U jeku borbi u Ukrajini nakon ruske invazije, pojedini mediji u Srbiji počeli su da objavljuju navode iz dokumenta pod nazivom „Cela istina o zločinima Ukrajine u Donbasu“ u kome se iznosi teza da je u aktuelnom sukobu Ukrajina agresor.
Od dešavanja 2014. do 2015. do prvih dana ruske invazije, u dokumentu se na 29 strana opravdava napad Rusije na Ukrajinu, najvećim delom kroz objave sa ruske društvene mreže Telegram.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je proveravao poreklo dokumenta i ono što se u njemu tvrdi u odnosu na činjenice o događajima u Ukrajini.
Dokument na srpskom jeziku je prvobitno na svom Telegram nalogu podelio Vladimir Đukanović, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke 28. februara ne navodeći autora, niti izvor.
RSE je utvrdio da je dokument izvorno, na ruskom jeziku, dva dana ranije, 26. februara, podelilo na sajtu Udruženje ruskih ratnih veterana.
Srbija se na sednici Generalne skupštine UN-a 2. marta pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu. Zvaničnici u Srbiji ponovili su da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine. Međutim, u izjavama se navodi i da se ne razmatra uvođenje sankcija prema Rusiji.
Takvim stavom vlasti u Srbiji odbijaju da usaglase politiku sa stavovima Evropske unije (EU), čijem članstvu teži.
U državi, u kojoj prema istraživanju beogradske organizacije Institut za evropske poslove osam od deset građana Rusiju smatra prijateljem, paralelno se održavaju protesti podrške i Ukrajini i Rusiji, dok mejnstrim mediji otvoreno izražavaju podršku Rusiji i predsedniku te države Vladimiru Putinu.
Donosimo neke od tvrdnji iz dokumenta koji se deli po mrežama.
. . .
Navod: Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da civilnom stanovništvu Ukrajine ništa ne preti. Ruska vojska ne izvodi raketne, vazdušne i artiljerijske udare na gradove Ukrajine.
Činjenica: Milion ljudi izbeglo iz Ukrajine
Ujedinjene nacije (UN) su 1. marta objavile da je od početka invazije Rusije na Ukrajinu bilo najmanje 536 civilnih žrtava, uključujući poginule i povređene.
Poginulo je 136 ljudi, među kojima je trinaestoro dece.
U saopštenju UN od 3. marta navodi se da je milion ljudi izbeglo iz Ukrajine od početka ruske invazije.
Detaljnije pojašnjenje
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty International) saopštila je 25. februara da su rusku invaziju na Ukrajinu obeležili „neselektivni napadi na civilna područja i napadi na zaštićene objekte kao što su bolnice“.
„Ruska vojska je pokazala očigledno zanemarivanje života civila upotrebom balističkih projektila i drugog eksplozivnog oružja sa širokim dejstvom u gusto naseljenim područjima. Neki od ovih napada mogu biti ratni zločini“, naveo je Amnesti.
Tužilac Međunarodnog krivičnog suda objavio je da je otvorio istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini, preneo je Reuters 3. marta.
„Već u preliminarnom ispitivanju situacije u Ukrajini, moja kancelarija pronašla je opravdanu sumnju da su tamo počinjeni zločini za koje je ovaj sud nadležan“, rekao je on.
Prema pisanju međunarodne istraživačke mreže Bellingcat, primećeno je korišćenje kasetne municije, oružja koje „predstavlja neposrednu pretnju civilima tokom sukob a“ a koje je više od 100 država potpisnica Konvencije o kasetnoj municiji zabranilo. Rusija i Ukrajina to nisu uradile.
. . .
Navod: Do 24.02.2022 u 23:00 po moskovskom vremenu (21:00 po centralnoevropskom) nema informacija o povređenima i žrtvama među civilnim stanovništvom, pogromima i pljačkama zbog prisustva ruskih oružanih snaga tokom specijalne operacije na teritoriji Ukrajine.
