Stefanovićev čovek osnovao portal CIK koji brani MUP od kritike

Kada je krajem 2017. godine Saša Đorđević, ekspert za policiju u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP), objavio istraživanje koje je otkrilo da su policajci nezadovoljni platama, usledili su napadi na njega sa nekoliko strana.

Očekivano, najpre je MUP optužio ovu nevladinu organizaciju da vodi kampanju protiv policije, a potom su se našli na meti provladinih tabloida.

Nisu svi napadi, međutim, bili u agresivnom tabloidnom stilu.

Diskreditaciji BCBP-a, nevladine organizacije koja 20 godina istražuje oblast bezbednosti, dugim i naizgled analitičkim izveštajima umerenijeg tona priključio se i sajt Centra za istraživanje korupcije (CIK).

„Nisu koristili tabloidni jezik, to su radili pristojno, ali su iskrivljenim argumentima pokušavali da dokažu da nismo u pravu“, objašnjava Đorđević za Raskrikavanje.

„Kad god je BCBP objavljivao istraživanja ili tekstove koji kritikuju situaciju u policiji, CIK se aktivirao i pokušavao da pobije našu argumentaciju.“

BCBP, međutim, i nije toliko loše prošao kao neki drugi koji su kritikovali policiju. Neretko tabloidnim rečnikom, optužbama bez dokaza i ukazivanjem na zaveru, CIK je pisao o vođama nezavisnih policijskih sindikata .

O Veljku Mijalioviću, predsedniku Policijskog sindikata Srbije koji često kritikuje MUP i ministra policije, CIK je, bez iznetih dokaza, pisao da je „foteljaš“ koji se „bori za očuvanje svojih privilegija, vozi u džipovima i troši novac policajaca“.

Iako ovaj sajt „skromnog“ uticaja vode ljudi nepoznati široj javnosti, žestina kojom su dosad branili MUP i nije toliko čudna ako se zna ko ga je osnovao.

U pitanju je Aleksandar Papić, biznismen blizak ministru policije Nebojši Stefanoviću, kako otkriva Raskrikavanje.

Naime, Papićeva firma Alcantara Invest registrovala je CIK-ov sajt 16. decembra 2015. godine, pokazuje dokumentacija koju su novinari Raskrikavanja dobili od međunarodnog registra vlasništva sajtova Who.is.

Svega mesec i po dana kasnije, 4. februara 2016, vlasništvo sajta je prebačeno na udruženje CIK.
Ovo udruženje osnovano je na istoj adresi na kojoj je, pre toga, bilo sedište Alcantra Invest.

Papić je poslednjih pola godine u žiži javnosti, pošto su KRIK i BIRN objavili priče o njegovim poslovima i vezama sa Stefanovićem. BIRN je objavio da je Papić, u Stefanovićevo ime, pokušao da ispravi probleme koje je napravio njegov otac nastojeći da kupi hotel „Šumadija“. KRIK je otkrio Papićevo učešće u preuzimanju nekada državnog hotela „Tonanti“ u Vrnjačkoj Banji.

„Sumnjali smo od početka da je CIK nekako povezan sa MUP-om jer su se uvek pojavljivali posle nekog našeg teksta ili istraživanja. Nismo, međutim, imali dokaza, niti smo se bavili time“, kaže Đorđević.

Centar za odbranu policije od kritike

Pre svega zbog svog ozbiljnog naziva, ali i odabira tema, CIK deluje kao objektivna i profesionalna nevladina organizacija. Njihova pristrasnost otkriva se upravo u tekstovima koji se tiču policije.

Mada na sajtu navode da istražuju korupciju u svim oblastima pa i u policiji, dosad su objavili na desetine istraživanja, ali nijedno se nije dotaklo korupcije u vrhu MUP-a.

Naprotiv, CIK je uglavnom nastupao kada ministarstvo treba – braniti.

Kada je BCBP objavio istraživanje o koruptivnim javnim nabavkama u policiji, na sajtu CIK-a osvanula je analiza napisana na osnovu odgovora MUP-a u kojoj su zaključili da je sa nabavkama sve u najboljem redu i da se sprovode po zakonu.

Istraživanja BCBP-a nazvana su tendencioznim, kritika MUP-a neosnovanom , a Saša Đorđević je optužen da „otvoreno podržava (aktivistički pokret) Lokalni front i (bivšeg zaštitnika građana) Sašu Jankovića, a MUP i policiju zdušno kritikuje“.

