Tabloidi još jednom ubili devojčicu iz Zaječara, kod ljudi bude želju za osvetom

Smrt dovogodišnje devojčice u Zaječaru još jedan je slučaj koji je pojedinim medijima poslužio da se utrkuju u tome ko će imati krvavije naslovnice i detalje. Psiholozi poručuju da osim što to nje etično, uznemirava javnost i ne pomaže u prevenciji nasilja.

„Svaka od rečenica na naslovnicama tabloida, svaka detaljno opisana surovost, nije novinarstvo, već ponovo ubijanje ovog deteta koje je najgnusnije ubijeno prekjuče“, rekao je Miljko Stojanović, dopisnik lista Danas iz Zaječara.

Tako naslovnice pojedinih medija vidi novinar iz Zaječara, grada u kojem je pre dva dana očuh ubio dvogodišnju devojčicu.

Medijima koji su ovako o tom slučaju pisali ima samo jedno da poruči – sramno.

„Oni su jedan tragičan događaj u našem gradu pretvorili u jedan rijaliti šou kakav imamo na Pinku, Hepiju i tako“, ističe Stojanović.

SOS telefon Autonomnog ženskog centra 0800 100 007

„Osim što to strašno uznemirava, to pospešuje nekakve dalje sklonosti ka nekakvom revanšizmu, osveti“, kazala je Tanja Bokun, psihološkinja centra Srce.

Pa se tako kroz komentare na ove vesti moglo videti da ove ljude treba, na primer, kamenovati.

„Videćete da se onda taj bes obrušava na majku koja je, na primer, samo nemo stajala, ili rođake koji su videli a nisu prijavili, ili na očuha koji je zlostavljao dete ili na pravog oca deteta koji nije bio tu“, dodaje psihološkinja.

I umesto što su se utrkivali oko toga od koga će da dobiju najsočinije detalje, bolje bi bilo da su se zapitali da li nešto u radu institucija ovde škripi, ističe novinar Miljko Stojanović.

Primetio je, kaže, da saopštenja policije i Centra za socijalni rad nisu usaglašena i da policija, na primer, sumnja na propuste u radu sa tom porodicom.

„I da to istražuju, dok iz Centra za socijalni rad apsolutno drugačije saopštenje daju da oni nikada nisu imali problema sa tom porodicom, da nikada nije bilo nasilja u porodici“, napominje Stojanović.

Situacija je različita od slučaja do slučaja, ali upravo su ove dve insitucije one koje najčešće zakažu kada je reč o nasilju prema ženama i devojčicama, misli Nataša Elenkov iz Ženske solidarnosti.

„To prve linije gde se žene javljaju i tu vrlo često ne dobijaju adekvatnu podršku, jer ne postoji u nastupu predstavnika tih institucija traumatski informisan pristup gde će se bezbednost žene staviti na prvo mesto“, kaže Elenkov.

Zbog toga što bezbednost žena i devojčica nije na prvom mestu, zbog toga što ne postoji javni registar femicida i telo za njegovo praćenje, članice Ženske solidarnosti ponovo izlaze na ulice Beograda u subotu u 13 časova.

Kroz protest ispred Vlade Srbije tražiće, pored ostalog, i da femicid bude posebno krivično delo.