Šta štampa žuta štampa

Juče, pre nego što ću početi sa pisanjem ovog teksta, prvi put sam u životu obišao sve režimske elektronske smećarnike i konclogore za vesti, izuzev „Novosti“ i „Politike“ (imam i ja dušu). Dakle, elektronski sam prelistao „Kurir“, „Informer“, „Republiku“ (elektroverzija oblagača kanti za đubre „Srpski telegraf“), „Alo“ i „Objektiv“.

Hteo sam da proverim da li su ova medijska čudovišta zaista privremeno uspavana, kao što se priča. Moje dosadašnje iskustvo sa njima svodilo se na to da su mi mazohisti, koji su posećivali ove portale ranije, revnosno slali tekstove u kojima sam bio seckan na froncle, cepan na komade, nazivan fašistom, ludakom, rasistom, pedofilom, klovnom, smrdojkovićem i čime sve ne.

Pre toga, čak dve televizijske emisije bazirao sam na prelistavanju tog smeća, baš zato što je predstavljalo parodiju tabloidnog novinarstva, stvorenu isključivo da služi kao papirno krilo Vučićevog medijskog fronta protiv političkih neistomišljenika i kritičara njegovog mafijaškog režima. Dolazili su uvaženi gosti, smejali smo se idiotizmima koje je ova gamad objavljivala, cepali im novine, gužvali ih i bacali na patos.

Pomenuti tabloidi lagali su, izmišljali, vređali i ponižavali svakoga ko bi se usudio da u pola rečenice kritikuje narko-kleptokratsku hobotnicu koja upravlja zemljom. A juče? Dara Bubamara nabola čoveka na aerodromu. Toga ima na svim ovim portalima, pa sam uspeo da zapamtim. Neka Anastasija i nekakav Gudelj nešto, a Ceca plače.

Bedne ostatke one otrovne krvi našao sam u tekstovima posvećenim Hrvatskoj (s njima smo izgleda u nekom problemu, da li pravom, da li izmišljenom, mrzelo me da proveravam), valjda da onaj ko ova govna čita godinama i koji je izgubio 98 odsto sivih ćelija, stekne utisak kako se tu ipak ništa nije promenilo, jer, evo, oni pizde na nekog.

Rusija i Ukrajina? Vrlo tanko. Samo o tenkovima iz ere SSSR. Domaća politička scena? Ne postoji. Čak ni Vučić ne postoji, ili možda ipak postoji, ali ja se ne sećam da sam ga primetio u njihovim vestima. Pošto je očigledno stigla naredba o obustavi proizvodnje veštačkih afera i kampanja protiv političkih protivnika, uredništva ovih medijskih gnusoba snašla su se uglavnom tako što su stranice posvećene nakazama iz rijalitija i tzv estrade proširila na celokupnost izdanja, uz bizarne vesti iz sveta (sida, plus policajac koji je došao na uviđaj u američku školu, saznao da mu je u masakru ubijeno dete).

Tako je bilo juče, a sigurno je i danas. Idite. Pogledajte. Osetićete se kao da šetate kroz čopor uspavanih hijena. Kako je na televizijama sa naci-frekvencijom ne znam. TV ne palim, ali je očigledno reč o tihoj režimsko-medijskoj predaji, ili bolje rečeno, tihom primirju, jer sredstvo za uspavljivanje ne traje večno. Osim ako nije reč o eutanaziji.