Od anonimnih građana za samo nekoliko dana postali su tema naslovnih strana velikog broja domaćih medija, ali i britanskog Dejli stara. Tekstovi o paru čija je razlika u godinama veća od 50 godina pre deceniju bili su nezamislivi. Danas su svakodnevica.
„Mislim da je sa modernim tehnologijama i sa time što su nekako privatni životi ljudi sada daleko transparentniji ili naizgled bar transparentniji kroz društvene mreže i kroz medijske prezentacije, nekako sve te stvari koje su se ranije smatrale devijacijama sada su prisutne“, kaže Nevena Čalovska, psihoterapeut.
Veliku pažnju nekih medija izazivaju i velike tragedije – poput ubistva, stradanja, nesreća i afera.
Duško Vukajlović, urednik novina Alo kaže da je informacija nešto kao sok, kao kafa, nešto što se prodaje.
„Ako nema potražnje vi to nećete prodavati. Ko kaže da to ne interesuje javnost, taj laže. Jer niko neće nuditi neku robu koja nema kupca, koja nema gledanja“, kaže Vukajlović.
Prof. dr Stanko Crnobranja sa Fakulteta za medije i komunikacije kaže da se štampaju stvari koje su iz intimnog kruga nekih ljudi, koje su potpuno nebitne za javni interes, čak u suprotnosti sa javnim interesom.
„To kad vam neko kaže ko je vlasnik medija – to moji gledaoci žele, znajte da vas laže“, istakao je Crnobrnja.
Lek u medijskoj pismenosti
U Srbiji se, prema analizima, u velikom broju medija čak i o vremenskoj prognozi senzacionalistički izveštava. To je tvrde stručnjaci najlakši način da se privuče pažnja, a kasnije i potpuno preusmeri na takve sadržaje.
„Radi se o tome da se vlasnici raznih medija elektronskih i štampanih u stvari udružuju u širenju tih senzacionalnih vesti i izmišljaju antiheroja i likove koji bi mogli da zabave najniže moguće interese najšire moguće publike. Istovremeno, uvezujući se tako što te likove guraju u jedan krug, jedan ringišpil iz novina, tabloida u rijaliti, iz rijalitija u tok šou, iz tok šoua na Instagram, Fejsbuk i sve zajedno“, kaže Crnobrnja.
Intenzitet kojim se senzacionalizam širi u celom svetu je neverovatan. Pa vrlo lako tragedije koje su hiljadama kilometara daleko od nas budu na naslovnim stranama. Lek za to leži u medijskoj pismenosti, a stručnjaci bolju regulaciju tog polja očekuju i od nove Medijske strategije.
Video prilog RTS-a pogledajte OVDE. Autor: Nikolina Rakić
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Filmovi o novinarima i za novinare
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Zaboravili ste da napisete o prodaji informacije iz policijskih istraga. Stalno neko zutoj stampi prodaje informacije iz policije i tuzilastva, a vi cutite. To je sramota!