Studijski slučaj Jovane J.

Najpre odgovara bogati:

Profesor: Кo je prvi upotrebio atomsku bombu?

Student (dugo razmišlja): Pa… ja mislim… Amerikanci?

Profesor: A gde?

Student (opet nesiguran): Da nije možda… Japan?

Profesor: Bravo kolega, čestitam, položili ste. Devetka.

Posle njega dolazi siromašni student:

Profesor: Кo je prvi upotrebio atomsku bombu?

Student: SAD.

Profesor: Gde i kada?

Student: Hirošima i Nagasaki 1945.

Profesor: Datum?

Student: Hirošima 6.8, Nagasaki tri dana kasnije.

Profesor: Iz kojeg aviona su bačene bombe i kako su se zvale?

Student: B-29, Little Boy i Fat Man.

Profesor: Žrtve?

Student: Hirošima između devedeset i stotinu četrdeset hiljada, Nagasaki između šezdeset i osamdeset hiljada.

Profesor: Imena, kolega, imena!?

I vrati mu indeks.

Profesor: Dođite ponovo u januarskom roku…

E sad, mora da znate onaj novi vic napisan po istinitim događajima – dolaze Aleksandar Vučić i Mlađa Đorđević na intervju kod Jovane Joksimović.

Prvi dođe Vučić, i to bezbroj puta, jerbo je kod Jovane od uglednog Pinka pa nadalje, on uvek bio rado viđen gost, što više govori o Jovani nego o Vučiću. I dijalog je prema originalnom transkriptu išao ovako:

Jovana: Da li vi shvatate da time što komentarište medije na taj način doprinosite cenzuri…

(Vučić je prekida)

Vučić: Pa sada me pitate! Čekajte, sad me pitate, nabrajate mi, kažete uradi to i to (Jovana se smeje), i ja kažem šta mislim o tome, a vi kažete: „Nabrajanjem toga vršite pritisak!“

Jovana: Prvo je nedžentlmenski da vičete na mene u studiju.

Vučić: Izvinjavam se (sklapa dlanove i smeje se).

(Posle nekog vremena…)

Vučić: Jovana, vi pitate kada će da bude bolje u Srbiji. Ja vas pitam: A je l‘ vama nešto loše? Ajde, nemojte više da kukamo svi! Da li vam loše? Da li se vi loše odevate? Je l‘ loše živite, kažite mi?

Jovana: Da li se vi meni lično obraćate?

Vučić: Obraćam se i vama i mnogim drugim ljudima. Zato što smo mi Srbi naučili da kukamo, a i dalje živimo bolje u odnosu na to koliko radimo.

Ili dođe Vučić na intervju kod Jovane 31. decembra prošle godine, a na kraju intervjua mu Jovana, ko se ne seća, pokloni korpu s jabukama.

Jovana Joksimović: Mi smo u ime naše kompanijice spremili jedan poklon. Ovo su srpske jabuke i negde kažu da to treba da se pokloni, da godina bude puna zdravlja, prosperiteta, da Vam bude berićetna. Ako bude vama, nadam se da će biti i svima nama.

Aleksandar Vučić: Hvala! Ja nisam donosio poklone.

Dolazi pre neki dan Mlađa Đorđević, opozicionar opšte prakse i desničar specijalista, u studio TV К1, koja je osmišljena da bude N1 za ljude koje ne razlikuju slova К i N, ali razlikuju broj 1.

Mlađa: Vučić je izdajnik!

Jovana: Ne možete tako o ljudima koji nisu u studiju!

Mlađa: On nije čovek koji nije ovde, on je čovek koji je u frižideru, u punoj čaši, on je u svemu što mi živimo.

Jovana: To možda kod vas, ali kod mene stvarno nije.

Mlađa: Кako nije ovde, znate li čija je ovo televizija, i Vi kažete nije ovde. Tanjug ste tek tako dobili i kupili! Šta hoćete da kažete, da se ja zakopčavam na leđa?

Jovana: Hoću da vam kažem da treba da vas bude sramota.

Mlađa: Vas treba da bude sramota jer ste u sistemu koji uništava ovu zemlju.

Jovana: Sram vas bilo, sad ću da vas izbacim napolje. E, reklame i odmah izlećete napolje. Sram vas bilo!

