Tanjug optužio Raskrikavanje da „falsifikuje“ pa obrisao tvit

Tanjugov tekst, u potpunosti baziran na izjavama koje je Kocijančič kao portparolka dala medijima na pres-konferenciji u ponedeljak u Briselu, nosi naslov „EU: Bojkot parlamenta nije prihvatljiv, nema balkanskog proleća“, a u prvoj rečenici se precizira da je to stav EU povodom događaja u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Ne samo da se zasniva na izjavama Maje Kocijančič, već je i čitava oprema teksta u vezi sa pomenutom konferencijom na kojoj je ona, kao portparolka, iznosila zvanične stavove EU, odnosnoFederike Mogerini i Johanesa Hana – na fotografiji je Kocijančič na konferenciji, a kao prilog je dat i deo video snimak sa tog događaja.

Uprkos tome, Tanjug je danas na Tviteru tvrdio da u njihovom tekstu i ne stoji da je Kocijančič to rekla, pa ostaje nejasno kako su onda zaključili da je to stav EU, što tvrde u naslovu.

Reagujući na tekst Raskrikavanja, u dva istovetna tvita su optužili Raskrikavanje da falsifikuje i poručili „OVO je raskrinkavanje“. Tvitovi su, međutim, ubrzo obrisani.

Novinari Raskrikavanja su sa snimaka konferencije na koju se poziva agencija utvrdili da niti je Kocijančič izgovorila to što Tanjug interpretira kao zvanični stav EU, niti se iz konteksta njenih odgovora tako nešto može zaključiti.

Kocijančič je za Raskrikavanje to i potvrdila navodeći da nije izjavila da „nema balkanskog proleća“ i da je „bojkot parlamenta neprihvatljiv za EU“, i pojasnila stavove EU: da su mirni protesti osnovno pravo u demokratiji, da vlast i opozicija treba da vrate debatu u parlament i da u Srbiji postoji kriza parlamentarizma koju treba hitno rešiti.

Tanjug „borac“ protiv lažnih vesti

Prema analizi Raskrikavanja, Tanjug je jedan od najčešćih generatora lažnih vesti koje dalje završavaju u brojnim domaćim medijima, pretplatnicima njihovih servisa.

Tako je, između ostalog, njihov netačni citat Bakira Izetbegovića da će „BiH priznati Kosovo“uzburkao domaće medije i izazvao diplomatske trzavice u regionu, pisali su i da je Vučić dobio orden od Putina davno pre nego što ga je dobio, izvestili su šta je Zorana Mihajlović izjavila u poseti Nišu u momentu kada ona još nije ni stigla u Niš, lažno tvrdili da je Poreska uprava najbolja u Evropi, branili Anu Brnabić od stranih novinara i manipulisali Vučićevim izjavama Njujork Tajmsukako bi ga predstavili u što pozitivnijem svetlu. 

Sa Tvitera su uklonili i svoj tvit da je FIFA kaznila FSS zbog transparenta navijača, koji su ilustrovali fotografijom na kojoj se vidi da sin predsednika Vučića, Danilo, navija sa članovima ekipe ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi.

[povezaneprice]

Svoju naklonost režimu iskazivali su i selektivnim prenošenjem stranih izveštaja, poput izveštaja EK o stanju slobode medija i demokratije u Srbiji, gde su isticali samo pozitivne ocene, a prikrivali ili ublažavali negativne.

Istovremeno, agencija se predstavlja kao borac protiv lažnih vesti – decembra 2018. godine Tanjug je potpisao Rezoluciju o borbi protiv lažnih vesti, zajedno sa još 11 nacionalnih novinskih agencija iz regiona i istočne Evrope.

Među ciljevima na kojima treba da radi i Tanjug, rezolucija definiše smanjenje uticaja lažnih vesti na lokalne, nacionalne i međunarodne zajednice, podizanje svesti među medijskim profesionalcima o opasnostima od lažnih vesti, kao i obučavanje novinara da ih sami identifikuju i izbegavaju.

Državni podsticaji lažnim vestima

Iako je 2015. godine ugašen odlukom Vlade Srbije, Tanjug nastavlja da postoji nejasnog statusa i dobija novac poreskih obveznika. Kako je septembra prošle godine pisao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije, Tanjugu je od 31. oktobra 2015. godine (kada je trebalo da bude ugašen) do 15. juna 2018. godine isplaćeno više od 117,6 miliona dinara državnog novca.

CINS podseća i da su institucije tokom 2016. i 2017. godine isplaćivale Tanjugu novac u javnim nabavkama sprovedenim kroz pregovarački postupak bez javnog poziva, odnosno nabavkama u kojima se pregovaralo samo sa Tanjugom.