Studentkinje fakulteta u blokadi: Društvene mreže glavni izvor informisanja, tradicionalni mediji ne prate tempo mladih

Na ulazu blokiranog Filozofskog fakulteta u Nišu, za redarskim pultom, jedna studentkinja „skrolovala” je portal N1. Na stolu u hodniku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu raspoređeno je desetak primeraka Nedeljnika i Radara.

U amfiteatru Filozofskog fakulteta, studenti su zajednički dve nedelje zaredom pratili Utisak nedelje, u kom su gostovale njihove koleginice i kolege.

Ovo, međutim, nisu najčešći načini na koji se informišu studenti i studentkinje, koji nedeljama blokiraju fakultete širom Srbije tražeći odgovornost za pad nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, kao i za napade na studente koji protestuju.

Prema rečima studentkinja koje su govorile za Cenzolovku, pre svega društvene mreže, a onda i međusobna razmena informacija glavni su izvori njihovog informisanja o studentskim blokadama i o drugim aktuelnim društvenim i političkim događajima.

Uloga tradicionalnih medija je, kažu, značajno manja.

Najviše su razočarane u RTS, televizije sa nacionalnom pokrivenošću, tabloide koji ih svakodnevno targetiraju…

Kažu da im znači što ima medija koji o njima profesionalno izveštavaju, ali da im nedostaje to da se u njima čuje više glas mladih. Misle i da oni treba da donose više pozitivnih vesti.

Tradicionalni mediji ne prate tempo mladih

Svih 11 studentkinja blokiranih fakulteta u Beogradu, Nišu i Novom Sadu sa kojima smo razgovarali kažu da su im društvene mreže (pre svega Instagram) primaran izvor informisanja. Tamo dobijaju informacije brzo, mogu iz više uglova da isprate jedan događaj u formatima koji su za njih privlačniji, koriste jednostavniji jezik, mogu da čuju glasove nezavisnih stručnjaka…

Dobra vest za tradicionalne medije je da su među profilima koje prate na mrežama i njihovi nalozi (pominju N1, Vreme, Insajder, Radio Slobodna Evropa…).

Tu su i studentski ili aktivistički profili poput Studenata u blokadi (@studenti_u_blokadi) na Instagramu (koji ima 66.000 pratilaca) i Iksu (11.500 pratilaca) ili Čuvari vatre, kao i sadržaj na Jutjubu.

„Tradicionalni mediji ne uspevaju da prate tempo tehnološkog napretka i dinamiku kojom mladi danas konzumiraju informacije. Dok društvene mreže nude brze, interaktivne i vizuelno privlačne sadržaje, mediji često ostaju rigidni u svom formatu i pristupu”, kaže Anđela Prodanović, studentkinja Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Ela Zeković, studentkinja master studija Demokratije i demokratizacije na Fakultetu političkih nauka, misli da je najveća prednost društvenih mreža to što im „daju priliku da sami kontrolišu narativ o blokadama, njihovim porukama i borbi”.

„Tradicionalni mediji bi trebalo da pruže prostor studentima da sami predstave svoje stavove, umesto da govore u naše ime”, kaže Zeković.

Studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu Milica Marković misli da tradicionalni mediji generalno ne izveštavaju dovoljno o mladima, „osim kad je dobar trenutak da to iskoriste, kao sada”, a da „mladi mogu da ponude pluralizam mišljenja koji bi svaki medij trebalo da zastupa”.

Tabloidne hajke zastrušujuće, ali očekivane

Na portalima Alo, B92, Informer i Republika (portal Srpskog telegrafa) za samo tri nedelje objavljen je 181 lažan i manipulativan tekst o studentskim protestima i blokadama, otkrio je Fejknjuz tragač (FNT).

Ovi mediji nazivali su proteste nasilnim i pisali da iza studenata stoje „Hrvati“, „Nemci“, „Bosanci“, „Kurti“, „Severina“, „Komite“, američke i švedske nevladine organizacije, te „strani faktor“ ili „ustaški zbor“ – piše FNT.

Tradicionalni mediji ne uspevaju da prate tempo tehnološkog napretka i dinamiku kojom mladi konzumiraju informacije. Dok društvene mreže nude brze, interaktivne i vizuelno privlačne sadržaje, mediji često ostaju rigidni u svom formatu i pristupu (Anđela Prodanović, ETF)

„Sramotne su tabloidne hajke koje se vode protiv nas”, kaže studentkinja žurnalistike iz Novog Sada Ekatarina Kovačević. Njena koleginica Iva Galicki ističe da takve hajke jesu zastrašujuće, ali da su – očekivane.

Kod Teodore Todorović i Une Aničić, studentkinja srpske filologije u Novom Sadu, takvo targetiranje u tabloidima izaziva strah, ali ga, kažu, brojnost studenata, međusobna podrška, ali i podrška fakulteta i drugih građana potpuno poništavaju.

Sa druge strane, studentkinja arhitekture u Nišu Teodora Savićević kaže da „rado pogleda i prorežimske medije, kako bi uporedila informacije i upoznala se sa neistinama koje znatno utiču na javno mnjenje, a onda ljudima u okolini pokušava da prezentuje pravu sliku”.

Anđela Prodanović kaže da je optužbe i etikete na račun studenata zabrinjavaju i da se to ne dešava samo u tabloidima, već i na onlajn platformama, poput Kopacemo.rs, „gde se pojedini studenti targetiraju, što predstavlja udar na njihovu bezbednost i slobodu mišljenja”.

Šta studentkinje poručuju medijima?

Sagovornice Cenzolovke saglasne su da na tradicionalnim medijima, pre svega, treba da se više čuju glasovi mladih.

„Mladih apsolutno treba da bude više u medijima, pogotovo na televiziji, kako bi građani mogli da se upoznaju sa njima i njihovim idejama i stavovima”, kaže apsolventkinja novinarstva iz Niša Anđela Jeremić, koja je povodom blokada nedavno bila u Utisku nedelje.

Mediji treba više da koriste digitalne platforme i video izveštaje, koji su kratki i jasni, kako bi brže došli do mlađe publike i omogućili im da aktivno učestvuju u temi kroz komentarisanje i deljenje na mrežama (Danica Anđelić, Hemijski fakultet)

Danica Anđelić sa Hemijskog fakulteta u Beogradu kaže da je potrebno da mediji „više koriste digitalne platforme i izveštaje u obliku videa, koji su kratki i jasni, kako bi brže došli do mlađe publike i omogućili im da aktivno učestvuju u temi kroz komentarisanje i deljenje na društvenim mrežama”.

Za nju je najbitnije da mediji „prenose lične priče i iskustva mladih iz blokada, jer tako povećavaju emotivnu povezanost i solidarnost, kao i prikazivanje pozitivnih primera aktivizma”, a naglašava i da treba da se izbegava formalan i birokratki jezik, jer izveštaje čini nejasnim.

I Miona Jocić ističe „saosećanje i stvarne priče ljudi koji se bore za promene” kao teme koje bi privukle mlade tradicionalnim medijima.

„Važno je da mediji promovišu solidarnost i zajedništvo među mladima, ali i svim građanima, kako bi podstakli razumevanje među različitim generacijama.”