, sa planom primene od 2019. godine.