Činjenica: Ubijeno 57 ljudi
Ukrajinski ministar zdravlja je 24. februara, na dan na koji se navod odnosi, izjavio da je 57 ljudi ubijeno a 169 ranjeno prvog dana ruske invazije na Ukrajinu, objavila je agencija Reuters u 20:48 po centralnoevropskom vremenu.
Kancelarija Visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) je saopštila da je između četiri časa ujutru 24. februara i pet časova posle podne 26. februara, u periodu na koji se navod referiše, registrovano najmanje 240 civilnih žrtava, od kojih je 64 ljudi poginulo, a 176 ranjeno u napadima iz vazduha i na kopnu.
Prema podacima OHCHR objavljenim 1. marta od početka ruske invazije na Ukrajinu u napadima su život izgubile 142 osobe, među kojima trinaestoro dece.
Povređeno je više od 400 osoba, među kojima osamnaestoro dece.
Žrtve su registrovane u Donjecku i Luganjsku na istoku Ukrajine, gradu Kijevu i drugim regijama.
Detaljnije pojašnjenje
Zvanična Moskva tvrdi da ne gađa civilne, već samo vojne ciljeve. Međutim, snimci i podaci sa terena u ukrajinskim gradovima pokazuju drugačije.
Kancelarija Visokog komesara UN za ljudska prava saopštila je 2. marta da su UN prijavile više od 500 civilnih žrtava u Ukrajini, uključujući najmanje 136 ubijenih i 400 ranjenih civila, preneo je CNN.
„Većina ovih žrtava uzrokovana je upotrebom eksplozivnog oružja sa širokim udarnim područjem, uključujući granatiranje iz teške artiljerije i višestrukih raketnih sistema, kao i vazdušne udare“, navodi se u saopštenju kancelarije UN.
. . .
Navod: Vojnici Oružanih snaga Ukrajine masovno polažu oružje i doborovoljno prelaze na stranu Rusije.
Činjenica: „Ovde sam. Nećemo odložiti oružje.“
Istog dana kada je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo napad na Ukrajinu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je potpisao ukaz o opštoj mobilizaciji.
Sam Zelenski je u video poruci sa ulica Kijeva od 26. februara objavljenoj na Tviteru uz opis „Ne verujte lažima“ upozorio na širenje dezinformacija o predaji ukrajinske vojske.
Video poruka ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog na Twitteru.
„U poslednje vreme na internetu je bilo mnogo lažnih informacija kako pozivam našu vojsku da položi oružje i da se evakuiše. Slušajte. Ja sam ovde. Nećemo odložiti oružje. Branićemo svoju državu“, rekao je Zelenski u videu.
Kao jedan od primera predaje ukrajinskih vojnika ruskim snagama u dokumentu se navodi da je „14 vojnika Oružanih snaga Ukrajine položilo oružje i predalo se kod sela Petrivske“ (na istoku Ukrajine).
Ta tvrdnja u dokumentu je ilustrovana fotografijom isečenom iz videa na kome se vidi devet muškaraca i jedna žena ispred automobila sa oznakom „Z“ što ukazuje na to da pripada ruskim oružanim snagama. Ovakva oznaka je na ruskim vozilima prvi put uočena uoči invazije Rusije na Ukrajinu u blizini granice dve zemlje.
U tekstu je dalje linkovan video na društvenoj mreži Telegram u trajanju od devet sekundi.
Snimljeni ljudi, devet muškaraca i jedna žena stoje postrojeni u odeći koja podseća na vojnu uniformu, ali bez ikakvih državnih ili drugih obeležja, primera radi čina ili jedinice.
Jedina žena na fotografiji u rukama drži ljubičasti civilni ruksak. Većina ljudi na fotografijama drži šake i ruke iza leđa.
RSE nije uspeo da utvrdi autentičnost videa.
