Tabloidi sve brutalniji: Uništavanje života dece, leševi na naslovnim stranama, masakr nad javnom reči

Kršenje Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima sa nacionalnom pokrivenošću je u porastu, pokazao je monitoring medija Saveta za štampu, rađen od jula do decembra prošle godine. Mediji su najčešće kršili pretpostavku nevinosti i otkrivali identitet žrtve. Posebno su ugrožena deca kojoj su nakon medijskih objava „uništeni životi“.

Osam dnevnih novina prekršilo je Kodeks u 5.057 tekstova, što je 17 odsto više nego 2018. godine, saopštili su juče predstavnici Saveta za štampu.

Titulu najneprofesionalnijeg štampanog medija ponovo je, kao i prethodne dve godine, poneo tabloid Alo sa objavljenih 1.266 tekstova u kojim je prekršen Kodeks, slede Kurir sa 1.106, Srpski telegraf sa 864, Informer sa 667 i Blic sa 511.

Najmanje prekršaja zabeležili su dnevni listovi Večernje novosti (354), Politika (234) i Danas (55).

U tabloidima se pojedini narodi, zbog političkih interesa, nazivaju pogrdnim imenima (Petar Jeremić)

Mediji su najčešće kršili pretpostavku nevinosti i otkrivali identitet žrtava (imena, privatne fotografije), a posebno su bila ugrožena deca. Primećeno je 417 tekstova u kojima se krše prava deteta.

Najviše ih je izašlo u Kuriru, čak 151, zatim u tabloidu Alo (141), Večernjim novostima (70), Informeru i Srpskom telegrafu (21), u Blicu (8), ali i u listu Danas (4), što pokazuje da se i u ozbiljnim medijima dešavaju greške.

Predstavnici Saveta za štampu naglasili su da je obaveza novinara i novinarki da štite identitet maloletnog lica, što često ne rade. Povreda prave deteta posebno je bila izražena u slučaju otmice maloletne devojčice, zbog čega je Savet za štampu opomenuo pet medija.

Istraživanje je pokazalo da se često otkriva identitet dece – kako žrtava nasilja i pedofila tako i identitet dece poznatih ličnosti.

Prema mišljenju Petra Jeremića, novinara koji je sprovodio monitoring, ovakvim načinom izveštavanja mediji uništavaju deci život i utrkuju se s tim ciljem.

Leševi na naslovim stranama

U porastu je i broj tekstova u kojima su pretpostavke predstavljene kao činjenice, bez adekvatnih dokaza, naslovi često ne odgovaraju sadržaju, a sve je više slučajeva u kojima se ne štiti dostojanstvo žrtve. Primetan je i veći broj neobeleženih PR tekstova.

„Novinari i novinarke bi trebalo da štite dostojanstvo žrtve, a to ne čine, jer konstantno imamo leševe na naslovnim stranama. Kada neko dođe u posed takve fotografije, ona ne sme da ode u javnost. Mediji krše i tačku 6 Kodeksa, a to je nepoštovanje kulture i etike javne reči. Mi imamo masakr javne reči kada  štampani mediji prenose dijaloge iz rijalitija“, ocenila je Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, koja je vršila monitoring.

Konstantno imamo leševe na naslovnim stranama. Kada neko dođe u posed takve fotografije, ona ne sme da ode u javnost… Mi imamo masakr javne reči kada štampani mediji prenose dijaloge iz rijalitija (Tamara Skrozza)

Jeremić je ukazao i na to da se u tabloidima pojedini narodi, zbog političkih interesa, nazivaju pogrdnim imenima.

Veliki broj kršenja novinarskog kodeksa ipak ne prati veliki broj žalbi Savetu za štampu. Od 2009. godine, koliko postoji Savet, to telo razmotrilo je ukupno 706 žalbi. Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, objasnila je da se broj žalbi ne povećava jer se ljudi plaše da će imati problema zbog prijavljivanja, ali i zato što smatraju da neće dobiti satisfakciju.

Ona je dodala da su prošlu godinu obeležila dva drastična slučaja kršenja Kodeksa novinara Srbije – višemesečna kampanja pančevačkog portala epancevo.rs protiv novinara Nenada Živkovića i slučaj otete dvanaestogodišnje devojčice.

Prvi slučaj, kako je rekla Gordana Novaković, predstavlja dosad nezabeležen i drastičan slučaj kršenja Kodeksa novinara, jer je portal epancevo.rs više meseci vodio kampanju protiv Živkovića, i to nepotkrepljenim i nedokazanim optužbama, uz izuzetno uvredljive kvalifikacije, zbog čega je tom mediju Savet za štampu izrekao čak devet opomena.

U drugom slučaju, mediji su objavili na desetine tekstova u kojima su drastično povredili privatnost otete devojčice M. K., a povređena je i pretpostavka nevinosti osumnjičenog. Savet je na poslednjoj sednici zbog ovog slučaja opomenuo pet dnevnih listova koji su u tekstovima prekršili Kodeks novinara Srbije.

Zaboravili azbuku profesije

I pored brojnih opomena i ukazivanja na to da ne rade po pravilima profesije, većina medija ne želi da popravi način izveštavanja, svedoče predstavnici Saveta za štampu. U prilog tome govori i podatak da je od pet novina, kojima su na prošloj sednici izrečene mere zbog izveštavanja o otetoj devojčici, samo jedan tabloid (Kurir) objavio izrečenu opomenu.

Glad za tiražom, ali i neznanje, neki su od osnovnih razloga zbog kojih tabloidi pišu senzacionalističke i neutemeljene tekstove.

Uloga Saveta za štampu je upravo da doprinese tome da mediji izgledaju pristojnije nego danas, a ne da bude moralni sudija, kako ga obično vide protivnici, ocenjuju njegovi predstavnici.

Tamara Skrozza upozorava i na to da su novinari i novinarke počeli da zaboravljaju azbuku profesije, te da se greške koje prave mogu lako otkloniti. Ipak, kako je zaključila, novine se ne mogu mnogo razlikovati od okruženja, pa se uvrede, pretnje i psovke izrečene sa najviših pozicija vlasti prelivaju u medije.

Savet za štampu vršio je i monitoring nekoliko lokalnih štampanih medija i oni mogu biti primer, kako je rekao Petar Jeremić, da se novine mogu praviti bez greške. U Savetu za štampu planiraju da, osim monitoringa štampanih medija, prate i pojedine elektronske medije.