I onda je Mlađa Đorđević negde nestao tokom reklama za deterdžent, baš kad je išao reklamni slogan: “Stoprocentno uklanjamo masne fleke i Mlađu Đorđevića iz studija”.

Mlađa je dakle nestao. Neki se džambasi kleli da su kod Sombora sreli jednog tipa što je bio isti on.

Sumnja se da su ga po izlasku iz studija gađali jabukama koje je predsednik zaboravio 31. decembra u nekom ćošku studija K1, posle polili katranom i perjem, ali Mlađa je ostvario svoj cilj iz Marfijevog zakona: “Ako nešto mora da krene naopako, krenuće naopako, ali ako Mlađi Đorđeviću nešto krene naopako, tim bolje po Mlađu Đorđevića, jer će postati popularniji nego što je ikada bio”.

Mlađu Đorđevića, naime, bar dva čoveka su srela ovih dana na ulici (negde kod Sombora) misleći da je on lično Vladimir Putin. Što je Mlađi prilično godilo kao ovlašćenom regionalnom & evroazijskom imitatoru Putina, koji doduše nikada neće steći onu slavu koju su imali brojni svetski imitatori Elvisa Prislija.

U jednoj stvari je Jovana bila u pravu: ljudima u medijima ne treba dozvoliti da ikoga nazivaju izdajnikom, jer su lične uvrede i radikalske etikete u javnom prostoru strogo zabranjene ako želimo ličiti na modernu civilizaciju evropskog tipa.

Em to, em ćete onda mnogo ličiti na ranog i srednjeg Vučića. Ličićete istina i na poznog Vučića, koji više ne izgovara lično da je neko izdajnik, već ima dublere koji to rade umesto njega.

Lepljenje etikete izdajnik je manir srpskih radikala, manir Šešelja i njegovih potrčkala još od devedesetih, ali kako je glavni Šešeljev potrčko u međuvremenu ispeglao svoj vokabular, ispeglao odela i ispeglao sam sebe do pregoravanja pegle, pa mnogi na njegovu pojavu i bace peglu, uvek se nađe neki mali Mlađa da ga imitira, ali ne znači da to treba biti prihvatljivo ponašanje samo zato što e Mlađa opozicija.

Izdaja je radikalsko-naprednjačka sportska disciplina – oni su toliko lepili etikete izdajnika svima i svakome 20 i kusur godina, da su posle redom izdavali sami sebe – najpre je Toma izdao Šešelja, pa je Vučić izdao Šešelja, onda je Maja izdala Šešelja, pa je Martinović izdao Šešelja, onda su izdali svojih 20 godina bavljenja politikom, onda je Vučić izdao Tomu, pa je Stefanović izdao Vučića, na kraju je i sam Šešelj izdao samog sebe, tako što je postao personalni ovlašćeni potrčko svog ličnog potrčka i ostalih svojih ličnih potrčkala. Tužan kraj jednog otužnog klovna koga ljudi pominju samo kada ugledaju sve naprednjake na okupu, pa tiho opsuju: “Je.. vas onaj koji vas je napravio”

Sa druge strane Jovana nije u pravu ako misli da je drevni televizijski običaj da iz studija izbacuješ sve goste koji su bezobrazni i drčni a nisu Aleksandar Vučić. Toga nema kod dobrih novinara, makar ti studio kupio pradeda, čukundeda, ili eventualno suprug, kantautor i kompozitor najvećih hitova Ivice Dačića, Tome Zdravkovića i Silvane Armenulić.

Mogao je i Jugoslav svojevremeno da izbaci Đuku Molera kada je ovaj nasred studija N1 pljuvao N1, ali u novinarstvu morate imati neki viši nivo kada se voditelju ne sviđa ono što priča dragi nedragi gost.

I tu je razlika između N1 i K1, a i između Jovane i voditelja i novinara sa N1, koji ne izbacuju goste iz studija, već češće njih smatraju personama non grata na raznm događajima u organizaciji omiljenog Jovaninog sagovornika. S tim da ćete to retko čuti u njenim emisijama, a o nekakvoj Jovaninoj solidarnosti sa “nižom novinarskom klasom” da i ne govorimo.

Sva sreća pa Mlađa Đorđević nije u emisiji počeo da priča o izginulima u Kosovskom boju.

-Imena, kolega, imena!? – rekla bi mu Jovana J.