Pojava zvaničnih informacija umesto reklama za lekove, prave i kojekakve, namerna je. Gugl, Fejsbuk, Tviter i druge društvene mreže i pretraživači preradili su svoje algoritme tako da favorizuju prave umesto lažnih vesti i korisne informacije umesto reklama.
Ukucate li kao ključne reči „grip“ i „lek“, na engleskom naravno, sve će biti uobičajeno.
Razlog za ovu promenu je infodemija, pojava s kojom ćemo se sve više suočavati, a koja označava poplavu lažnih i polutačnih vesti i informacija koje mogu da imaju katastrofalne posledice u kriznim situacijama.
Šef programa Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za vanredne situacije Majk Rajan smatra da je za infodemiju, kao i za virus, potrebno pronaći vakcinu. Stručnjaci pozivaju na zdrav razum i pranje ruku.
Kako se snaći u „šumi“ informacija
Ana Mirković sa Instituta za digitalne komunikacije ne vidi ništa loše i neobično u našoj potrebi da samostalno istražimo ono što nas brine. Problem je „socijalni balon“ u koji smo se zatvorili.
„Kako na društvenim mrežama pratimo ljude, organizacije, pokrete koji su bliski našem vrednosnom sistemu, lakše je poverovati u ono što do nas dođe preko ‘naših ljudi’. Svaka poruka koja dođe preko nekog koga poznajemo, kome verujemo i sa kim imamo izgrađeni neki lični odnos – ima veću snagu od one koja dolazi putem tradicionalnih medija“, kaže Mirkovićeva.
Uvek su nam prihvatljivije informacije koje su u skladu sa našim uverenjima – skeptici onda lako upadnu u stanje panike, dok optimisti vide rešenje problema i pozitivnije gledaju na situaciju, navodi naša sagovornica.
„U vremenu post-istine, ljudima je lakše da usvoje kao apsolutnu istinu ono što je kompatibilno njihovim vrednostima i u skladu sa njihovim emocijama“, dodaje Mirkovićeva.
Zato je važno da svi koji su zabrinuti ili uplašeni zbog koronavirusa dobiju tačne informacije iz relevantnih izvora – lakše ćemo se snaći u svemu , ukazuje Mirkovićeva.
Ana Mirković objašnjava da se na društvenim mrežama stalno ažuriraju oglasi, pa leti viđamo oglase za kupaće kostime, a zimi opremu za skijanje. U tome ona ne vidi ništa nelogično.
Zaista nema nelogičnosti, jer se nama plasiraju reklame za one stvari za kojima inače tragamo na internetu, a algoritmi rade svoje.
To što se Fejsbuk, koji živi od oglasa, odrekao nesumnjivo lepog kolača za raznorazne lekovite ili „lekovite“ preparate za koronavirus, a ima ih i dalje protiv prehlade, kašlja, gripa, proširenih vena, najbolje govori o ozbiljnosti situacije.
Ali, i o mogućnosti da se iz nekih centara utiče na ono što na internetu vidimo verujući da se slobodno krećemo i istražujemo.
Infodemija se, dakle, može staviti pod kontrolu, što otvara pitanje da li je stalno pod kontrolom.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.