I Đorđevićev tvit u kome je krajem 2016. godine preneo vest da je Beograd drugi najopasniji grad u Evropi, bio je prilika da na sajtu CIK-a MUP dobije još malo prostora. Tada je novinarka ovog portala pitala državnu sekretarku Ministarstva unutrašnjih poslova Biljanu Popović Ivković šta misli o tvitu.

„Popović Ivković rekla je da su to neistine i da ne razume potrebu određenih predstavnika nevladinih organizacija da urušavaju bezbednosni sistem naše zemlje“, piše CIK.

Đorđević kaže da ga ove optužbe nisu naročito poremetile, iako ih smatra „potpuno nepotrebnim“, ali da mu jeste krivo što MUP više ne učestvuje u njihovim debatama.

Sa dosta agresivnijim napadima se u više navrata nosio Policijski sindikat Srbije, inače žestok kritičar vrha MUP-a. Kada su organizovali proteste nezadovoljnih policajaca, CIK je u tabloidnom tonu pisao da je „neobično što neki sindikat štrajkuje za prava policajaca u trenutku kada se podižu plate policajcima, nabavljaju nove uniforme i oklopna vozila“.

Na svojoj koži to je lično osetio i predsednik ovog sindikata Veljko Mijailović. Inače „umiveni“ CIK je sada bez dokaza optuživao Mijailovića da „sa nekolicinom svojih foteljaša“ bori za očuvanje svojih privilegija i fotelja, „vozi u džipovima i troši u beogradskim restoranima novac policajaca“.

I kada je tadašnji ombudsman Saša Janković iskritikovao jednu uredbu koju je doneo MUP, opet se javio CIK i sugerisao da Janković treba da da ostavku.

„Vladina-nevladina organizacija“

Trojica javnosti nepoznatih ljudi – Srđan Krsmanović, Milan Živković i Marko Pribićević – osnovala su udruženje CIK decembra 2015. godine. Od marta 2017. godine direktorka je Katarina Stamatović.

Tekstovi u kojima se iznose optužbe na račun onih koji kritikuju MUP uglavnom su potpisani sa „redakcija CIK-a“, ali nije poznato ko tačno čini njihovu redakciju – s obzirom da se taj podatak na sajtu nigde ne navodi.

Poznato je ime bivše urednice sajta Dragane Krunić, diplomca FPN- a, koja od 2018. godine radi pri Vladi, kao portparol Razvojne agencije Srbije. Nju je nasledila Danica Čanović, prema podacima registra medija.

CIK tvrdi da iza njih ne stoji nijedna domaća ni strana politička opcija niti biznis.

„Potpuno smo nezavisni u izboru tema koje radimo i glavni kriterijum nam je da su one od interesa za građanstvo, bilo na nacionalnom nivou ili su od značaja za lokalnu zajednicu“, piše na ovom sajtu.

Dosad su objavili i nekoliko desetina istraživačkih tekstova u kojima su pisali o navodnim prevarama građevinskih investitora, sumnjivim privatizacijama i stečajevima državnih preduzeća.

I dok institucije Srbije uglavnom ćute nakon otkrića drugih istraživačkih medija, nakon istraživanja CIK-a su u nekoliko navrata reagovali, pa je tako, kako sami tvrde, nekoliko ljudi posle njihovih tekstova pohapšeno.

Sliku pravog istraživačkog centra gradili su i bazama imovine i prihoda državnih sekretara i biografijama kandidata za beogradske izbore. U nekoliko navrata su pisali o imovini opozicionih političara poput Dragana Šutanovca, Vuka Jeremića, Saše Jankovića, kao i tome kako opozicija finansira izbornu kampanju. Naprednjacima se, indikativno, nisu ozbiljno bavili.

„Jasan je njihov modus operandi – prave nešto nalik onome što rade CINS, KRIK, BIRN. Rade slične stvari i koriste sličan jezik, ali je razlika u tome što oni nisu kritični prema vlastima“, kaže Saša Đorđević iz BCBP-a.

Da je CIK „vladina-nevladina organizacija“, dodaje on, vidi se i po tome što imaju dobru komunikaciju sa državnim institucijama poput MUP-a, za razliku od onih organizacija koje kritikuju vlast i za koje su institucije zatvorene.