Detaljnije pojašnjenje
Međutim, kompanija Meta, koja je vlasnik Fejsbuka (Facebook) i Instagrama u saopštenju od 28. februara navela je da su detektovali pokušaje hakera povezanih sa Rusijom da šire dezinformacije o predavanju ukrajinske vojske.
„Otkrili smo pokušaje targetiranja ljudi na Fejsbuku da postuju video snimke na Jutjubu (YouTube) koji prikazuju ukrajinske trupe kao slabe i kako se predaju Rusiji, uključujući jedan video u kome se tvrdi da prikazuje ukrajinske vojnike kako izlaze iz šume noseći belu zastavu kao znak predaje“, navela je kompanija Meta.
Takođe, ukrajinski ministar odbrane Oleksi Reznikov je 1. marta izjavio da Ukrajina veruje da Rusija priprema „masovnu dezinformacionu kampanju“ kako bi sugerisala da su se visoki vojni i politički zvaničnici predali.
Petrivska je inače u novembru 2019. demilitarizovana, odnosno Ukrajina je odatle povukla svoje oružane snage. Proces je nadzirala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). U saopštenju od 13. novembra 2019. OEBS je objavio izveštaj o završetku povlačenja ukrajinskih snaga iz te oblasti.
. . .
Navod: Ljudi koji govore ruski su namerno spaljeni u „Domu sindikata“ (Odesa, 2.5.2014). Istraga o zločinu nije u toku.
Činjenica: Molotovljeve koktele koristile obe strane
Proruski demonstranti napali su pristalice vlade u Kijevu koji su organizovali protest za jedinstvo Ukrajine 2. maja 2014. u Odesi, najvećoj ukrajinskoj luci na Crnom moru.
U sukobima je prema izveštaju UN-a nastradalo 48 osoba, među kojima i jedno dete.
Od 48 osoba, njih 42 su bili proruski aktivisti koji su stradali u požaru u zgradi „Doma sindikata“.
Istragu o slučaju vodili su Međunarodno savetodavno veće Saveta Evrope, Kancelarija Visokog komesara UN za ljudska prava (OHCHR) i Grupa 2. maj koju čine novinari, eksperti i aktivisti obe strane.
Sve tri istrage su utvrdile da su nemiri počeli kada je grupa proruskih aktivista napala miran marš podrške jedinstvu Ukrajine. Oružje je korišćeno na obe strane i u tim sukobima je stradalo šest osoba. Proruski aktivisti su pod napadom proukrajinskih aktivista ušli u zgradu „Doma sindikata“. Požar je nastao usled upotrebe molotovljevih koktela.
Detaljnije pojašnjenje
Svi nezavisni izveštaji iz istraga ukazuju na to da su molotovljevi kokteli bacani na i iz zgrade, odnosno da su ih koristile obe strane te je nemoguće utvrditi izvor požara u kome su stradala 42 proruska aktivista.
U saopštenju UN iz aprila 2021, sedam godina nakon smrtonosnog događaja, navodi se da je bilo istraga o tome ko je izazvao požar u zgradi „Doma sindikata“, ali da nijedna nije dala rezultate niti su zbog tog događaja podignute krivične prijave protiv pristalica bilo koje strane.
. . .
Navod: Centralne ulice grada Gorlovke (Horlivka) su 27. jula 2014. godine iz lansera (napale) gađale oružane formacije Ukrajine. Kao rezultat toga, 20 civila, uključujući četvoro dece, ubijeno je na ulicama grada.
Činjenica: Unakrsna vatra
Tog dana u Gorlovki je zabeležena unakrsna vatra ruskih i ukrajinskih snaga. Ukrajinska vojska je demantovala informacije da je gađala civile i okrivila je rusku stranu za štetu i žrtve.
U članku objavljenom 27. jula 2014. godine Vašington Post (Washington Post) je objavio fotografije američke Nacionalne obaveštajne službe (DNI) koje ukazuju na to da su ruske snage ispaljivale rakete preko granice na ukrajinske vojne snage, kako bi podržala separatiste u tom delu Ukrajine.
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.