Trend tabloidizacije postao je globalni problem, ali u Srbiji baš uzima maha, primetila je ona i upozorila da se na taj način daje legitimitet skandaloznom izveštavanju o tregedijama i time ugrožavaju žrtve i njihove porodice.
Kako je ilustrovala, potpuno je nedopustivo izveštavati ispred kuće u kojoj je ubijena šesnaestogodišnja devojčica.
Po Konvenciji o pravima deteta, Zakonu o javnom informisanju i medijima i Kodeksu novinara Srbije, ne sme se otkrivati identitet maloletnog deteta, naglasila je Ćurčić, koja smatra nedopustivim da se u medijima pojavi izjava deke ubijene devojčice neposredno pošto se tragedija dogodila.
„Pitala bih novinare da li bi ste tako izveštavali da je reč o vašoj porodici ili o porodici nekoga ko vam je blizak? Da li biste rekli da vam je to posao kada bi vam novinarska ekipa došla ispred vrata ili pravila sačekuše na grobljima? Sumnjam da bi ste to uradili“, kazala je Ćurčić
Prema njenom mišljenu, važno je zapitati se kako se osećaju članovi porodice žrtve o kojoj se izveštava i postaviti pitanje da li postoje sistemi podrške za tu porudicu koja čitanjem najbrutalnijih detalja svoje tragedije u medijima prolazi kroz retraumatizaciju.
Ona je istakla da Srbija ima izuzetno dobre zakone koji regulišu ovu oblast, ali da se, kao i u svim ostalim sferama, tako i u medijskoj, zakoni ne primenjuju.
Preporuke regulatornih tela svakodnevno se gaze, a eklatantno kršenje Kodeksa novinara Srbije prolazi nekažnjeno, navela je Ćurčić i zaključila da se svakodnevno krši pravo i na privatnost koje Ustav Srbije garantuje svim građankama i građanima.
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.