Sumnjiva metodologija: Koliko to „rado“ Srbin ide u vojnike?

„Ubedljiva većina građana je za ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka“, izvestila je Politika. Ovaj dnevni list je vojnu službu okarakterisao kao „obavezu i tradiciju“.

Novinska agencija Tanjug navodi da je general-major u penziji Vidosav Kovačević, komentarišući rezultate istraživanja, rekao da oni govore da ipak„Srbin ide rado u vojnike“. Ističe se, takođe, ocena državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Aleksandra Živkovića da januara 2011. redovno služenje vojnog roka nije ukinuto „već samo obustavljeno“.

Tanjug dalje navodi da je rezultate istraživanje saopštilo Ministarstvo odbrane, iako je izvor informacije konferencija za medije ICOB-a održana 18. juna u Beogradu. Agencijski izveštaj preneo je velik broj medija, među kojima i Radio-televizija Srbije, B92, Al Jazeera Balkans i Oslobođenje. Časopis Nova srpska politička misao (NSPM) bio je mađu retkima koji su preneli da su „istraživači odbili da odgovore novinarima na pitanje koliko novca iz budžeta je potrebno da bi se on (vojni rok) ponovo uveo“.

Vest se vrlo brzo raširila društvenim mrežama, ali na osnovu dostupnih informacija nije jasno da li su rezultati ankete relevantni na nivou cele države. Na sajtu ICOB-a stoji da je istraživanje sprovedeno u 11 opština i gradova u Srbiji, ali i nejasna formulacija da je „dopunski deo istraživanja sproveden putem magazinaOdbrana i Bezbednost“. Ovaj onlajn magazin, nastao početkom 2017. godine (prvo štampano izdanje planirano je za septembar 2018.), izdaje sam ICOB.

Predstavljajući rezultate istraživanja, predstavnica ICOB-a i urednica magazinaOdbrana i bezbednost Jasmina Andrić rekla je da cilj bio „da naprave ozbiljno istraživanje na ovu temu koje bi obuhvatilo sve delove Srbije“.

Uprkos tome, samo jedna od 11 opština i gradova obuhvaćenih ispitivanjem nalazi se u Vojvodini (i nijedna na Kosovu). Anketirani su građani u sledećim naseljenim mestima: Aleksinac, Bajina Bašta, Beograd, Valjevo, Veliko Gradište, Ivanjica, Kruševac, Novi Sad, Niš, Požega i Požarevac. Osim geografske koncentrisanosti na centralnu Srbiju, uočljivo je i da se radi o sredinama dominantno nastanjenim srpskim stanovništvom, to jest da su istraživanjem izbegnuti oni delovi zemlje u kojima druge etničke zajednice žive u značajnijem broju.

Andrićeva je napomenula da centar „nikako i ni po čemu“ nije uticao na rezultate istraživanja. Međutim, sabiranjem procenta onih koji su za uvođenje vojnog roka (74 odsto) i onih koji su protiv (26 odsto) dolazi se do zbira od 100 odsto i deluje nelogično da među 1.117 ispitanika nije bilo onih koji nemaju stav po ovom pitanju (neodlični su, odbijaju da odgovore i slično).

Prilikom predstavljanja rezultata podvučeno je kako je ovo istraživanje„specifično“ zato što posebno tretira pol i starosnu strukturu ispitanika. Nejasno je šta je u tome toliko „specifično“, ako se uzme u obzir da se među onima koji se bave socijalnim istraživanjima pol i starosna dob (ali i stepen ubrazovanja, finansijska situiranost, etnička i verska pripadnost i slično) obično nazivaju ’the usual suspects’; smatrajaju se dakle ’uobičajenim osumnjičenim’, odnosno podacima koji najpre mogu biti od važnosti za rezultate istraživanja.

Večernje novosti prenose da je „u Srbiji 74 odsto građana za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka”, a u tekstu navode da je „predstavnica Centra Jasmina Andrić rekla da se za uvođenje obaveznog služenja vojske izjasnilo 75 odsto ženskih ispitanika i 77 odsto muških.” Ovakvi rezultati su, međutim,statistički nemogući, jer dva veća procenta (75 i 77) ne mogu u proseku u konačnici dati jedan manji (74).

Upitan je, takođe, i onaj deo istraživanja koji je rađen na internetu. Posetioci portala Odbrana i bezbednost, naime, od januara do maja 2018. mogli su da odgovore na pitanje: „Da li ste za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka“ i prema rezultatima koje je predstavio ICOB, 68 odsto od ukupno 1.382 učesnika ankete odgovorilo je sa „da“, a 32 odsto sa „ne“. „Ovde možemo da vidimo malo odstupanje, dakle da ljudi koji koriste internet u manjem procentu su za od onih koji su bli na terenu“, objasnila je Andrićeva.

U ovom slučaju, u potpunosti je zanemarena očigledna razlika između slučajnog uzorka iz cele populacije i grupe osoba koje posećuju jednu, vrlo specijalizovanu, stranicu na internetu. Posetioci portala fokusiranog na teme odbrane, vojske, naoružanja i bezbednosti po pravilu su povezani sličnim interesovanjima i stavovi te grupe ne moraju nužno odslikavati stavove većine građana. Tim pre što je sam magazin, preko svog Fejsbuk profila, pozivao svoje pratioce da aktivno učestvuju u anketi. Ponovo, kao i u anketi na terenu, nije bilo neizjašnjenih, ali ta opcija – sudeći po skrinšotu – nije ni bila ponuđena. Posetioci sajta ne mogu više glasati, a na stranici stoji obaveštenje: „Trenutno je u toku anketa o ponovnom uvođenju vojnog roka. Rezultati će biti objavljeni za mesec dana“.

Konačno, moglo bi se dovesti u pitanje i objektivnost samih istraživača. Urednica magazina Odbrana i bezbednost (koje je i predstavila rezultate istraživanja ICOB-a) potpisnica je teksta u kojem se otvoreno agituje za dobrovoljno služenje vojnog roka. U tekstu pod naslovom „Zašto da se prijavite za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem?“ završava se sledećim rečima: „Na kraju da dodam da ni prijatelji iz vojske nisu mala stvar, kao ni prilika da probate čuveni vojnički pasulj zato ako imate između 19 i 30 godina razmislite da li bi možda vojna služba mogla biti Vaš poziv.“