Telesković: Politička ubeđenja, pre nego što se uđe u redakciju, trebalo bi ostaviti kod kuće

Danas su pritisci mnogo veći nego pre 10 godina, kada sam ušla u u novinarstvo, izjavila je FoNetu novinarka Radiotelevizije Srbije Anica Telesković i objasnila da pristisci stižu sa svih strana, od vlasti, opozicije, sa društvenih mreža, ali i od samih kolega.

„Politička ubeđenja, pre nego što se uđe u redakciju, trebalo bi da se ostave kod kuće„, istakla je Telesković za serijal Press Extra.

Kako je predočila, naše je da branimo činjenice, a da li će one one ići u prilog vlasti ili opoziciji, o tome bi trebalo da vode računa portparoli političkih stranaka, a ne novinari.

Kada je o ekonomiji reč, Telesković upozorava na učestalu pojavu da se određena brojka, koja je sama po sebi tačna, izvuče iz konteksta i daje potpuno drugačiju sliku, što je postala praksa za kojom posežu i vlast i opozicija.

„Na primeru jednog meseca ili jedne godine može se dokazati koja god teza, i da je stanje impresivno i da je stanje katastrofalno. Istina je, u stvari, negde između„, ocenila je Telesković.

Kako primer, pominje da će neko ko želi da dokaže tezu da je privredni rast katastrofalan uzeti podatak za prvi kvartal ove godine, kada je rast bio 2,3 odsto i manji je od očekivanih 3,5 odsto.

Sa druge strane, dodaje Telesković, ako neko hoće da kaže da je privredni rast impresivan, kao što je to nedavno pokušao da dokaže ministar finansija Siniša Mali, onda će uzeti podatke Evrostata da je privredni rast prošle godine bio 4,3 odsto i da je Srbija po tom pokazatelju u prvih 10 ekonomija u Evropskoj uniji.

„Po tom istom pokazatelju, ispašće da je srpska ekonomija jača od nemačke, a sigurno se ni sam Siniša Mali ne bi složio sa tom ocenom„, ukazala je Telesković.

Prema njenom viđenju, kada se uzmu u obzir širi pokazatelji, naš privredni rast nije katastrofalan, ali nije ni impresivan.

Ona smatra da se političari koriste „izvlačenjem brojki“ u svojim dnevno-političkim obračunima, ali da je mnogo veći poroblem kada to rade novinari i „izvlače brojku“ koja ide u prilog jednoj ili drugoj strani.

Ocenjuje i da je otežavajuća okolnost upravo to što su se mediji podelili i zauzeli strane.

„Brojke se moraju posmatrati u nekom dužem vremenskom periodu da bi se dobila realna i celovita slika„, naglasila je Telesković i dodala da je najveći problem to što građani ne mogu da saznaju celu istinu.

Kao primer lansiranja različitih podataka o istioj stvari, ona navodi i prosečnu platu, pa će tako opozicija reći da je ona 420 evra, što je podatak iz prošle godine.

Nasuprot tome, predsednik države će reći da je prosečna plata 460 evra, što je podatak iz januara, dok neki kasniji podaci pokazuju da je plata 440 evra.

Telesković se pribojava da laik, u potrazi za pravim ekonomskim informacijama, malo šta može da uradi.

U zabludu može da ga dovede čak i to ako ode na sajt neke od nadležnih institucija koje objavljuju makroekonomske podatke.

„Postala je praksa i Republičkog zavoda za statistiku da pozitivne trendove izvlači na naslovnu stranu, dok se neki negativni trendovi kriju negde u saopštenju„, zaključila je Telesković.