Stranica meksičkog glumca promoviše prevarantsku „AI platformu“ za građane Srbije

Link s Kevedovog naloga vodi vas niz zečiju rupu: najpre dolazite do lažnog sajta Kurira, gde je objavljen izmišljeni intervju s predsednikom Vlade Srbije. Tu „saznajemo“ da je Republika Srbija odlučila da deo poreskih prihoda ulaže u berzu, odakle dobija dosta prihoda. Građani navodno imaju priliku da povrate deo poreza, ali ne svi, već prvih 4.000 državljana Srbije koji se prijave na platformu „Trade 0.1 iPlex“, opisanu kao „zatvorenu platformu baziranu na veštačkoj inteligenciji, koja ima pristup automatizovanom trgovanju akcijama, valutama i obveznicama“.

Dakle, od građana se ne traži bilo kakvo predznanje o ekonomiji, berzi i investicijama, jer će sve umesto njih raditi veštačka inteligencija. Sve što se očekuje od kreatora naloga je inicijalna uplata od minimalno 29.500 dinara.

Kako izgleda sajt platforme?

Na sajtu možete uočiti tipične mane prevarantskih sajtova: (1) gornji meni postoji, ali nijedna od opcija nije klikabilna, tj. vraća vas iznova na naslovnu stranu; (2) zloupotrebljavaju se identiteti slavnih ličnosti, u ovom slučaju Novaka Đokovića i Filipa Ceptera; (3) Fotografije zadovoljnih korisnika zapravo su stok-fotografije, pa je tako Rade Filipović – koji je na platformi navodno zaradio skoro pet miliona dinara – zapravo sredovečni model sa sajta Freepik.

Izvesna poboljšanja u odnosu na prethodne slične pokušaje vide se na jezičkom nivou, jer je tekst na srpskom sada daleko ubedljiviji i gramatički tačniji nego pre. Može se pretpostaviti da je do ovog napretka došlo upravo zbog razvoja veštačke inteligencije.

Kome ovaj sajt pripada?

Na ovo pitanje, nažalost, nemamo odgovor. Preko servisa who.is moguće je detektovati da je sajt registrovan 14. novembra ove godine, ali su svi podaci o vlasniku sakriveni.

Kako „funkcioniše“ investiciona platforma?

Navodi se da je program zasnovan „ne samo na naprednom meta-klasterskom algoritmu, već je i vodeći sistem za predviđanje profitabilnih trgovina“. Ova formulacija smišljena je da baci prašinu u oči, ali bi suštinski podrazumevala sistem koji podatke ne grupiše na jedan način, već traži više alternativnih načina klasterovanja kako bi predvideo tokove na berzi.

Kako se AI koristi za trgovanje na berzi?

Zanemarimo načas platformu „Trade 0.1 iPlex“, koja je nedvosmisleno prevarantska. Može li se, u nekom poštenom okruženju, očekivati od veštačke inteligencije da pomogne investitorima?

Primena AI u finansijskom sektoru značajno raste od 2020. godine. Indijski naučnici analizirali su domete primene AI sistema na berzi i zaključili da veštačka inteligencija pokazuje bolje performanse od tradicionalnih metoda onda kada od nje očekujemo da sagleda velike količine podataka u realnom vremenu. Međutim, i dalje postoje veći problemi kada je reč o kvalitetu podataka i pristrasnosti modela.

Ovog leta grupa singapurskih naučnika objavila je analizu uticaja Čet Dži-Pi-Ti-ja na berzu, proučavajući periode kada servis nije bio dostupan. Budući da glavni nalazi ukazuju na „značajan pad obima trgovanja tokom prekida rada Čet Dži-Pi-Ti-ja, posebno kod institucionalnih investitora“, autori zaključuju da taj LLM servis doprinosi informisanijem trgovanju. Međutim, i dalje ne znamo dovoljno o tome kako investitori koriste ove platforme. Naučnici s Univerziteta Pensilvanije su u svom istraživanju zaključili da „AI trgovci“ mogu naučiti kako da ostvaruju natprosečne profite bez direktne komunikacije ili dogovora koji bi kršili antimonopolske propise.

Otkud meksički glumac kao promoter ove prevare?

Ukoliko pogledamo odeljak o transparentnosti na Fejsbuk stranici glumca Paula Keveda, videćemo da njime upravlja veći broj osoba. Jedan administrator je zaista iz Meksika (pretpostavimo da je to glumac lično), ali su u timu još i dve osobe iz Estonije, dve iz Nepala, dve iz SAD, kao i po jedna iz Bangladeša, Pakistana i Vijetnama. Da li je Kevedu zaista potrebna tolika međunarodna podrška pri objavljivanju „ekskluzivnih fotografija i video zapisa“? Ne – on je stavio svoju stranicu na raspolaganje marketinškim agencijama, koje potom koriste taj resurs za plasman reklama.

Kompanija Meta omogućava uvid u „biblioteku reklama“ svake stranice. Pregled Kevedove biblioteke ukazuje na to da je prethodnih dana na Fejsbuku, Instagramu i Mesindžeru plasirana velika količina prevarantskog sadržaja za rumunsku publiku, ali i da je barem 31 reklamna kampanja ukinuta jer krši standarde Mete.

Pisali smo Kevedu na zvanični mejl, ali nam do objave ovog teksta nije stigao odgovor.