Finansijski izveštaji CIK-a pokazuju da svi njihovi prihodi potiču od donacija, pa su tako prošle godine dobili 1,8 miliona dinara (oko 15 hiljada evra), a 2017. godine nešto više od dva milion a (blizu 17 hiljada evra).

Ipak, ova organizacija krije ko su donatori. Na njihovom sajtu nema podataka o tome.

Ko je Aleksandar Papić?

Dobru saradnju sa MUP-om ovaj sajt možda duguje upravo činjenici da je njegov osnivač bio Aleksandar Papić, čovek od poverenja prvog čoveka policije.

Reč je o biznismenu koji se ne pojavljuje često u javnosti, ali veze sa Nebojšom Stefanovićem pokazuju brojne fotografije i video snimci na društvenim mrežama, o čemu je KRIK ranije pisao.

Zajedno su se u decembru 2017. godine pojavili u Opštinskom odboru SNS-a na Zvezdari, gde su sedeli jedan do drugog. Viđeni su i na jednom stranačkom skupu u ovoj opštini, a 2018. godine su fotografisani i na koncertu povodom proslave Dana policije.

Papić je Stefanovića branio i na Tviteru, kada su ga drugi kritikovali i napadali, nazivajući ljude pogrdnim imenima. Tako je bivši ombudsman Saša Janković za njega „američki špijun koji je psihički oboleo“, bivši poverenik Rodoljub Šabić „politikant na zalasku karijere koji laže“, a Balša Božović iz DS-a „jedan od žutih koji je ojadio Srbiju“.

U poslednje vreme je došao u žižu javnosti nekoliko puta kada su BIRN i KRIK objavili priče u kojima je jedan od aktera.

Tako je BIRN pisao o demoliranju hotela Šumadija u Beogradu, koje je usledilo nakon neuspelih pregovora o njegovoj prodaji, a u kojima je, navodno, učestvovao otac ministra Stefanovića. Vlasnika hotela je, kako piše BIRN, posetio čovek koji se predstavio kao Aleksandar Papić i koji je pokušao da „ispravi brljotine koje je ministrov otac napravio“.

KRIK je otkrio da je Papićeva firma Alcantara Invest kupila 2015. godine luksuzni hotel u Vrnjačkoj banji, koji je ubrzo prešao u ruke drugog biznismena bliskog SNS-u. Za tu kupovinu ova firma, koja je godinu dana pre toga poslovala sa milionskim gubicima, „iskeširala“ je 725.000 evra.

Računi Alcantare Invest su od 2016. godine gotovo neprestano u blokadi, a trenutni dug im je skoro 26 miliona dinara (malo više od 220.000 evra).

Papić je do 2016. bio i vlasnik firme MPSS Corporation za trgovinu nameštajem, tepisima i opremom za osvetljenje, koja je takođe poslovala sa gubicima.

Do Papića i ljudi koji vode CIK novinari Raskrikavanja nisu uspeli da dođu – Papić nije odgovorao na pozive, a mejl adrese i brojevi telefona sa sajta CIK-a nisu više aktivni.

Na poruke poslate preko tvitera i mobilnog telefona, direktorka CIK-a Katarina Stamatović nije odgovorila, kao ni prvi direktor Srđan Krsmanović na pitanja poslata mejlom. Bivša urednica Dragana Krunić odbila je razgovor za Raskrikavanje.

Novinari su otišli i na adresu na kojoj se od pre mesec dana nalazi sedište ovog udruženja, prema podacima poslovnog registra. Tamo, međutim, ništa ne ukazuje da su tu stvarno kancelarije CIK-a.

Na adresi je privatni stan. Vrata je otvorila žena koja tvrdi da nikada nije čula za CIK, kao i da ne zna kako je moguće da je to udruženje registrovano na njenoj adresi.

Poslednjih meseci, sajt CIK-a je gotovo neaktivan i uglavnom prenosi tekstove drugih medija o aktuelnim debatama vlasti i opozicije o izbornim uslovima u Srbiji, kao i vesti o izborima u svetu.

Saša Đorđević iz BCBP-a navodi da ovakve vladine-nevladine organizacije nisu nove ni u svetu ni kod nas – pokušavaju da stvore privid dijaloga u društvu, a zapravo zastupaju nečije interese napadajući drugu stranu.

Ipak, Đorđević u tome vidi i nešto pozitivno.

„To što se nekome ne sviđa to što radimo i pokušava da to izokrene i opovrgne u javnosti, to upravo govori da je ono što radimo ipak značajno“, zaključuje on.