Mogućnost mnogo bržeg širenja lažnih vesti preko interneta je prva stvar zbog koje smo zabrinuti, a druga stvar je da se građani sve više informišu putem društvenih, a ne tradicionalnih medija, rekla je Stojanović Gajić.
Prema njenoj oceni, ljudi veruju „vršnjačkim izvorima“, onome što su njihovi prijatelji na Fejsbuku i Tviteru podelili, odakle je god to poteklo.
Stojanović Gajić smatra da je to posledica demokratizacije izvora informacija, ali napominje da se društvene mreže, kao sredstvo, mogu koristiti i u dobre i u loše svrhe.
Svakako se preko njih mogu širiti lažne vesti, ali ne možemo reći da je sve na društvenim mrežama automatski i lažna vest, predočila je Stojanović Gajić.
Naprotiv, objasnila je ona, društvene mreže su i sredstvo za širenje istinitih informacija ili za proveru podataka u sredinama u kojima nema pluralizma i slobode u tradicionalnim medijima.
U sredinama u kojima na glavnim televizijama ne možete da čujete nešto iz više izvora ili proverite neku činjenicu, socijalni mediji su vam često jedini izvor, objasnila je Stojanović Gajić.
Tako su se javili pokreti različitih „proveravača istine“, poput Istinomera u Srbiji, koji proveravaju izjave političara, tvdrnje da li su obećanja ispunjena, reforme spovedene i da li osnovne činjenice stoje ili ne.
Stojanović Gajić ukazuje da suštinski problem fenomena lažnih vesti nije u slabijoj poziciji tradicionalnih medija, nego u politčkoj situaciji.
Prema njenim rečima, istraživanja su pokazala da lažne vesti mnogo bolje prolaze u polarizovanim društvima, koja se dele na to da li su za nešto ili protiv nečega.
Mi više verujemo nekome zato što je iz naše grupe, nego onome što govori. Populistička društva mnogo više operišu lažnim vestima i poluistinama, ukazala je Stojanović Gajić.
To ne moraju biti neistine u potpunosti, objasnila je ona, već informacije koje delimično koriste činjenice, a delimično nešto za šta nema podataka.
U toj utakmici, predočila je Stojanović Gajić, zapravo je problem nedostatka poverenja u institucionalni sistema i medije, kao predstavnike tog institucionalnog sistema, pa se više veruje pripadnicima te organske, svoje grupe.
Nepotpune informacije obično služe da zastraše, upozorila je ona, a to je opet vezano za populizam da nekoga plašite nekim ili nečim.
Imate pokrete koji pričaju o neverovatnim posledicama vakcina i gde se ljudi odlučuju da ne zaštite decu vakcinom, već da veruju u alternativne metode, pa sve do ozbiljnih geopolitičkih posledica, da celu grupu naroda smatrate neprijateljem zato što ste dobili poluinfomacije, ilustrovala je Stojanović Gajić.
Skorašnja istraživanja o pokretima koji se bore na osnovu činjenica, rekla je ona, pokazuju da, koliko god vi imali tačne činjenice, to ne znači da će one proći, da će vas ljudi čuti, već da mnogo više zavisi od toga da li vas percipiraju kao kredbilian izvor.
Da bi vas neko percipirao kao kredibilan izvor, istakla je Stojanović Gajić, mora da ima osnovno poverenje u to da imate dobru nameru.
Tehnologijom ne mozete rešiti problem lažnih vesti, bitan je onaj kontakt između ljudi, stvaranje prostora za dijalog da bismo mogli da vidimo zašto se ne slažemo, ali da druge ne percipiramo kao neprijatelje, zaključila je Stojanović Gajić.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Filmovi o novinarima i za novinare
Nismo bili ni svesni koliko je UKIDANJE „Utiska nedelje“ Olje Beckovic, bio signal da u Srbiji prestaje dijalog, da vise nema suceljavanja misljenja, da su oni koji ne misle kao AV strani placenici, izdajnici, jednom recju olos. Samo JEDNO MISLJENJE se preselilo i u medije.Nekada vazno pravilo u novinarstvu, da se mora saslusati i jedna i druga strana, je „ukinuto“.Najbolji primer su sednice skupstine Srbije, na kojima nema dijaloga.Najavljeni „unutrasnji dijalog“ o Kosovu je priprema AV politike u kojoj ce biti moguce da Kosovo bude istovremeno i nezavisno i teritorijalno deo Srbije.Kako je to moguce.Ako AV tako kaze, onda je to tako.Srbija drzava lazi.